Ubistvo 25-godišnje trudnice u Mališevu, za koje je osumnjičen njen suprug, ponovo je otvorilo pitanje koliko su zakonske izmene i novi mehanizmi zaštite zaista povećali bezbednost žena na Kosovu. U poslednje četiri godine ubijeno je 11 žena, od kojih tri ove godine, pokazuju podaci Kosovske policije koje je dobio Radio Slobodna Evropa (RSE). Iako su nakon ubistva trudnice u Prištini 2022. menjani zakoni i uveden sistem elektronskog nadzora, organizacije koje se bave pravima žena upozoravaju da ključni problem ostaje – primena postojećih mera i odgovornost institucija kada sistem zakaže.
Dvadesetpetogodišnja trudnica ubijena je 24. avgusta u Mališevu, a njen suprug osumnjičen je za ubistvo.
Slučaj je podsetio na novembar 2022. godine, kada je 35-godišnja trudnica ubijena u dvorištu Kliničko-univerzitetskog centra u Prištini. I tada je za ubistvo bio osumnjičen suprug.
Taj slučaj izazvao je proteste i snažan pritisak na institucije da promene način na koji sprečavaju i tretiraju nasilje nad ženama.
U godinama koje su usledile, menjani su zakoni, skraćeni rokovi za istrage i suđenja u slučajevima nasilja u porodici i silovanja, dok je za sistem elektronskog nadzora osoba kojima su izrečene zaštitne mere izdvojeno 600.000 evra.
Međutim, RSE ukazuje da je primena pojedinih mehanizama i dalje ograničena.
Za četiri godine ubijeno 11 žena
Prema podacima Kosovske policije koje je dobio RSE, u poslednje četiri godine ubijeno je 11 žena, od čega tri tokom 2026.
U većini tih slučajeva, navodi RSE, počinioci su bili supružnici, a potom očevi i sinovi.
Organizacije koje se bave pravima žena upozoravaju da problem više nije samo u nedostatku zakona, već u načinu na koji se oni sprovode – od praćenja prijavljenih slučajeva i poštovanja zaštitnih mera, do brzine reakcije institucija i utvrđivanja odgovornosti kada zaštita zakaže.
Arita Reznići iz Kosovskog instituta za pravosuđe ocenjuje da institucije ne prate dovoljno slučajeve nasilja u porodici.
Sa druge strane, izvršna direktorka Kosovskog centra za rodne studije Ljuljeta Demoli smatra da bi ubistva žena trebalo tretirati kao „nacionalnu vanrednu situaciju“.
600.000 evra za elektronski nadzor, ali ograničena primena
Vlada je u aprilu 2023. izdvojila 600.000 evra za projekat elektronskog nadzora.
Sistem, međutim, nije javno pokrenut sve do decembra 2024. – oko 20 meseci nakon što je novac izdvojen.
Predviđeno je da se osobama osumnjičenim ili osuđenim za nasilje, u slučajevima kada sud tako odluči, postavlja elektronska narukvica.
Ukoliko se osoba pod nadzorom približi žrtvi suprotno izrečenoj meri, sistem bi trebalo da alarmira policiju i omogući brzu reakciju.
Prema dokumentu Ministarstva unutrašnjih poslova na koji se poziva RSE, sudovi su do aprila 2025. doneli svega osam odluka o elektronskom nadzoru koje je sprovela Kosovska policija.
Nije poznato koliko se tih slučajeva odnosilo na nasilje u porodici, niti koliko je osoba trenutno pod ovom vrstom nadzora.
Kosovska policija je RSE-u potvrdila da je sistem funkcionalan u svim regionalnim direkcijama i da raspolaže dovoljnim brojem elektronskih narukvica i GPS uređaja.
Ipak, nije saopštila koliko se osoba trenutno prati.
Reznići upozorava da ni sama narukvica nije dovoljna ukoliko nakon alarma ne sledi brza reakcija.
„Nije dovoljna samo narukvica – u ovim slučajevima neophodna je hitna policijska reakcija kako bi se izbegla bilo kakva opasnost po žrtvu“, rekla je za RSE.
Zakonski rokovi skraćeni
Kosovo je u novembru 2023. izmenilo Zakon o krivičnom postupku kako bi predmeti nasilja u porodici i silovanja imali prioritet.
Istraga bi trebalo da bude završena u roku od godinu dana, uz mogućnost produženja za još šest meseci u složenim slučajevima.
Uvedeni su i rokovi za suđenja – 60 dana kada odlučuje jedan sudija i 90 dana kada predmet vodi sudsko veće.
Međutim, sagovornice RSE-a ocenjuju da kraći rokovi sami po sebi ne rešavaju suštinski problem.
Reznići kaže da se predmeti nasilja u porodici često i sada rešavaju u relativno prihvatljivim rokovima, ali da je veći problem način na koji institucije procenjuju rizik i primenjuju mere zaštite.
Ko odgovara kada sistem zakaže?
Demoli posebno ukazuje na nepostojanje mehanizma kojim bi država analizirala svaki slučaj ubistva žene kako bi utvrdila da li je i gde sistem prethodno zakazao.
To je, prema njenim rečima, naročito važno kada je žrtva ranije prijavljivala nasilje ili tražila zaštitu.
„Većina ubijenih žena prethodno je tražila pomoć od institucija, zbog čega mora postojati odgovornost kada žena koja je tražila zaštitu bude ubijena. Mora da se utvrdi gde sistem zakazuje: policija, tužilaštvo, sudovi, zdravstveni sistem ili druge institucije“, rekla je Demoli za RSE.
I procena strategije za zaštitu od nasilja u porodici i nasilja nad ženama, objavljena ove godine, ukazuje na probleme – od neusaglašenih podataka među institucijama i različitog pristupa uslugama po opštinama, do neujednačene primene mera u pravosuđu, socijalnim službama i zdravstvu.
U svetu dnevno ubijeno 137 žena i devojčica
RSE podseća i na podatke „UN Women“ i Kancelarije UN za droge i kriminal, prema kojima je tokom 2024. oko 50.000 žena i devojčica širom sveta ubijeno od strane intimnih partnera ili članova porodice.
To je u proseku 137 ubijenih dnevno.
Na Kosovu se teško ubistvo kažnjava zatvorom od najmanje deset godina ili doživotnom kaznom.
Osumnjičeni za ubistvo trudnice u Mališevu nalazi se na bolničkom lečenju zbog povreda koje je, prema dosadašnjim informacijama, kako se sumnja, naneo sebi vatrenim oružjem.
Slučaj su osudili predstavnici civilnog društva i zvaničnici.
RSE zaključuje da se stvarni domet institucionalnih mera ne meri samo nakon usvajanja zakona i javnih reakcija na ubistva, već pre svega time – da li sistem uspeva da zaštiti ženu pre nego što bude kasno.
