Nekadašnji general Ratko Mladić, osuđen za ratne zločine, preminuo je u 85. godini života.
Ratko Mladić je rođen 1943. u selu Božanovići, opština Kalinovik. Završio je Vojno-industrijsku školu u Zemunu „Teleoptiku“, Vojnu akademiju KOV, Komandno-štabnu akademiju (kao prvi u klasi, sa ocenom 9,57), piše Istinomer.
Oficirsku karijeru, kako prenosi ovaj medij, započeo je u Skoplju 1965. godine. Napreduje do načelnika za nastavu 3. vojne oblasti Jugoslovenske narodne armije u glavnom gradu Makedonije.
U osvrtu na Mladićevu karijeru Dejan Anastasijević u „Vremenu“ naveo je da je on i tokom službovanja u Skoplju i Prištini imao najbolje karakteristike („mada su mu, što može biti značajno, zamerali da se suviše ističe“), navodi se u biografiji objavljenoj na sajtu Istinomera.
„Mrzeo je kancelarijske i štabne poslove i najbolje se osećao na terenu, među vojskom; često je i svoju decu vodio sa sobom na vežbe i marševe. I tokom rata, lakše ga je bilo naći u rovovima nego u komandi u Han Pijesku – ovo mu je donelo veliku popularnost među vojnicima. Da nije bilo rata, Mladić bi bez sumnje pred kraj karijere bio unapređen u generala i kao takav dočekao penziju. Ali, kada je zemlja kojoj se zakleo da služi počela da puca po šavovima, Mladić se zatekao u samom središtu vihora, u Kninu, da bi odmah po implementaciji Vensovog plana bio prekomandovan u Bosnu. Tu je njegova transformacija stvarno počela: Jugoslavija se raspala, ali jedna stvar je ostala: JNA, koja je, istina, promenila ime, oznake, ideologiju i etničku strukturu, ali je strukturno ostala gotovo nedirnuta. Civilni život je nestao kao grudva na suncu, a vojska, u kojoj je Mladić bio svoj na svome, praktično je postala sve i svja, barem tamo gde je Mladić bio. Pružila mu se prilika da veštine stečene tokom školovanja i na vežbama počne da koristi u stvarnom životu, i da umesto imaginarnih ‘plavih’ tuče stvarne neprijatelje. Istorija mu je dala ponudu koju nije mogao da odbije“, prenosi Istinomer.
Početkom januara 1991. godine, kako je navedeno, postao je pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa.
Krajem juna iste godine odlazi u Knin. Tamo komanduje bitkama koje pobunjeni Srbi vode protiv hrvatskih snaga. Početkom marta 1992. po naređenju načelnika Generalštaba JNA Blagoja Adžića sa dužnosti u Kninu odlazi u Sarajevo. Preuzimajući dužnost od generala Milutina Kukanjca, Ratko Mladić postaje komandant 2. vojne oblasti JNA, sa sedištem u Sarajevu. Od 12. maja 1992. godine, pa sve do kraja novembra 1996. godine, kako navodi Haško tužilaštvo, general Mladić je zapovednik vojske bosanskih Srba, prenosi Istinomer.
General Mladić je, piše na sajtu Istinomera, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine tada samoproglašene Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996.
Nakon hapšenja
U novembru 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, smenjen je sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i „nije imenovan za načelnika Generalštaba, pod pritiskom međunarodne zajednice i Haškog tribunala“, ističe ovaj medij.
Ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 28. februara 2001. je penzionisan. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006. Utvrđeno je da je u vojnim objektima boravio do početka 2002. godine, od kada mu se gubi svaki trag. Svi dosadašnji pokušaji da bude uhapšen su propali, čak i posle hapšenja mreže njegovih jataka pre nekoliko godina.
Uhapšen je 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina, u kući brata od strica Branislava Mladića.
„Ratko Mladić, najtraženiji begunac na svetu, uhapšen je bez pružanja otpora nakon 16 dugih godina skrivanja. Haški optuženik o kom su kružile priče kao o nedodirljivom čoveku okruženom bivšim specijalcima spremnim na sve pronađen je sam u kući vojvođanskog sela, čime je srušen mit o beskompromisnom beguncu sa širokom mrežom podrške. ‘Svaka čast, našli ste onog kog ste tražili’, rekao je Ratko Mladić policajcu koji je nešto posle pet sati ujutro ušao u kuću u kojoj se krio u selu Lazarevu kod Zrenjanina. Dva pištolja koja je imao uz sebe nije ni pokušao da upotrebi, a policijskim operativcima pokazao je ličnu kartu na ime Ratko Mladić koja je istekla 1999. Priča o velikom broju jataka i gustim prstenovima obezbeđenja bila je prazna priča, rekao je ministar policije Ivica Dačić. ‘U proteklim godinama Ratko Mladić je bio sam. On je živeo sam sa svojim bratom. Usamljen, bez finansijskih sredstava, veoma teško je živeo’, naveo je Dačić. Prilikom hapšenja Mladić nije bio maskiran, bio je višeslojno obučen sa kačketom na glavi, i jedino što ga je razlikovalo od ranijih fotografija iz vremena vojne karijere je to da je vidno ostario i fizički oronuo. Desna ruka mu je ukočena što je, kako se navodi iz zvaničnih izvora, posledica nekoliko moždanih udara. Pre hapšenja, tokom skrivanja se najčešće predstavljao kao Milorad Komadić. Za javnost, naviknutu na priče o beskompromisnom beguncu, način na koji je završio bekstvo prilično je iznenađenje“, prenosi Istinomer tekst Radio Slobodne Evrope.
Sudski proces protiv Mladića počeo je 3. juna 2011. Pred Haškim tribunalom na teret su mu stavljeni genocid, zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992–1995. godine. Mladić je dodao da je branio „svoj narod i svoju zemlju“, a ne Ratka Mladića. Kazao je i da nije ubijao „muslimane kao muslimane, ni Hrvate kao Hrvate“, niti da danas „ubija po Libiji i Africi“, i da nema razloga da se plaši „javnosti, novinara, nijednog naroda i narodnosti“, naveo je Istinomer.
Doživotna kazna zatvora protiv Ratka Mladića
U decembru te 2011. godine tužioci su predali četvrtu i konačnu verziju optužnice. Krajem 2016. godine izrečene su završne reči na suđenju. Optužba je zatražila doživotnu zatvorsku kaznu. U novembru 2017. osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju proglasio ga je krivim i za progone, istrebljenja, ubistva, deportacije, prisilno premeštanje, terorisanje, protivpravne napade na civile, te uzimanje talaca. Sudsko veće Haškog tribunala, kojim je predsedavao sudija Alfonso Ori, (te Christoph Flügge i Bakone Justice Moloto) osudilo je Ratka Mladića po 10 od 11 tačaka optužnice, preneo je Istinomer. U julu 2022. osuđen je drugostepeno na doživotni zatvor „zbog genocida, zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992–1995“, navodi se.
Utvrđeno je da je kriv za genocid počinjen nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija (UN), u leto 1995. godine, progon i prisilno premeštanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine. Osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Oslobođen je optužbe za genocid počinjen u šest bosansko-hercegovačkih opština tokom 1992. godine – Prijedoru, Sanskom Mostu, Ključu, Kotor Varoši, Foči i Vlasenici. Na presudu, izrečenu 22. novembra 2017. godine, žalili su se i Haško tužilaštvo i Mladićeva odbrana. Žalbeni postupak proveden je u avgustu prošle godine. Obe žalbe su odbijene. Tokom procesa, koji je počeo 16. maja 2012. godine i trajao 530 dana, izvedena su 592 svedoka, te predočeno oko 10.000 dokaznih materijala. Sud je u obzir uzeo i 2.000 presuđenih činjenica.
