Sala Svete Trojice u selu Rezala danas je srušena. U očekivanju rušenja meštani su iz nje prethodno izneli inventar. Na stolu su, međutim, ostavili slavsku ikonu, upaljenu sveću, kadionicu, ibrik za čuvenu kolašinsku Veliku i bocu vina. Na zidu – ćirilični natpis „REZALA“, a iznad njega sliku sela. Nekoliko sati kasnije, sala koju su meštani gotovo dve decenije koristili za Svetu Trojicu više nije postojala.
Fotografija iz unutrašnjosti sale, načinjena uoči današnjeg rušenja, beleži jedan od poslednjih prizora iz objekta koji je za stanovnike Rezala bio mnogo više od obične građevine.
Dok su čekali dolazak mehanizacije, iz sale su izneli gotovo sve.
Na stolu su ostali predmeti vezani za seosku slavu – ikona Svete Trojice, sveća, kadionica, ibrik i vino. Iznad njih, na belom zidu, velikim crnim ćiriličnim slovima ispisano je ime sela – Rezala, a iznad natpisa slika ovog mesta.
Sala je danas srušena, što je za KoSSev potvrdio i zamenik komandira Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani, koja je pružala asistenciju Ministarstvu za prostorno planiranje.
Podigli je sami – prilog po prilog, porodica po porodica
KoSSev je početkom avgusta posetio salu Svete Trojice i razgovarao sa meštanima Rezala, nakon što je i na ovom objektu ostavljen poziv za uklanjanje.
Salu nije gradila ni država ni opština. Podigli su je sami meštani – prilog po prilog, porodica po porodica. Novac su godinama prikupljali i ljudi poreklom iz Rezala koji danas žive širom Srbije, regiona i sveta.
Izgrađena je pre gotovo dve decenije kako bi selo imalo mesto za zajedničko okupljanje. Pre toga, Sveta Trojica godinama se obeležavala pod šatorima.
Jednom godišnje u Rezala su se vraćali i oni koje je život odveo iz sela. Posle liturgije i litije, slavlje se nastavljalo u ovoj sali – tri domaćina dočekivala su goste, lomio se slavski kolač i pripremala zajednička trpeza za više od 150 ljudi.
Meštani su KoSSevu tada govorili i o staroj seoskoj vodenici koja je potopljena stvaranjem Gazivodskog jezera, kao i o njihovom sećanju da je zemljište na kojem je sala kasnije podignuta trebalo da omogući selu da sačuva mesto zajedničkog okupljanja.
Pitanje iz avgusta danas dobilo odgovor
Prvo obaveštenje „Ibar-Lepenca“ stiglo je u Rezala 22. jula. Od vlasnika oko 20 kuća traženo je da dostave dokumentaciju kojom dokazuju vlasništvo, a isto obaveštenje ostavljeno je i na sali za seoska slavlja.
Početkom avgusta usledio je i poziv za uklanjanje sale. Postavili smo tada pitanje: „Hoće li i sledeću Svetu Trojicu imati gde da okupe selo?“
Mesec dana kasnije odgovor je stigao. Sala Svete Trojice danas je srušena. Na jednoj od poslednjih fotografija iz nje zabeleženi su tragovi onoga zbog čega je postojala – života ljudi koji su je gradili, u njoj se okupljali, slavili i čuvali zajedništvo sela. Kažu, preostala im je vera.
