U 10 časova, pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu počinje izricanje prvostepene presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju. Posle gotovo šest godina provedenih u pritvoru, 234 dana suđenja, 134 svedoka saslušana u sudnici i još 164 izjave prihvaćene u pisanom obliku, sudije treba da odgovore na pitanje individualne krivične odgovornosti četvorice nekadašnjih najviših predstavnika OVK za deset tačaka ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.

Na Kosovu i u dijaspori je, međutim, poslednjih nedelja izgrađena sasvim drugačija slika: gotovo opšta društvena, politička i institucionalna mobilizacija u kojoj se od Haga ne samo otvoreno očekuje oslobađanje četvorice optuženih, već iz dela političkog i veteranskog miljea stižu i upozorenja, pa i pretnje posledicama ukoliko presuda bude osuđujuća – od poruke Bedrija Hamze sudijama da „razmisle o posledicama“, do najava veterana o protestima, „građanskoj pobuni“ i mogućem „novom konfliktu“. Sve to prati masovno isticanje zastava i odbrojavanje do presude, sada i ispred samog suda, podrška iz Skupštine, škola, profesionalnih udruženja, biznisa, medija i dela civilnog sektora, pa do džamija na čije je minarete uoči presude naloženo postavljanje zastava OVK.

Izricanje prvostepene presude zakazano je za 16. septembar u 10 časova. Sednica je javna, a Specijalizovana veća najavila su prenos na albanskom, srpskom i engleskom jeziku, sa deset minuta zakašnjenja.

U sudnici je jedna stvarnost: optužnica, dokazni materijal, iskazi svedoka, 156 žrtava koje učestvuju u postupku, argumenti Tužilaštva i odbrane i sudsko veće koje treba da utvrdi da li je odgovornost svakog od četvorice dokazana van razumne sumnje.

Na Kosovu i oko samog suda danas je druga: poruke „Sloboda za oslobodioce“, „OVK nas ujedinjuje“, „U ime naroda, proglasite ih nevinim“, satovi koji su odbrojavali do današnjeg jutra, „Vatre slobode“, murali, zastave, marševi, pozivi iz institucija, verskih zajednica, poslovnih i profesionalnih udruženja, javnog univerziteta, sporta i estrade, časovi u školama, filmovi na trgovima. Mobilizacija je tokom septembra izašla daleko izvan veteranskih organizacija i političkih partija.

Deset tačaka optužnice – i individualna odgovornost četvorice

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su po šest tačaka za zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak – i po četiri tačke za ratne zločine: protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

Optužnica obuhvata period najmanje od marta 1998. do septembra 1999. godine, na više lokacija na Kosovu i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji.

Tužilaštvo tvrdi da su pripadnici OVK zločine počinili nad stotinama civila i ljudi koji nisu učestvovali u neprijateljstvima – među njima Srbima, Romima i Albancima koje je OVK smatrala protivnicima ili saradnicima srpskih vlasti – i da četvorica optuženih snose individualnu krivičnu odgovornost kroz različite oblike učešća u navodnom zajedničkom zločinačkom poduhvatu.

Sva četvorica odbacila su optužbe i izjasnila se da nisu kriva.

Suđenje je počelo 3. aprila 2023. godine. Tužilaštvo je izvođenje dokaza završilo 15. aprila 2025, Zastupnik žrtava izvodio je svoje dokaze u julu, a dokaze odbrane izvodili su timovi Tačija i Krasnićija od septembra do decembra prošle godine.

Dokazni postupak zatvoren je 18. decembra 2025, a završne reči trajale su od 9. do 18. februara ove godine.

Pred sudom su uživo svedočila 134 svedoka – 125 Tužilaštva, dva Zastupnika žrtava i sedam odbrane. Još 164 iskaza svedoka prihvaćena su samo u pisanom obliku. U postupku trenutno učestvuje 156 žrtava.

Specijalizovano tužilaštvo u završnoj reči zatražilo je da četvorica budu proglašena krivim i osuđena na po 45 godina zatvora. Odbrane su zatražile oslobađajuće presude.

Tači je još prošlog meseca, pred odluku, javno rekao da „očekuje oslobađanje od svake optužbe“.

Sud sudi četvorici – javna kampanja brani OVK

Upravo je granica između dve stvari – istorijske ocene rata OVK i krivične odgovornosti konkretnih optuženih – poslednjih nedelja gotovo nestala iz javnih poruka na Kosovu.

Odbrana karaktera rata OVK u kampanji se često neposredno pretvara u zaključak da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići treba da budu oslobođeni.

Na transparentu postavljenom ispred kancelarije Specijalizovanih veća u Prištini stajalo je: „U ime naroda, proglasite ih nevinim“.

U Skupštini Kosova poslanici PDK postavili su na govornicu amblem OVK sa porukom „OVK nas ujedinjuje“. Isto su potom ponavljali političari, javne ličnosti, ali i pojedini predstavnici civilnog sektora.

Organizatori kampanje „Sloboda ima ime“ formalno su ponavljali da ne žele da prejudiciraju sudsku odluku. Istovremeno su poruke kampanje bile zasnovane na očekivanju povratka „oslobodilaca“ i oslobađajuće presude.

Od „Kosovo čeka“ do Marša za slobodu

Završna faza mobilizacije počela je još 21. avgusta pokretanjem kampanje „Kosovo čeka“.

Postavljeni su satovi koji su odbrojavali do današnjeg izricanja presude, najpre u Prištini, a zatim i u drugim opštinama. Organizovane su „Vatre slobode“ u nekadašnjim operativnim zonama OVK, izložbe i aktivnosti posvećene ratu, veliki bilbordi i murali, uključujući mural četvorici optuženih koji je uz podršku gradske Direkcije za kulturu dobio mesto u javnom prostoru Prištine.

U Njujorku su njihove fotografije prikazane na Tajms skveru, odbrojavanje je postavljeno i u Diseldorfu, a za dijasporu je najavljeno okupljanje u Hagu tokom noći između 15. i 16. septembra.

Kulminacija na Kosovu bio je „Marš za slobodu“ 12. septembra u Prištini.

Hiljade ljudi ispunile su centralne trgove, uz zastave OVK i Albanije. Organizatori su naveli broj od oko 100.000 učesnika. Aljbin Kurti nije došao, dok su govorili predsednik PDK Bedri Hamza i lider AAK Ardijan Đini. KOHA je takođe izvestila o masovnom skupu i prenela procenu organizatora o oko 100.000 učesnika.

Hamza je sa bine sudijama u Hagu poručio: „Razmislite o posledicama pre nego što donesete odluku.“

On je eventualnu presudu koju bi smatrao nepravednom predstavio kao „kaznu za Kosovo“.

Dan kasnije, direktnih međunarodnih reakcija na takve poruke sa skupa nije bilo. Evropska unija je, odgovarajući na medijski upit o samoj presudi, poručila da treba poštovati odluku suda i podsetila da je reč o prvostepenom postupku, nakon kojeg postoji pravo žalbe.

Kurti pred presudu: Očekujemo da se vrate slobodni

Podrška oslobađajućem ishodu više nije ostala samo u opozicionom PDK-u, veteranskim organizacijama i kampanji „Sloboda ima ime“.

Aljbin Kurti je na sednici Vlade u ponedeljak, dva dana pred presudu, rekao da je za njega rat OVK bio „pravedan i oslobodilački“ i izrazio očekivanje da sudska odluka bude u skladu sa tim.

„Verujemo i želimo da i presuda u sredu bude u skladu sa tom pravdom i da se lideri OVK vrate slobodni u svoju zemlju i svojim porodicama“, rekao je Kurti.

Njegovo Samoopredeljenje prethodno je podržalo Marš za slobodu i ocenilo da bi oni koji su osnovali Specijalizovana veća trebalo da se „izvine narodu Kosova i čitavoj albanskoj naciji“.

Podrška takvom ishodu, međutim, nije počela tek sa septembarskom mobilizacijom. Još je Vlada „Kurti 3“ svoj mandat u februaru praktično otvorila odbranom bivših lidera OVK: Kurti je u ekspozeu zahtev Tužilaštva za po 45 godina zatvora ocenio kao pokušaj koji „protivreči istini“ i negira istorijski i politički kontekst rata, uz poruku da je „izjednačavanje rukovodilaca OVK sa genocidnim režimom“ neodrživo.

Od džamija do minareta

Posebno vidljiva postala je uloga verskih struktura.

Već pred Marš za slobodu, po preporuci kosovskog muftije Naima Trnave, tokom hutbe 11. septembra u svim džamijama na Kosovu vernici su pozvani da učestvuju na skupu. Islamska zajednica predstavila ga je kao podršku slobodi, pravdi, dostojanstvu, nacionalnom sećanju i bivšim čelnicima OVK.

Dan uoči presude, Predsedništvo Islamske zajednice otišlo je korak dalje.

Donesena je formalna odluka da se zastave OVK postave na sve institucije Islamske zajednice, džamije i mesdžide, a izričito je naloženo da budu istaknute i na minaretima, što se i dogodilo.

U obrazloženju je navedeno da se na taj način izražavaju „organizovanost, solidarnost i poštovanje prema pravednoj borbi OVK“, uz želju da svi optuženi budu oslobođeni optužbi i proglašeni nevinim. Odluka je stupila na snagu odmah, a za njeno sprovođenje zaduženi su saveti Islamske zajednice, obrazovne ustanove, imami i zaposleni u džamijama širom Kosova.

Odluka je stupila na snagu odmah, te su društvene mreže od sinoć preplavljene fotografijama OVK i na minaretima džamija, pored zgrada, kuća i trgova.

Škole, univerzitet, lekari, biznis, sindikati, estrada

Širina mobilizacije posebno se videla u tome ko joj se sve priključivao.

Lekarska komora Kosova pružila je institucionalnu podršku Maršu za slobodu, a na njenom sedištu postavljena je velika zastava kampanje.

Podršku su davali predstavnici sindikata rudara Trepče, vatrogasaca, administracije, zdravstva i Korektivne službe, Ujedinjeni sindikat obrazovanja, nauke i kulture, poslovna udruženja i privredne komore.

Javni Univerzitet primenjenih nauka u Uroševcu pozvao je na podršku bivšim čelnicima OVK, uz poruku da Kosovo „ne zaboravlja oslobodioce“.

Platforma „Sloboda ima ime“ još krajem avgusta zatražila je od opština i obrazovnih direkcija da prva nedelja nastave bude posvećena OVK. Tao je u školi „Fatmir Beriša“ u Prizrenu potom je sa učenicima organizovana simbolična aktivnost u školskom dvorištu, uz poruku da je rat OVK „temelj na kojem su izgrađeni sloboda i budućnost ove dece“.

Pozivima su se priključili FK Priština, pevači, glumci i druge javne ličnosti.

Mobilizacija se u završnici preselila i duboko u medijski, školski, akademski i civilni prostor. Kosovske televizije i portali danima emituju specijalne emisije, razgovore i priloge u kojima dominira ratna simbolika, očekivanje oslobađajuće presude i poruke o povratku „oslobodilaca“, dok su pojedini mediji uoči presude objavili i imena, nacionalnost i fotografije četvorice sudija koji odlučuju u predmetu.

U Prištini je 14. septembra održana i nacionalna konferencija „Borba za OVK“, u organizaciji platforme „Sloboda ima ime“, sa učešćem istaknutih pravnika, političara, akademskih i univerzitetskih predstavnika i aktera civilnog društva.

Kroz tri panela govorilo se o Specijalizovanim većima, kolektivnom sećanju, istoriji rata i narativima o OVK koji se, prema organizatorima i delu učesnika, menjaju kroz haške procese. Među učesnicima prvog panela bili su Enver Hasani, Iljber Hisa, Ljuljzim Peci i Enver Hodžaj. Organizatori su skup predstavili kao početak „unutrašnjeg dijaloga“ o vrednostima, istoriji i tumačenju oslobodilačkog rata.

Dok se gradovi na Kosovu preplavljeni zastavama OVK, na ulicama je sijaset aktivnosti opšte podrške OVK, a prema izveštajima kosovskih medija, prvi školski čas danas će biti posvećen upravo OVK.

Antihaški argumenti za međunarodnu arenu

Istovremeno je i deo civilnog i analitičkog sektora poslednjih meseci i nedelja iznosio za međunarodnu javnost ono što vide kao argumente protiv postupka u Hagu, istovremeno problematizujući i sam nastanak Specijalizovanih veća, kao i pravnu konstrukcija optužnice.

Agon Maljići (Maliqi), viši saradnik Atlantskog saveta u Vašingtonu, ocenio je u autorskom tekstu objavljenom 12. septembra da je Tužilaštvo veliki broj zločina počinjenih u različito vreme i na različitim mestima povezalo sa glavnim štabom OVK kroz, kako tvrdi, slabu i od ratnog konteksta odvojenu teoriju komandne odgovornosti. Prema njegovom tumačenju, time se odgovornost za lokalne zločine i obračune prenosi na političko i vojno rukovodstvo OVK, iako, kako navodi, odbrana nije negirala patnju žrtava niti činjenicu da su zločini počinjeni.

Maljići pritom ponavlja i politički argument koji je ranije izneo Džejson Stajnbom (Jason Steinbaum), dugogodišnji šef kabineta američkog kongresmena i albanskog lobiste Eliota Engela – da je američki pritisak za formiranje Specijalizovanih veća 2015. bio povezan sa širim geopolitičkim pregovorima Vašingtona, Moskve i Teherana oko iranskog nuklearnog sporazuma. Prema toj interpretaciji, Rusija je među svojim zahtevima navodno tražila da se navodi iz izveštaja Dika Martija procesuiraju pred međunarodnim sudom.

Reč je, međutim, o političkom tumačenju okolnosti nastanka suda, a ne o činjenici utvrđenoj u postupku pred Specijalizovanim većima.

Za Maljićija je problem i to što je, kako tvrdi, kroz predmet izgrađen širi narativ koji kriminalizuje motive oslobodilačkog rata OVK.

Zato predstojeću presudu ne predstavlja samo kao odluku o krivičnoj odgovornosti četvorice optuženih, već kao događaj sa mogućim dugoročnim političkim posledicama za Kosovo.

Kad „nestane Vilijamson“

Nasuprot dominantnom javnom narativu da se u Hagu odlučuje o „čistoti rata“ i istoriji OVK, optužnica nije optužnica protiv OVK kao organizacije.

Pretresno veće danas odlučuje o individualnoj krivičnoj odgovornosti četiri osobe za konkretna dela iz deset tačaka optužnice.

To ne znači da je širi ratni kontekst nevažan za dokazni postupak – njime su se bavili i Tužilaštvo i odbrane – ali sud ne donosi presudu o tome da li je kosovski rat kao celina bio „pravedan“ ili „nepravedan“.

Optužnica, takođe, ne sadrži trgovinu ljudskim organima.

U javnim raspravama i izražavanju protiv specijalizovanih veća, kao argument se koristi da su se navodi iz izveštaja Dika Martija pokazali neistinitim i da je time doveden u pitanje osnov za postojanje Specijalizovanih veća.

Međutim, između Martijevog izveštaja iz 2011. i osnivanja Specijalizovanih veća postojao je Specijalni istražni tim EU – SITF, čiji su nalazi bili neposredan osnov za uspostavljanje posebnog sudskog mehanizma. Njegov glavni tužilac Klint Vilijamson je 2014. saopštio da je istraga prikupila dokaze dovoljne težine za podizanje optužnica protiv pojedinih visokih zvaničnika OVK za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Upravo je taj nalaz, a ne sam Martijev izveštaj, otvorio put ka formiranju Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva 2015. godine.

Za navode o trgovini organima rekao je da postoje „ubedljive indicije“ da se praksa dogodila u vrlo ograničenom obimu, ali da tada nije bilo dovoljno dokaza za podizanje optužnice za ta konkretna dela.

I bezbednosne strukture čekaju 10 časova

Presuda se izriče u trenutku kada je KFOR tek nekoliko meseci ranije počeo da menja svoj raspored na Kosovu – najpre u pravcu smanjenja.

NATO je još 12. juna najavio postepeno smanjenje broja pripadnika KFOR-a, obrazlažući „optimizaciju“ procenom da se bezbednosna situacija poslednjih godina poboljšavala. Mark Rute je nekoliko dana kasnije precizirao da je namera da se broj snaga vrati približno na nivo pre dodatnog pojačavanja 2023. godine.

Promena je tokom leta postala vidljiva upravo u Mitrovici. KFOR je 10. avgusta potvrdio da je počela postepena tranzicija njegovog stalnog prisustva sa glavnog mosta na Ibru, gde su uklonjeni šator i statična tačka italijanskih karabinjera.

Ali već krajem istog meseca ton je počeo da se menja. Dok je nastavljao tranziciju sa mosta, KFOR je 25. avgusta najavio da će povećati prisustvo u Severnoj Mitrovici i na severu Kosova, uz izričitu poruku da „optimizacija“ ne znači prenos njegovog mandata ili odgovornosti na Kosovsku policiju. Dva dana kasnije iz Mitrovice je ponovljeno da se raspored menja, ali da „odgovornost ostaje nepromenjena“, uz naglasak da Multinacionalna specijalizovana jedinica ostaje mobilna i spremna.

Uoči današnje presude bezbednosne poruke dodatno su pojačane.

Srpska lista zatražila je pojačano prisustvo KFOR-a i EULEX-a, posebno u srpskim i mešovitim sredinama južno od Ibra, gde stanovništvo već danima izražava zabrinutost. Nastava se u školama na cetralnom Kosovu u većinski srpskim srediama danas izvodi na daljinu.

KFOR je 10. septembra, odgovarajući na pitanje o mogućoj eskalaciji nakon odluke suda, ocenio da je stanje „mirno i stabilno“, ali i poručio da je „u potpunosti spreman da odgovori na sve moguće situacije“.

Dan pred presudu Severnoatlantski savet sastao se u KFOR formatu. Komandant misije Ozkan Ulutaš tada je saveznicima ponovio da se sadašnje prilagođavanje snaga može u potpunosti preokrenuti ukoliko bezbednosni razvoj događaja to bude zahtevao.

U svom video-obraćanju bio je još konkretniji: KFOR ostaje posebno pažljiv prema događajima koji bi mogli da utiču na bezbednost „naročito na severu Kosova“, a smanjenje ili preraspoređivanje neće ostaviti prazninu.

„Nećemo dozvoliti da nastane bezbednosni vakuum“, poručio je Ulutaš.

EULEX je, takođe, još početkom septembra saopštio da su „bezbednost i sigurnost svih zajednica“ njegov prioritet i da situaciju prati zajedno sa Kosovskom policijom i KFOR-om.

Kosovska policija je na koordinacionom sastanku sa KFOR-om, EULEX-om, Ambasadom SAD, Kancelarijom EU i OEBS-om predstavila konkretne planove i mere za 16. septembar, usmerene na očuvanje javnog reda i bezbednosti tokom izricanja presude.

Na severu Kosova taj operativni režim već je imao konkretne posledice – policija je uoči presude pojačala kontrolu aktivnosti i javnih okupljanja, a u Lešku je sinoć prekinuta pozorišna predstava i pomerena javna rasprava o budžetu u Sevrnoj Mitrovici.

Gucati: Ako bude osuđujuća, „nećemo sedeti skrštenih ruku“

Najozbiljnije poruke pred presudu stigle su iz Organizacije ratnih veterana OVK.

Njen predsednik Hisni Gucati rekao je da, ukoliko četvorica budu osuđena, veterani „neće sedeti skrštenih ruku“ i govorio o protestima, „građanskoj pobuni“ i mogućnosti da se reakcije prošire i van Kosova.

Nakon što je EU podsetila da je predstojeća odluka tek prvostepena, Gucati je poručio da takve izjave vidi kao pokušaj da se upravlja nezadovoljstvom građana i upozorio da „nepravedna odluka ne donosi mir, nego sukob“. Gucati je reagovao i na poruku EU o mogućnosti žalbe.

Gucati je i sam ranije pravosnažno osuđen pred istim sudom za dela protiv pravosuđa – zastrašivanje tokom krivičnog postupka, ometanje službenih lica i povredu tajnosti postupka nakon objavljivanja poverljivih materijala i podataka potencijalnih svedoka.

Još jedan Tačijev proces upravo završen – presuda tek sledi

Dok se danas očekuje odluka u glavnom predmetu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, protiv Hašima Tačija pred istim sudom postoji i drugi, potpuno odvojeni postupak.

Tači je u njemu optužen zajedno sa Baškimom Smakajem, Isn ijom Kiljajem, Fadiljem Fazljijuom i Hajredinom Kučijem za krivična dela protiv pravosuđa.

Tužilaštvo tvrdi da je Tači tokom neposrednih poseta u haškom pritvoru 2023. prenosio poverljive informacije o svedocima i pokušavao da, preko posetilaca, utiče na njihove iskaze. Sva petorica negiraju krivicu.

Završne reči u tom predmetu okončane su prekjuče, 14. septembra. Sudija Kristofer Gosnel potom je predmet proglasio zaključenim, a datum presude biće objavljen naknadno.

Specijalizovano tužilaštvo zatražilo je u tom odvojenom procesu šest godina zatvora za Tačija, po tri godine za Smakaja, Kiljaja i Fazljijua i devet meseci za Kučija. Za Tačija je traženo da ta kazna, ako bude osuđen i u glavnom predmetu, bude izdržavana nakon eventualne kazne iz tog procesa. Odbrane su zatražile oslobađanje svih pet optuženih. Tužilaštvo je predložene kazne iznelo 10. septembra.

U 10 časova, međutim, pred sudskim većem biće samo prvi predmet: Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići, deset tačaka optužnice i pitanje da li su navodi Tužilaštva protiv svakog od njih dokazani. Sve ono što se prethodnih nedelja događalo na Kosovu – od političke i širokopojasne javne i opšte društvene podrške, preko sinoćnjeg naloga da zastave OVK budu i na minaretima, sve do bdenija pred samom zgradom suda – neće biti deo dokaznog spisa o kojem sudije odlučuju.