Profesor međunarodnog prava na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP), Senad Ganić, proteklih meseci u državnim medijima targetiran je kao idejni tvorac i kolovođa studentskih protesta na DUNP-u. Od strane vlasti u Beogradu optužen je, poznatom retorikom, za najteže moguće političke prekršaje, uključujući i podržavanje terorizma, kako tvrde Beograd i mediji pod kontrolom Aleksandra Vučića i SNS-a.

Politička represija nad profesorom Ganićem nastavila se do te mere da će mu za tri nedelje isteći ugovor sa univerzitetom, pa će posle dvadeset godina rada ostati bez posla i bez mogućnosti da konkuriše za zvanje redovnog profesora na DUNP-u. Razlog je, što su Statutom nametnuti nemogući uslovi za to, a konkursima mu se onemogućilo pravo na reizbor u postojeće zvanje vanrednog profesora, na šta je imao pravo i za koje zvanje je ispunjavao uslove. Ipak, uprava kojoj su potrebna dva profesora međunarodnog prava na konkursima je tražila predavača za više i predavača za niže zvanje (docenta), ali ne i pomenuto zvanje vanrednog profesora, što je uobičajena slika političkog revanšizma u današnjoj Srbiji.

Nepodobnost ovih dana profesor Ganić bukvalno plaća glavom, a ovim postupkom javnosti se očito šalje poruka da će svi zaposleni u prosveti proći kao on i njegove kolege širom Srbije ako ne budu radili i igrali po centralizovanim političkim taktovima iz Beograda.

Profesor Ganić jedan je od onih koji su javno i transparentno stali uz svoje učenike i studente, razumevši šta je osnovni problem i zašto se mladi širom Srbije bore. Na početku ekskluzivnog intervjua navodi uzroke:

„Pad nadstrešnice u Novom Sadu i pogibija šesnaest ljudi, kao i neadekvatna reakcija države koja je nakon toga usledila, bili su okidač koji je pokrenuo građane ove države, koji su do tog trenutka bili u nekom stanju kolektivne apatije i političke obamrlosti. Desilo se da se probudila, i da nas je probudila, jedna mlada generacija koja nam je svojom iskrenošću, upornošću i požrtvovanošću dala, čini se, na trenutak izgubljenu nadu da je moguće izboriti se za pravednije i bolje društvo.“

Šta se u Novom Pazaru i Sandžaku promenilo od ovog zločina u kojem je poginulo šesnaest ljudi?

Kao i u ostatku Srbije, i u Sandžaku se dogodilo to da su se studenti DUNP-a, koji se zajedno sa slobodnim profesorima suočavaju sa specifičnim problemima na tom univerzitetu, probudili. Njihov zahtev za uvođenje prinudne uprave na DUNP-u jasno prepoznaje te probleme. Ohrabreni borbom svojih kolega u drugim univerzitetskim gradovima, i oni su odlučili da dignu glas. Međutim, najveća promena koju je ova borba donela Novom Pazaru jeste definitivno pozicioniranje tog grada na mapi Srbije i regiona kao jednog od pet univerzitetskih centara i najvažnijih gradova zemlje. Ovo je prva studentska pobuna u Novom Pazaru od osnivanja DUNP-a 2006. godine i kao takva ostaviće neizbrisiv trag u istoriji grada.

Kako vidite politiku bošnjačkih stranaka koje su deo vlasti u Srbiji, a čine većinu i imaju lokalnu vlast u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici?

Kada je reč o bošnjačkim strankama koje su deo vlasti u Srbiji i njihovom odnosu, konkretno, prema borbi studenata, i uopšte prema zbivanjima na DUNP-u ali i u Srbiji, taj odnos je neprincipijelan i nekorektan. Ako izuzmemo neke individualne istupe, poput nekoliko zaista kvalitetnih obraćanja gospodina Edina Đerleka iz SPP-a u Parlamentu, imamo jedno dugo ćutanje. Događanja od 29.07. ove godine u Novom Pazaru, kada je uprava na silu sa privatnim obezbeđenjem upala u DUNP, pokazala su da sandžački političari ipak ne žele stati iza rektorke Zane Dolićanin, kao i nasilja koje je primenjeno kako bi se studenti izbacili iz zgrade. Njihova reakicija praćena je jednom, očito tegobnom ćutnjom. Međutim, poruke koje su od strane Vučića tih dana upućivane njegovim koalicionim partnerima u Sandžaku, objašnjavaju i zašto imamo takvo držanje političkih aktera iz Sandžaka. Čini se, da više brinu o tome da im se ne zameri Vučić, nego da se spasi jedna tako važna ustanova u kojoj već godinama unazad vlada jedno bezakonje i lična diktatura jedne osobe i njenih odanih poslušnika, uz aminovanje zvaničnog Beograda. Ista je situacija i sa lokalnim samoupravama. Koliko je meni poznato, nijedna lokalna samouprava u sandžačkim gradovima, još uvijek nije javno podržala studente DUNP-a. To mogu objasniti jedino njihovom direktnom ili indirektnom povezanošću sa aktuelnim vladajućim režimom u Beogradu, i eventualno nekim interesima, za koje smatraju da bi mogli biti ugroženi eventualnom javnom podrškom studentima.

Da li je blizu završetak formiranja studentske liste za parlamentarne izbore?

Nemam informacije o tome. Studenti sve aktivnosti vezane za listu, iz predostrožnosti, još uvek drže u tajnosti. Prema mojim saznanjima, taj proces još nije završen, a imena nisu poznata.

Kako studenti DUNP-a učestvuju u ovom buđenju Srbije?

Mislim da borba studenata u Srbiji ne bi bila ista bez učešća studenata DUNP-a, ali i građana Novog Pazara i Sandžaka. Njihovo učešće dalo je ovoj borbi ne samo dodatnu snagu, već i poseban legitimitet i kvalitet. Scena susreta studenata iz Novog Pazara sa studentima iz ostatka Srbije na Sretenje u Kragujevcu bila je događaj koji je izmakao kontroli režima, ali i scena praćena oduševljenjem celog regiona.

Ti susreti, ponovljeni u svoj svojoj lepoti i 12. aprila u Novom Pazaru, razlikuju se od svih drugih poslednjih decenija jer su se dogodili u znaku potpunog i iskrenog međusobnog prihvatanja. Studenti iz Sandžaka, Bošnjaci, ponosno su nosili zastavu Srbije, a studenti iz ostatka Srbije ponosno su nosili zastavu Bošnjaka. To su veličanstvene scene pobede mladosti i najave novog doba u odnosima dva naroda, ali i raskida sa politikama prošlosti.

Zašto je postavljen zahtev za smenu rektorke DUNP-a?

Toliko je razloga da je nemoguće sve obrazložiti u nekoliko rečenica. Ipak, dovoljno je reći da su se za vreme njene uprave u poslednje tri godine dogodile stvari koje se nisu desile ni na jednom državnom univerzitetu u zemlji. Došlo je do gubitka akreditacija na nekoliko departmana društvenih nauka, ukidanja časopisa za društvenu nauku, progona velikog broja kadrova, poremećenih međuljudskih odnosa, kršenja zakona i univerzitetskih akata, neprijateljstva prema studentima u blokadi i građanima koji ih podržavaju, pa sve do nasilnog izbacivanja studenata iz zgrade i izazivanja tenzija koje su mogle dovesti do opasnih incidenata. Sve u svemu, za vreme aktuelne uprave, DUNP je doveden do najniže tačke od
osnivanja.

Da li bi pobeda studentskog pokreta otvorila vrata za rešenje višedecenijske krize na Zapadnom Balkanu, a pre svega u BiH?

Prostor koji se naziva Zapadnim Balkanom radije bih nazvao prostorom bivše Jugoslavije i rekao da sve što se događa u Srbiji, bilo dobro ili loše, uvek ima reperkusije na taj prostor. Nesumnjivo je da će i ova borba imati pozitivne uticaje. Ono što mene zabrinjava kada je reč o Bosni i Hercegovini jeste nedovoljno i površno praćenje onoga što se događa u Sandžaku i
Novom Pazaru. To objašnjavam i mogućim rezervama koje postoje u nekim bosanskim krugovima, koji nemaju realnu predstavu ni o Novom Pazaru kao gradu, a kamoli o akademskoj sceni i borbi koja se vodi.

Ipak, smatram da su i u Bosni još uvek jake one političke snage kojima ne odgovaraju susreti naroda o kojima sam govorio. Utisak je i da se zvanična Banja Luka trudi da zbivanja u Beogradu i Srbiji drži što dalje od sebe. U svakom slučaju, mi moramo biti fokusirani na promene koje tek treba da se dogode u Srbiji, jer bi one relaksirale čitav region i imale pozitivan uticaj na događaje u njemu.

Kako vidite Srbiju za deset godina?

Vidim je kao zemlju koja je celu deceniju posvetila sopstvenom ozdravljenju.