Za NATO, pitanje Banjske je pitanje odgovornosti i bezbednosti, jer nikakva stabilnost ne može počivati na nasilju koje nije sankcionisano. Za Vučića je, međutim, to pitanje opasno jer se dotiče samog temelja njegove kosovske politike. Milan Radoičić nije izuzetak, on je suština tog sistema, poručio je sinoć portparol pokreta Kreni-Promeni, Nikola Stanković.
On je na svom X nalogu komentarisao to što srpski predsednik Aleksandar Vučić nije javnosti saopštio delove razgovora sa generalnim sekretarom NATO-a, Mark Ruteom, ove nedelje u Kopenhagenu, one vezane za slučaj Banjska ali i za napade na KFOR iz maja 2023. godine.
Iako je to Vučić izostavio u svom oglašavanju, sinoć je to saopštio sam Rute.
„Razgovarali smo o saradnji između NATO-a i Srbije, kao i o važnosti odgovornosti za napade na KFOR i nasilje u Banjskoj“, naveo je Rute o sastanku sa predsednikom Srbije.
Rute sa Vučićem o važnosti odgovornosti za napade na KFOR i nasilje u Banjskoj
Vučić i Osmani u Kopenhagenu sa Ruteom o miru i bezbednosti na Kosovu i u regionu
„U politici je često važnije ono što se prećuti nego ono što se izgovori“, prokomentarisao je dalje portparol Pokreta Kreni-promeni.
Ali, kaže, očigledno mu je da međunarodna zajednica ukazuje na odgovornost režima Aleksandra Vučića za događaje u Banjskoj.
„Umesto da se suoči sa posledicama, vlast nastavlja da relativizuje nasilje i time ugrožava položaj Srbije. Posebno je opasno što onaj koji je priznao krivicu slobodno šeta centralnom Srbijom i preti časnim ljudima u Kosjeriću“.
Vučić, smatra Stanković, ćuti o Banjskoj jer bi „govor o odgovornosti značio govor o sopstvenim porazima“.
Post Stankovića prenosimo u celosti:
U politici je često važnije ono što se prećuti nego ono što se izgovori.
Za NATO, pitanje Banjske je pitanje odgovornosti i bezbednosti, jer nikakva stabilnost ne može počivati na nasilju koje nije sankcionisano.
Za Vučića je, međutim, to pitanje opasno jer se dotiče samog temelja njegove kosovske politike. Milan Radoičić nije izuzetak, on je suština tog sistema. Simbol je politike koja je godinama počivala na dilovima, profiterstvu, ucenama i pritiscima nad Srbima, kako bi se njima lakše manipulisalo i kako bi Vučić, bez otpora sa terena, mogao da isporuči ono što je obećao međunarodnoj zajednici Briselskim i Ohridskim sporazumom.
Ova objava generalnog sekretara NATO-a jasno pokazuje da međunarodna zajednica ukazuje na odgovornost režima Aleksandra Vučića za događaje u Banjskoj. Umesto da se suoči sa posledicama, vlast nastavlja da relativizuje nasilje i time ugrožava položaj Srbije. Posebno je opasno što onaj koji je priznao krivicu slobodno šeta centralnom Srbijom i preti časnim ljudima u Kosjeriću.
Vučić ćuti o Banjskoj jer bi govor o odgovornosti značio govor o sopstvenim porazima. Država koja ne ume da se suoči sa onim što je učinila ili dopustila da se učini u njeno ime ne gradi mir, već iluziju zbog koje na kraju uvek ispaštaju njeni građani.
