Dan posle dvadesetpetogodišnjice petooktobarskih promena u Srbiji, u više srpskih gradova održani su protesti i blokade pod parolama povezanim s pozivima na lustraciju, raspisivanje izbora i oslobađanje pritvorenih studenata. U simbolici prošlog vremena, naglasak se stavlja na nikad sproveden 6. oktobar 2000, odnosno lustraciju kadrova starog sistema koji su se ogrešili o zakon i dobrobiti države, odnosno javni interes građana. U drugom slučaju, simbolika je u tome, što se za bolju Srbiju bore generacije koje su rođene upravo posle petooktobarske revolucije, koje se ne sećaju.
U Beogradu su zborovi građana pod sloganom „Lustracija – spisak postoji“ počeli ispred Agencije za sprečavanje korupcije i prošetali ka Tužilaštvu i Sudu za organizovani kriminal u Ustaničkoj ulici, sa zahtevom da se utvrdi odgovornost i donese zakon o lustraciji. Istovremeno je u Čačku održan protest pod nazivom „Promena počinje u Čačku“, a u Novom Sadu zborovi građana blokirali su raskrsnicu u okviru poziva na prikupljanje potpisa i solidarnost sa pritvorenim studentima. Paralelno, zaposleni Narodnog pozorišta traže hitne smene uprave i ministra kulture posle odluke o delimičnom zatvaranju pozorišta.
Beograd — „Lustracija — spisak postoji“
Okupljali su se građani ispred Agencije za sprečavanje korupcije – tik iznad Zelenog venca, a organizatori su planirali protestnu šetnju do Tužilaštva i Suda za organizovani kriminal u Ustaničkoj ulici. Skup je organizovan na poziv zborova građana i simbolično se održava danas, 6. oktobra.
Pod sloganom „Lustracija – spisak postoji“ – okupili su se Beograđani ispred Agencije za sprečavanje korupcije. Plan je da se potom upute i do Ustaničke ulice, tačnije do tužilaštva i suda za organizovani kriminal. pic.twitter.com/817tjoM6sF
— TV N1 Beograd (@n1srbija) October 6, 2025
Organizatori su poručili da institucije nadležne za sprovođenje zakona „ne rade svoj posao“ i traže da — kada budu uspostavljeni demokratski organi — bude donet i sproveden Zakon o lustraciji. Najavili su da će na skupu biti predstavljen i spisak lica za koja smatraju da je trebalo da budu lustrirana, a upućena je i poruka tužilaštvu da će morati da odgovara za propuste.
Sara Mitić, učesnica iz zbora Borča i Ovča, rekla je da je cilj da se obeleži „dan koji se nikad nije desio“, da „znaju ko je odgovoran“ i da „spisak postoji“. Mitić je podsetila i na žrtve srušene nadstrešnice u Novom Sadu, kada je stradalo 16 ljudi — poruka je povezana sa zahtevom za odgovornost i lustraciju.
Okupljeni su kod Tužilaštva i Suda za organizovani kriminal mahali zastavama i slušali muziku sa razglasa. Organizatori su direktno kritikovali rad tužilaštva i tražili odgovore o proneverama javnog novca i procesuiranju odgovornih.
Čačak — „Promena počinje u Čačku“
U 19:00 počeo je skup pod nazivom „Promena počinje u Čačku“, koji je organizovala čačanska opozicija. Skup aludira na dešavanja iz 1990-ih, kada su i građani Čačka u srpskoj prestoici bili na čelu kolona kao osioci promena 5. oktobra.
Ako su tada učesnici protesta zahtevali da tadašnji predsednik države prizna izborni poraz, današnje generacije od aktuelnog predsednika zahtevaju da raspiše izbore.
Njihov glavni zahtev je raspisivanje izbora na svim nivoima.
Nataša Velikovski, odbornica Grupe građana „Istina i čast“ izjavila je da skup prati logiku studentskih i građanskih protesta i da Čačak želi da bude primer drugim gradovima.
Večeras u 19 časova počeo je protest pod nazivom „Promena počinje u Čačku“ u tom gradu, a koji je organizovala čačanska opozicija. pic.twitter.com/DX48m6X61o
— TV N1 Beograd (@n1srbija) October 6, 2025
Novi Sad — blokade i prikupljanje potpisa
Nekoliko minuta nakon 18:00 zborovi građana Novog Sada blokirali su raskrsnicu Bulevara oslobođenja i Bulevara cara Lazara (kod Promenade / Merkator), takođe u okviru akcije posvećene 6. oktobru. U samoj blokadi su učestvovali i studenti.
Organizatori su pozvali da „6. oktobar bude dan promene, a ne propuštene prilike“; najavili su prikupljanje potpisa za oslobađanje svih pritvorenih studenata i, kako navode, političkih zatvorenika. U pozivu se ističe i zahtev za „izbore za slobodu“ i zajedničko podizanje glasa protiv nepravde.
Narodno pozorište u Beogradu — zatvaranje i zahtevi zaposlenih
Kriza u Narodnom pozorištu se zaoštrava. Uprava Narodnog pozorišta, na osnovu inspekcijskog nalaza, zatvorila je deo zgrade i otkazala repertoar od 3. oktobra 2025. kao meru za sprovođenje tehničkih i protivpožarnih mera. U saopštenju zaposlenih navodi se da nalazi inspekcije datiraju iz 11. i 12. septembra i da je pozorište bilo upozoreno ranije.
Zaposleni traže hitne smene vršioca dužnosti upravnika i ministra kulture; uvid u zapisnike inspekcije; jasnu vremensku procenu i plan ponovnog otvaranja; garanciju da neće biti sankcionisani zbog javnih ili profesionalnih stavova; kao i pokretanje hitnih razgovora sa sindikatima i zaposlenima radi poništavanja spornog Pravilnika o radu. U saopštenju se navodi tvrdnja da je zatvaranje zloupotreba tehničke bezbednosti kao instrumenta pritiska i da pozorište predstavlja javno dobro.
U krizi Narodnog pozorišta u Beogradu, vlast je poslednjih meseci preduzela niz kontroverznih koraka koji su dodatno produbili sukob: u junu je vlada imenovala Dragoslava Bokana, političkog kadra bez pozorišnog iskustva, za predsednika Upravnog odbora, a sredinom godine Dragoljuba Bajića za vršioca dužnosti upravnika, dok je 3. oktobra uveden Pravilnik o radnoj disciplini koji eksplicitno zabranjuje zaposlenima javno iznošenje političkih stavova na sceni ili u okviru ustanove.
Kulminacija je usledila istog dana, kada je ministar kulture Nikola Selaković naredio privremeno zatvaranje dela zgrade na tri nedelje pod izgovorom sprovođenja protivpožarnih mera, čime je obustavljen ceo repertoar, a Selaković je u intervjuu na Pinku optužio deo glumaca za neopravdane zahteve i pokušaj sabotaže.
Ove odluke izazvale su žestoku reakciju zaposlenih, koji su 3. oktobra organizovali štrajk upozorenja i protest ispred pozorišta, tražeći hitnu smenu ministra, Bokana i Bajića, uz optužbe za partijsku okupaciju kulture, dok su glumci, poput Svetlane Bojković i Aleksandra Vučkovića, uporedili situaciju sa diktatorskim pritiscima iz devedesetih, ističući da je ovo napad na umetničku slobodu i nacionalnu kulturu.
Javnost je brzo reagovala podrškom – 6. oktobra studenti i građani protestovali su ispred zgrade, a solidarnost su izrazila sva glavna beogradska pozorišta i regionalne institucije, sa komentarima da je Selakovićeva greška na čelu ministarstva dovela do uništavanja srpske umetnosti.
Akademija umetnosti – slična situacija
Teška situacija i pritisak na zaposlene je i u drugim kulturnim institucijama, poput Akademije umetnosti.
„Oni su spremni da zamene i nas profesore, da zamene studente. To je neka nova politika u kojoj njima nisu važni više ni profesori, ni studenti“ – Milica Kralj, pozorišna rediteljka i profesorka o situaciji na Akademiji umetnosti #DanUživo @kuvanikukuruz pic.twitter.com/W8j6Nfdg2u
— TV N1 Beograd (@n1srbija) October 6, 2025
Kriza vlada i u ovoj ustaovi, takođe na Katedri za glumu, nakon što je 2. oktobra devet uglednih profesora i saradnika, uključujući Nikolu Rakočevića, Tihomira Stanića, Paulinu Manov i Milicu Kralj, dalo otkaz zbog, kako navode, netransparentnog i nelegitimnog procesa prijemnog ispita u septembru, pretnji studentima i diskriminatorskog ponašanja uprave, posebno suspendovanja profesora Milana Neškovića zbog navodno nepedagoških akcija prema kandidatima.
Ovi umetnici optužuju instituciju za kršenje etičkih standarda i narušavanje akademske slobode, ističući da je prijemni ispit bio ometan i da su studenti izloženi pritiscima, što je kulminiralo masovnim odlaskom kadra i dubokom zabrinutošću studenata koji traže hitnu odgovornost uprave i očuvanje kvaliteta nastave.
Akademija je u saopštenju od 25. septembra odbila ove optužbe kao neistinite, navodeći da je Nešković suspendovan samo zbog dokazano neakademskog i diskriminatorskog ponašanja koje je ometalo ispit, da su ugovori Jane Maričić i drugih istekli prirodno, a da Rakočević samostalno prekine saradnju bez političke pozadine, uz ponudu studentima da nastave školovanje bez prekida.
„Ono zbog čega sam ja izašao jeste zato što je Milan Nešković optužen za diskriminaciju studenata, što je apsolutno netačno i nefer prema tom čoveku“, rekao je glumac Nikola Rakočević, koji je takođe doneo odluku da da otkaz na Akademiji umetnosti @kuvanikukuruz pic.twitter.com/c8Ab9qKr8t
— TV N1 Beograd (@n1srbija) October 6, 2025
Lustracija – reč budućnosti
U Beogradu je za buduće aktivnosti najavljeno javno objavljivanje „spiska“ lica koja, prema mišljenju organizatora treba da budu lustrirana i obraćanja kod Tužilaštva, odnosno suda za organizovani kriminal. Organizatori poručuju da ovaj put „neće proći“ oni za koje smatraju da su odgovorni.
U Novom Sadu, kao i u drugim srpskim gradovima, zborovi najavljuju dalja okupljanja, prikupljanje potpisa i blokade kao instrument pritiska dok ne budu ostvareni osnovni zahtevi. Oni su, podsetimo: izbori, oslobađanje pritvorenih studenata, i odgovornost za pad betonske nadstrešnice u Novom Sadu, zbog čega je stradalo 16 – oro, mahom mladih ljudi, a jedna osoba eško povređena, čija se godišnjica bliži.
