Hiljade vernika i posetilaca obeležile su Vidovdan na Gazimestanu i u Gračanici, u atmosferi pojačanih bezbednosnih mera, policijskih kontrola i privođenja. Dok su liturgije, parastos i poruke crkvenih velikodostojnika bili u znaku očuvanja vere, identiteta i slobode, kraj skupa obeležile su intervencije Kosovske policije, koje su izazvale osećaj straha, poniženja i dodatno produbile tenzije.
„Pomolite se za mene”, kaže Kajoko Jamasaki, japansko-srpska pesnikinja, na administrativnom prelazu Merdare, dan uoči Vidovdana. Zove je Kosovska policija, ima problema sa dokumentima. Nisu je pustili. „Moja duša je s vama! Srećan nam Vidovdan! Svima, celom svetu, želi mnogo mira, dobrote i lepote! Anastasija Kajoko Jamasaki”, stiže poruka pesnikinje pravoslavne svetlosti i mira Dalekog istoka.
Sve se utapa u opšti spisak incidenata, provokacija, zaustavljanja, vraćanja i tenzija. Neće proći ni Marko Kovačević, gradonačelnik Nikšića i pesnik, ostaće ih stotine pred strahovima i preprekama. Otud onda hiljade ljudi od rane zore u Gračanici, otkud događaji i pesnik iz Bijelog Brda iz Slavonije koji je dobio nagradu „Zlatni krst kneza Lazara”. Njegova praznična beseda govori o kanonu koji nadilazi haos sveta. „Lazarev izbor nas uvek obavezuje. To je dan kad se vidovčicom umivaju oči naše i duše da bismo kroz sve magline i iskušenja istorije jasno videli ko smo, šta smo, odakle dolazimo i kuda idemo. Neka ovaj Zlatni krst bude podsetnik na pobedu duha nad materijom. Hvala na ovom presvetom daru koji primam sa zavetom da ću ga nositi kao odbranu srpske duše, srpskog imena i jezika, tako mi Bog pomogao.”
„Imate li jedan božur za Simonu”, traži Čeda Jovanović iz Prizrena. Gura dete u kolicima i smeje se. „Dobio sam ćerku”, javlja Boban Jevtić, urednik filmskih i bioskopskih programa Doma kulture „Gračanica”, institucije koja je u junu organizovala 33 događaja, tribine, koncerte. Nakon te vesti svi šalju predloge za ime koje je na različite načine u vezi sa Vidovdanom. Siniša Đukarić iz Teslića stigao je na prištinski aerodrom „Adem Jašari” iz Štutgarta. On je deo grupe od dvadeset pet ljudi koja je doletela u Prištinu: „Idem da kupim deci poklone.” Ovaj Vidovdan je u znaku dece, dodeljuju se i Medalje „Majka devet Jugovića” – sveštenik Saša Mitrović dugo čita imena majki sa šestoro, petoro, četvoro dece…
Izvan manastirske porte i zida sa bodljikavom žicom – policija u civilu, slovenački Kfor i poneko vozilo Euleksa.
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije pred Gračanicom izgovara da je tajna ličnosti kneza Lazara u veri, pravdi, dobroti i ljubavi Božijoj. „Kosovo ima silu da nas podiže” je osnovna misao njegove besede pred Gračanicom. Hiljade ljudi se posle liturgije u Gračanici, na čijim zidovima se nalazi bodljikava žica, seli na Gazimestan, prostor ograđen bodljikavom žicom. Ulaz u njega je ograničen gvozdenim preprekama u nekoliko redova. Ove posetioce odvode do mesta gde policajci pregledaju torbe, zadižu košulje da vide šta piše na majicama, proveravaju i pipaju.
Parastos ispred spomenika kosovskim junacima služe mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, mitropolit mileševski Atanasije, mitropolit raško-prizrenski Teodosije, episkop zapadno-američki Maksim, episkop slavonski Jovan i vikarni episkop novobrdski Ilarion. Episkop Ilarion govori o tome da „Ništa ne može na silu da se otme”, da se ne može zabraniti zavet jer „mi čuvamo svoje dostojanstvo i želimo nekada i na strašnom mestu da postojimo”. Parastos na Gazimestanu izgleda kao susret svih Srba sveta. Nikola Milošević je stigao iz Nice, iz Francuske, sa sinom da mu pokaže mesto gde su sahranjeni njegovi pradedovi. Ovo je prvi Vidovdan bez srpskih zastava, a posle parastosa na binu izlazi nekoliko desetina mladih ljudi i peva „Oj Kosovo, Kosovo”, „Hiljadu vidovdana”, a poslednja pesma koja se čula je „Na Lovćenu Njegoš spava, najumnija srpska glava”.
