Devetomesečna institucionalna kriza na Kosovu završava svoj novi ciklus najverovatnije onako kako je sve i počelo – novim izborima.

Pokušaj formiranja nove kosovske vlade pod mandatom kandidata Pokreta Samoopredeljenje, Gljauka Konjufce, danas je zvanično propao. Za njegov izbor glasalo je 56 poslanika, 53 je bilo protiv, a četvoro uzdržano – što je daleko od potrebnih 61 glasova. Na potezu je sada Osmani.

Ovo je drugi neuspeh u manje od deset dana da se izabere nova vlada, nakon što ni dosadašnji premijer Aljbin Kurti nije obezbedio podršku za sastav kabineta „Kurti 3“. Time su iscrpljene ustavne mogućnosti u okviru aktuelnog saziva, a Kosovo se praktično nalazi na korak od vanrednih izbora – 10 meseci nakon prethodnih, uz višemesečnu institucionalnu blokadu.

Nakon još jednog neuspeha u formiranju vlade, analitičari upozoravaju na to da svaki dan odlaganja povećava rizik od haosa u institucijama, fiskalnih problema i gubitka međunarodnog kredibiliteta.

Slažu se u tome da je Osmani napravila grešku dajući drugi mandat Samoopredeljenju. Listom nisu optimisti da će novi izbori rešiti situaciju, što je u suprotnosti sa onim što je pre nekoliko dana kazao analitičar Basri Muja: Posle izbora pašće zidovi između partija, poručio je on.

Danas ni budžet nije izglasan na posebnoj sednici na kojoj je osim predstavnika vlasti, iz opozicije prisustvovao samo poslanik PDK Perparim Gruda, čiji je govor u kojem je preneo poruku da će sednica ostati zabeležena u istoriji kao neustavna, dočekan uz snažne napade Samoopredeljenja. Suština njihovih optužbi je u tome da su se udružili sa Srpskom listom, što je opet izazvalo lavinu reakcija sa druge strane, odnosno da LVV kritikuje sve one koji nisu njihove pristalice – kao prijatelje Srbije.

Večeras stiže vest da je gradonačelnik Prištine Perparim Rama od Kurtija zatražio hitnu dodelu budžeta gradu, jer je ugroženo fukcionisanje javnih ustanova.

Cakoli: Što dalje odlaže da raspiše izbore, Osmani više ugrožava institucije i naredne godine

Eugen Cakoli (Cakolli), menadžer Kosovskog demokratskog instituta (KDI), ističe da što predsednica Vjosa Osmani više odlaže objavu datuma izbora, to se više ugrožava normalno funkcionisanje institucija i sledeće godine.

„Svaki izgubljeni dan sužava zakonske opcije, odlaže rokove i približava zemlju nesigurnim ustavnim, političkim i fiskalnim scenarijima“, kaže Cakoli, podsećajući da su, prema trenutnim rokovima – iako Ustav i Zakon o izborima nisu potpuno usklađeni – realni datumi za vanredne izbore 21. i 28. decembar.

Ako konsultacije premaše 22. novembar, pada opcija 21. decembra, a izbori u januaru donose višestruke rizike: automatsko produženje budžetskih raspodela važi samo za januar, ne i za februar.

„Samo izbori u decembru, što ranije, mogu sprečiti nove krize i smanjiti pritisak za formiranje institucija do početka marta“, upozorava on.

Hodža: Osmani bi trebala odmah da raspiše izbore

I advokat Valjdet Hodža (Valdet Hoxha), koji je takođe kritikovao predsednicu Osmani – zbog toga što je Samoopredeljenju po drugi put dala mandat da sastavi novu vladu, smatra da je greška bila jasna:

„Bilo je očigledno da ni Konjufca, kao ni Kurti ranije, nema dovoljno glasova. Predsednica je trebalo odmah da objavi izbore, umesto da se gubi vreme na ‘kupovinu vremena’ za kampanju“.

Hodža naglašava da opozicija nije imala partnera za vladu, pa se ne sme dalje gubiti vreme, jer rizik od institucionalne blokade raste.

On podržava datume 21. ili 28. decembar za nove izbore, sa nadom da će izbora ipak biti 21. decembra zbog organizacionih razloga, i poziva Centralnu izbornu komisiju (CIK) da bude spremna.

Krasnići: Ekstremna degradacija

Aljbert Krasnići iz organizacije „Demokracija Plus“ opisuje današnje događaje i uopšte prethodne mesece kao „ekstremnu degradaciju političkog i institucionalnog života na Kosovu“, gde političari stavljaju lične i partijske interese iznad državnih.

„Svi, vlast i opozicija, snose deo krivice zbog niskog nivoa odgovornosti prema biračima“, kaže Krasnići, upozoravajući na ogromne gubitke: od finansijskih zbog neizglasanog budžeta, do međunarodne reputacije.

„Kosovo izlazi kao nesposobna država koja ne može da se dogovori, uprkos hitnim potrebama. Zaostajemo u borbi protiv dezinformacija i pretnji, dok druge zemlje napreduju, a mi se bavimo provincijalnim borbama“, izveštava Ekonomiaonline, pozivajućši se na RSE.

Kamberi: Ni sa novim izborima nema radikalne promene

Ni Beljćizim Kamberi iz Instituta za socijalne politike „Musine Kokolari“ nije optimista: „Novi izbori neće doneti radikalnu promenu, jer su glumci uglavnom isti. Nema klime za promenu parlamentarne zastupljenosti“.

On kritkuje nedostatak međunarodnog angažmana, koji je u prošlosti pomagao u formiranju vlada, i predviđa da će posle izbora, uz predstojeće predsedničke izbore u proleće, biti teško formirati vladu bez dve glavne albanske partije – bez međunarodne pomoći.

„Ovi izbori treba da budu šansa za nove paradigme i izbegavanje novog blokiranja“, zaključuje Kamberi.

Bitići: Umor od izbora

Ni analitičar Seb Bitići nije optimista. Smatra da je neuspeh očekivan, gledajući poslednje izjave partija, ali upozorava na „loše kalkulacije“ zasnovane na lokalnim izborima.

„Ne očekujem velike promene u procentima glavnih partija; umesto toga, dolazi ‘umor od izbora’, što će snižiti izlaznost i dovesti do sličnih snaga koje će morati da sarađuju“, naveo je, prenosi Koha.

Bitići ističe da se bliži kraj mandata Vjose Osmani, pa će pregovori o novom predsedniku biti deo kasnijih razgovora, gde će PDK i LDK ciljati premijersku ili predsedničku poziciju.

Koci: Na narednim izborima izlaznost bi mogla biti najniža ikada

Analitičar Meljazim (Melazim) Koci veruje da će naredni parlamentarni izbori biti obeleženi „najnižom izlaznošću u istoriji“, a da će to biti oblik kazne političkoj klasi.

„Uveren sam da će izlaznost na parlamentarnim izborima biti najniža ikada. To će biti kazna za neodgovornost političke klase“, rekao je Koci.

On ocenjuje da građanska apstinencija može imati proporcionalan efekat, negativno utičući na sve političke partije.

„Apstinencija neće koristiti nijednoj partiji. Svima će narušiti kredibilitet“, dodao je, prenosi Koha.

Sadiku: Propao Kurtijev „rezervni plan“, predsednica doprinela krizi

Novinar Naim Sadiku ocenio je u večerašnjoj emisiji Konfront na KTV da sve političke partije imaju za cilj nove izbore, iako su znale da Kosovo ide ka krizi, a da nisu ponudile rešenje.

I on smatra da je Osmani takođe doprinela krizi, kritikujući to što je poverila LVV po drugi put mandat za Gljauka Konjufcu bez jasnih dokaza da Samoopredeljenje ima potrebnu većinu. Istovremeno optužujući Kurtija za najvećeg krivca.

„Sve partije su tražile izgovor za nove izbore. Danas je apsolutno propao rezervni plan Aljbina Kurtija, koji od početka nije mogao da uspe. Glavni krivac za sve je Aljbin Kurti zbog političke moći, glasova i odgovornosti kao pobedničke stranke. Zašto nije formirao većinu? Razloga je mnogo, jedan je početni pristup opozicionih partija i Kurtijeve fasadne, a ne iskrene, pokušaje formiranja parlamentarne većine“.

Čačaj: Arogancija Samoopredeljenja

Aktivistkinja Anita Šabani-Čačaj je u istoj emisiji optužila Samoopredeljenje da nije ozbiljno shvatilo opoziciju:

„Kurti nije uložio napor da sedne sa drugima; Samoopredeljenje je tražio samo vreme, koje je dobio uz pomoć predsednice i to novim mandatom za Konjufcu. Nominacija Gljauka Konjufce ništa nije promenila – to je bila samo arogancija i gubitak vremena“.

Krasnići: Glavna prepreka LDK, ne želi koaliciju ni sa LVV, ni sa PDK i AAK

No, ima onih koji krivicu svaljuju na LDK.

Novinar Besnik Krasnići ocenio je da je glavna prepreka aktuelnoj političkoj blokadi Demokratska liga Kosova (LDK).

U istoj emisiji „Konfront“ na KTV, Krasnići je rekao da LDK, i pored otvorene ponude Samoopredeljenja za saradnju, nije pristala. Takođe, LDK nije želela koaliciju ni sa drugim strankama, iako su PDK i AAK više puta isticale da žele vladu bez Samoopredeljenja.

„Zašto opozicioni blok nije formiran i dao rešenje situaciji? Da kažu da je najveće zlo Kosova Aljbin Kurti i Samoopredeljenje, da se udružimo i formiramo vladu. Glavni problem je stav LDK tokom ovih meseci. LDK je glavna prepreka u procesu formiranja većine. Stranci kojoj je Samoopredeljenje jasno ponudilo saradnju – LDK je odbila. PDK i AAK su kontinuirano izražavali spremnost za vladu bez Samoopredeljenja, a LDK i dalje nije pristala. Rekli su: ‘Nećemo sa vama’“.

Šta se desilo u Skupštini?

Danas je Skupština Kosova ponovo odbacila predlog vlade pod mandatom Gljauka Konjufce iz Samoopredeljenja: za je glasalo 56 poslanika, protiv 53, a četiri su se uzdržala – daleko od potrebnih 61 za većinu.

Ovo je drugi neuspeh u nizu, nakon što je 26. oktobra propao pokušaj sa Aljbinom Kurtijem (56 za, 52 protiv, četiri odsutna).

Predsednica Osmani dala je drugi mandat Konjufci 4. novembra, ali Ustav jasno kaže: ako i drugi mandatar ne uspe, obavezno su vanredni izbori u roku od 40 dana od objave. Kosovo je tako na pragu vanrednih izbora samo 10 meseci nakon prethodnih, uz devetomesečnu blokadu.

Reakcije partija i lidera: Opozicija traži hitne izbore, optužuju Samoopredeljenje za koordinaciju sa Srpskom listom

Opozicija je jednoglasna u optužbama prema Samoopredeljenju za „haos, kako opisuju trenutnu institucionalnu blokadu.

Enver Hodža iz PDK izjavio je: „Kriza, blokada i novi izbori imaju samo jednog odgovornog – Aljbina Kurtija“.

Memlji Krasnići, bivši lider PDK, nazvao je glasanje „šemom najavljenog neuspeha“ i zatražio od Osmani da hitno objavi nove izbore:

„Nakon više od devet meseci odugovlačenja, arogantni mentalitet Samoopredeljenja doveo je do krize. PDK je spremna za izbore i novi pravac“.

Novi lider PDK Bedri Hamza dodao je: „Neuspeh dva mandatara zaredom pokazuje da je trenutna vlast izgubila podršku. Vreme velikih reči je prošlo – došlo je vreme za vladu koja radi“.

Ramuš Haradinaj iz AAK kritikovao je Samoopredeljenje zbog netransparentnosti i nedostatka programa: „Kandidat je govorio o 2026, ali bez vizije. Ako ste preuzeli mandat, da li ste proverili da li imate 61 glas?“

U LDK-u su unekoliko podeljeni: lider Ljumir Abdidžiku optužio je Samoopredeljenje da vlada „fantazijama i izmišljenim sukobima“ – „Vreme Don Kihota i Sanča Panse mora da se završi. Kosovo nije roman, već Republika“. Poslanik Armend Zemaj rekao je da je Samoopredeljenje dobilo odgovor kroz glasanje, a Avdulah Hoti vidi izbore kao šansu da se završi haos: „Kosovo zaslužuje ozbiljno vođstvo – vreme je da se ujedinimo“. Međutim, potpredsednik Ljutfi Haziri upozorio je da će izbori produbiti krizu: „Nisu rešenje, ali Ustav ne ostavlja drugi izlaz“.

Iz Samoopredeljenja stižu kontraoptužbe: opozicija se, kažu, udružila sa Srpskom listom protiv Kurtija. Aljbuljena Hadžiju optužila je opoziciju za bojkot sednice o budžetu, a ministar finansija Hekuran Murati da su time blokirali preko milijardu evra međunarodnih sredstava: „Rizikujemo gubitak 200 miliona evra. Opozicija je u koordinaciji sa Srpskom listom – jedini cilj im je protiv Kurtija“.

Hadžiju je objavila fotografiju poslanika PDK i Srpske liste sa porukom „U potpunoj harmoniji“.

Igor Simić iz Srpske liste ponovio je: „Nećemo podržati vladu Kurtija – doneli ste stotine odluka protiv Srba, stvorili diktaturu. Idemo na izbore, neka građani odluče“.

Od izbora do izbora

Ova kriza traje od izbora 9. februara 2025, gde je LVV osvojio 42,3% glasova i 48 mandata – nedovoljno za većinu bez koalicije. Skupština je blokirana mesecima: konstitutivna sednica počela u aprilu, sa 55 nastavaka za izbor predsednice (Hadžiju je izabrana tek u avgustu nakon zamena).

Zatim je zaglavljeno na potpredsedniku iz srpske zajednice – Samoopredeljenje je forsiralo Nenada Rašića u oktobru, što Srpska lista pokušava da ospori Ustavnim sudom.

Dva puta je intervenisao Ustavni sud, ali rešenje za Skupštinu za vlast je došlo je tek u oktobru.

Međunarodna zajednica ponavlja zahtev za stabilnom vladom.

Mandat Osmani ističe u aprilu 2026, a izbor predsednika mogao bi dovesti i do novih izbora. Predsednik se bira tajnim glasanjem u Skupštini, sa 2/3 većine u prva dva kruga, ili apsolutnom većinom u trećem; ako ne uspe, Skupština se raspusti i raspisuju novi izbori.