„Vreme apsurda u kojem smo živeli je gotovo – uprave nastale političkom odlukom centralne vlasti nisu funkcionisale kao servis građana, već kao instrument ostvarivanja političkih ciljeva premijera Kurtija, uz kontinuiranu praksu potiskivanja interesa srpske zajednice i negiranja, pa čak i ruganja njenom identitetu. Naravno, povratak Srpske liste na čelo opština na Severu ne donosi iluzije o idealnom upravljanju i blagostanju“, smatra Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).

Raspuštanje Skupštine i vanredni izbori

Kosovska predsednica Vjosa Osmani potpisala je 20. novembra, odluku o raspuštanju Skupštine, nakon konsultacija sa liderima parlamentarnih stranaka, a vanredne izbore zakazala je za 28. decembar.

Do vanrednih izbora dolazi nakon što mandatar Pokreta Samoopredeljenje, Gljauk Konjufca, juče nije dobio podršku većine poslanika — za je glasalo 56, protiv 53, dok su četiri poslanika bila uzdržana, što je nedovoljno za potrebnih 61 glas.

Ovo je drugi neuspeh u manje od deset dana da se izabere nova vlada, nakon što ni dosadašnji premijer Aljbin Kurti nije obezbedio podršku za sastav kabineta „Kurti 3“. Kosovo se nalazi na korak od vanrednih izbora, deset meseci nakon prethodnih, uz višemesečnu institucionalnu blokadu.

Nikakav uticaj na formiranje lokalnih institucija 

Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) u izjavi za KoSSev kaže da raspuštanje Skupštine Kosova i činjenica da kosovska vlada trenutno radi u tehničkom mandatu – „nemaju nikakav uticaj na formiranje lokalnih institucija“.

Kako je naveo, nakon što je Centralna izborna komisija juče zvanično overila rezultate lokalnih izbora, počeo je da teče zakonom predviđeni rok od 15 dana tokom kojeg mora biti održana konstitutivna sednica Skupštine opštine.

Dodao je da je sazivanje prve sednice u nadležnosti gradonačelnika.

Ukoliko on to ne učini, odgovornost, navodi Marinković, prelazi na najstarijeg odbornika, a naposletku i na većinu odbornika kao krajnju alternativu.

Povratak Srpske liste

To su, dakle, novi rokovi u kojima se, kako smatra Marinković, može očekivati konstituisanje nove vlasti na Severu Kosova:

„Čime se završava mandat sadašnjih uprava, nastalih političkom odlukom centralne vlasti, koje nisu funkcionisale kao servis građana, već kao instrument ostvarivanja političkih ciljeva premijera Kurtija, uz kontinuiranu praksu potiskivanja interesa srpske zajednice i negiranja, pa čak i ruganja njenom identitetu“.

Dakle, „vreme apsurda“ u kojem su Srbi živeli, kaže Marinković – gotovo je.

Marinković ističe da svi treba da razumeju da ovo nije privremena situacija, već trajno stanje. Srbi sada, konstatuje, imaju pravo i po zakonu da vode opštine u kojima su većina.

Ipak, povratak Srpske liste na čelo opština na Severu, smatra, ne donosi iluziju o blagostanju:

„Suočićemo se sa starim problemima: korupcijom, klijentelizmom, političkom kontrolom institucija, sistematskim gušenjem pluralizma. Ali to je sada potpuno drugi problem – demokratskog kredibiliteta izabranih, a ne etničkog političkog eksperimenta kojem smo donedavno svedočili“.

LVV – politički legitimitet ozbiljno oslabljen

Marinković se osvrnuo na nedavne lokalne izbore i parlamentarne izbore održane 9. februara.

Na februarskim izborima, Samoopredeljenje pod vođstvom Aljbina Kurtija osvojilo je najviše glasova, ali nije obezbedilo većinu u Skupštini od 120 mesta. LVV je imala 48 poslaničkih mesta, što nije bilo dovoljno ni uz podršku 10 poslanika nevećinskih zajednica, dok su opozicione stranke odbacile njenu ponudu za tehničku vladu.

Takođe, lokalni izbori, na kojima je Samoopredeljenje osvojilo samo sedam opština, pokazali su, prema Marinkoviću, da je politički legitimitet te partije ozbiljno oslabljen, iako LVV, kako on kaže, uporno to pokušava da „zamaskira manipulacijama pravnog sistema i populističkim narativima“.

Argument da „i dalje imaju moralni i politički mandat da vode formiranje nove vlade zato što su na februarskim izborima dobili najviše glasova“ –  „više ne stoji“.

„Ni tada nisu imali većinu, a danas je ta pozicija“, kako kaže – „još slabija“.

Rezultati lokalnih izbora govore sami za sebe: kumulativno, najviše glasova osvojile su LDK i PDK, dok je Samoopredeljenje tek treće. To znači da politička težina koju pokušavaju da prisvoje više nije potvrđena na terenu, već postoji samo u njihovoj retorici

To će se, smatra dalje, najjasnije videti na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima, zakazanim za 28. decembar ove godine:

„Na kojima se, prema nekim istraživanjima, Samoopredeljenje suočava sa relativno značajnim padom podrške, na nivou koji može značiti i njihovu potpunu političku marginalizaciju. U prilog tome govore i očigledni, ali neuspešni pokušaji Samoopredeljenja da izbegne vanredne parlamentarne izbore. Sada, kada su mimo svoje volje u situaciji da ipak idu na izbore, njihov cilj je 60+ poslaničkih mesta, što bi im omogućilo potrebnu većinu da samostalno formiraju vladu.“

Svaki rezultat Samoopredeljenja između ta dva broja značio bi produbljenje političke krize na Kosovu i nakon izbora u decembru

Ipak, prema Marinkoviću, realnija borba za Samoopredeljenje je prag od 40 poslanika u parlamentu, što bi ih, kako smatra, učinilo nezaobilaznim faktorom u procesu za izbor kosovskog predsednika/ce na proleće 2026.

„Što je još jedan kritični trenutak u izbornom procesu na Kosovu, koji vrlo lako može rezultirati još jednim krugom parlamentarnih izbora“, ocenjuje Marinković.

Paradoks datuma i uloga dijaspore

Prema Marinkoviću, vanredni parlamentarni izbori jasno pokazuju političku dinamiku – opozicija nastoji da smanji broj poslanika Samoopredeljenja ispod 40, dok LVV želi da osvoji 60 mandata kako bi mogla, kako navodi – da samostalno da formira vladu.

U tom svetlu, ocenjuje, treba posmatrati i „novogodišnje izbore“, koje vidi kao još jedan paradoks, jer se, kako kaže – kraj decembra poklapa sa povratkom velikog broja pripadnika iz dijaspore, koji „tradicionalno glasaju emotivno“ i naginju, kako ocenjuje – „ka tvrđim nacionalnim opcijama“.

„To nije slučajan datum, već politička kalkulacija Aljbina Kurtija. Kraj decembra je period kada se na Kosovo vraća veliki broj pripadnika dijaspore, koja tradicionalno naginje ka tvrđim nacionalnim opcijama, odnosno Samoopredeljenju. To je fenomen koji prevazilazi Kosovo i prisutan je širom Balkana. Fizička udaljenost od ‘zavičaja’ često pojačava emotivnu potrebu za identitetskim, simboličkim političkim izborom, naročito kada taj izbor ne nosi lične posledice. Dijaspora neće živeti pod vlašću koju bira, pa ima luksuz da glasa emotivno: da bira ono što zvuči snažno i identitetski privlačno, čak i kada je takav izbor dugoročno štetan za one koji ostaju da žive u realnosti koju ta vlast proizvodi.“

Populističke nacionalne stranke, a Samoopredeljenje je, smatra Marinković, „tipičan primer“, većinu podrške crpe iz „siromašnijih slojeva koji ređe putuju tokom praznika“, što dodatno olakšava njihovum kako kaže – „političku mobilizaciju“.

Izbori previše važni, ne očekujem ignorisanje međunarodne zajednice 

Osvrnuo se i na to što, prema nekim analitičarima, termin izbora pada u period kada međunarodne institucije „rade usporenije“.

Iako ta pretpostavka, kako dodaje, „ima smisla“ – ne očekuje da će to stvarno smanjiti nadzor.

„Ovi izbori su previše važni da bi ih međunarodni akteri ignorisali, bez obzira na datum“.