Jednom pokrenuto nasilje je kao duh iz boce, ne možete ga vratiti kada zamislite. Režim Aleksandra Vučića je pokrenuo spiralu nasilja, a kada će ona biti zaustavljena, to neće zavisiti od njih. Ušli smo u vrlo opasnu fazu kada društvene i političke protivrečnosti i polarizacija moraju da se rešavaju institucionalno i na izborima, ocenjuje za Nova.rs istoričar Milivoj Bešlin. On upozorava da je vlast svojim postupcima smanjila mogućnost demokratskog i institucionalnog raspleta krize, kao i da se, na žalost, iz diktatura ne izlazi civilizovano i da to uvek ima cenu.
Bešlin u intervju za Nova.rs ističe da je važno da se insistira na fer izborima kao putu za izlazak iz krize, ali da je za promene potreban i pritisak vaninstitucionalnog delovanja. Poredi sadašnji studentski bunt sa protestom iz 1996/97. i procenjuje kako će istoričari u budućnosti ocenjivati vladavinu Aleksandra Vučića.
Godinu je dana kako su studenti blokadama fakulteta počeli jednu od najvećih i najdužih pobuna u istoriji Srbije. Koliko je ovaj protest već sada promenio naše društvo?
Protest koji je počeo u novembru prošle godine kao reakcija na ubistvo 16-oro ljudi pod novosadskom nadstrešnicom, prerastao je od studentskog u najveći građanski pokret i najširu društvenu pobunu u Srbiji u ovom veku. Ključni doprinos ovog pokreta je emancipacija, oslobađanje ljudi od straha i politička mobilizacija i politizacija najširih slojeva stanovništva, posebno u unutrašnjosti. To su dubinske i temeljne promene našeg društva koje su počele kao rezultat ogromnog zalaganja slobodnih studenata.
Šta se u Srbiji, prema oceni jednog istoričara, više ne može vratiti na staro, na period pre prvog novembra 2024?
Često ponavljam: nema povratka na staro, nema nazad! Jednom osvojene slobode se ne mogu vratiti. Jednom oslobođena energija ne može se uništiti. Režim čiji je rejting urušen, a poverenje u njega većinski izgubljeno, nepovratno je delegitimisan i tu popravki nema. Varaju se oni koji misle da će atmosferu u našem društvu vratiti na staro i da će političke časovnike ponovo navijati na vreme pre novembra 2024. godine.
Režim Aleksandra Vučića već mesecima ne preza ni od čega, pa ni od golog nasilja da razbije proteste. Na delu je i određena vrsta osvete prema pojedincima koji su istaknuti u pobuni. Gde nas vodi ova sve veća spirala nasilja?
Jednom pokrenuto nasilje je kao duh iz boce, ne možete ga vratiti kada zamislite. Spiralu nasilja je lako pokrenuti, ali teško zaustaviti. Režim je pokrenuo tu spiralu, a kada će ona biti zaustavljena, to neće zavisiti od njih. Ušli smo u vrlo opasnu fazu kada društvene i političke protivrečnosti i polarizacija moraju da se rešavaju institucionalno i na izborima. Međutim, režim je razorio i obesmislio naše institucije i ne dopušta nikakve, a kamoli fer izbore. Misle da će pojačanom represijom, koja poprima oblike državnog terora, ugušiti protestni pokret studenata i građana, a u stvari ga time samo jačaju, motivišu i homogenizuju. Mislim da je dobro za sve, pa i za režim da izbori budu što pre, jer svako dalje odlaganje rešenja i pojačavanje terora podiže cenu političkog raspleta.
