Četvrti Samit mira i demokratije počeo je u Prištini. Ovogodišnja tema je „Novi svetski poremećaj: dezinformacije, nepoverenje i rušenje demokratskih normi“.
Samit u Prištini je događaj koji okupljaja predstavnike različitih organizacija iz regiona, te civilnog društva i međunarodnih predstavnika, a bavi se globalnim izazovima koji utiču na demokratije u regionu.
Ambasador EU u Kosovu, Aivo Orav, kazao je da se Kosovo i region suočavaju izazovima kao što su dezinformacije, polarizacija i napadi na demokratske norme.
„Dezinformacije, polarizacija i napadi na demokratske norme prete temeljima poverenja i građanskog angažmana. Zato smo se okupili danas na Samitu za mir i demokratiju na Kosovu – kao prilici da delujemo zajedno. U celoj Evropi i šire, dezinformacije imaju za cilj da oslabe poverenje u institucije, polarizuju društva i iskorišćavaju podele. Ovi izazovi prevazilaze granice, a Kosovo nije izuzetak“, rekao je Orav.
Orav je poručio da Kosovo mora da obezbedi stabilnu vladu i nastavi dijalog sa Srbijom kako bi očuvalo demokratske norme i građansko poverenje. „Kosovo je ostvarilo značajan napredak, ali za dalje reforme potrebna je funkcionalna vlada i partnerstvo sa EU“, rekao je Orav.
Samit mira i demokratije organizuju Nova drušvena inicijativa, Sbunker i Kosovski centar za bezbednosne studije.
“Samit je sastavljen iz više delova. Sinoć smo imali večernje razgovore koje smo organizovali zajedno sa Kosovskom društvenom alternativom. Bilo je preko 40 ljudi: predstavnika diplomatskog kora, ambasadora, političkih partija i civilnog društva. Mogu reći da su razgovori bili vrlo teški i ozbiljni. Vrlo jasno su oslikali stanje u kosovskom društvu, ali i u regionu. Čini se da nema dovoljno optimizma. I cela poruka – i naslov ovogodišnjeg samita – jeste „Novi svetski nered“”, kaže Jovana Radosavljević, direktorka Nove društvene inicijative (NSI).
Radosavljević kaže da je namera da se adresiraju vidljiva pitanja u svetu. “Zato se bavimo pitanjima bezbednosti, geostrateškim prilikama, dezinformacijama, ali i šansama za evropske integracije. Čini se da su za neke zemlje u regionu to i te kako realistični scenariji, a ostaje pitanje da li će ostale zemlje iskoristiti priliku i „uskočiti na taj voz“.Ove godine sarađujemo i sa mrežom EPLO i Fondacijom Martija Ahtisarija, koji sutra dovode civilno društvo iz regiona na dijalog između Ujedinjenih nacija i civilnog društva o stanju ljudskih prava u svetu – što će biti uvod u sličan format koji će se održati u Ženevi početkom decembra. Imamo učesnike sa Kosova, Srbije, iz celog regiona, Evrope, kao i iz Sjedinjenih Američkih Država”.
Tema bezbednosti je jedna od ključnih na ovom samitu, ali i rastući etnonacionalizam.
“Etnonacionalizam postaje sve ozbiljniji problem, da sve zemlje u regionu – ali i globalno – upadaju u taj zanos etnonacionalizma, te da političke elite upravo to koriste da bi gurale svoju agendu. Globalna zbivanja, promena odnosa snaga, kao i nedostatak predvidivosti otvaraju prostor i regionalnim liderima da iskoriste situaciju za neke nove pristupe koji su se ranije činili neočekivanim ili čak nemogućim. Tako da etnonacionalizam, dezinformacije, povlačenje ka unutra i sekuritizacija svih društvenih pitanja postaju glavne teme kojima se bavimo”, kazala je Jovana Radosavljević.
