Donošenje lex specialisa o Generalštabu, kako je ocenio istoričar Nenad Lajbenšperger zaposlen u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, predstavlja nastavak bezobzirne i bahate politike koju aktuelna vlast sprovodi već duže vreme i na sve moguće načine za koje misli da su joj dozvoljene.
Radi se o nekoj vrsti unutrašnje okupacije, smatra istoričar Nenad Lajbenšperger.
„Gde vi pokušavate da sprovedete svoju nameru po svaku cenu i da je predstavite kao zakonitu, iako to nije“, rekao je on u „Danu uživo“ na TV N1.
On je podsetio da je aktuelna vlast pokušavala na nekoliko načina pre toga da skine zaštitu sa Generalštaba, ali da to nije uspela, pa je zato pribegla tome da se donese specijalni zakon.
„Taj zakon je veoma manjkav i uopšte nije u potpunosti jasan, što su i oni sami videli, pa su doneli zahtev za autentičnim tumačenjem koji je opet tek nastavak te bahatosti i bahate politike“, rekao je Lajbenšperger.
On je istakao da se Generalštab i dalje nalazi upisan u centralnom registru nepokretnih kulturnih dobara.
„I što se nas tiče, on je i dalje nepokretno kulturno dobro, pošto nam nije jasno na koji način je donet lex specialis u skladu sa zakonom, takođe i taj propisani rok, to što je nama dato da uradimo, nije nam u potpunosti jasno kako možemo da primenimo proceduru koja postoji u tome, pošto nije dovoljno definisan. Zakon ni nema druge odrednice šta će se desiti, ako se on (Generalštab) ne obriše (iz registra). Generalštab u svakom slučaju i dalje stoji kao nepokretno kulturno dobro“, poručio je Lajbenšperger.
Lajbenšperger je ocenio da je ovo „izdaja zemlje“.
„Saglasan sam da je to izdaja zemlje. Tu se radi i o izdaji volje građana Srbije, jer pretpostavljam da većina njih nije glasala za kršenje zakona i samovoljno postupanje. Sa druge strane, jeste izdaja zemlje i Ustava ove zemlje, kao najvišeg pravnog akta, koji definiše da je svako od nas dužan da štiti nasleđe ove zemlje, a to jeste nasleđe. Generalštab je postao i svojevrsni memorijal u izvesnom vremenu i sama činjenica da se predaje američkom investitoru izgleda kao neko novo poniženje nacije, eto oni su srušili, a mi ćemo da predamo da grade šta oni hoće“, istakao je on.
Generalštab predstavlja, kako je naveo, arhitektonski duh i jedno od dela modernizma u Srbiji nakon Drugog svetskog rata.
„Sa druge strane, ta zgrada zbog tog uništenja 1999. godine i neobnavljanja, za koje je opet najodgovornija država pošto je sve vreme u vlasništvu države, postala je simbol tog otpora NATO snagama 99. Ona je mnogo veći simbol nego neki drugi spomenici koji su podignuti za taj ratni sukob“, ocenio je Lajbenšperger.
Sa konzervatorske strane, Generalštab je, kako je rekao naš sagovornik, spomenik kulture koji je delimično devastiran.
„Delimična devastacija koja može da se rekonstruiše i ponovo vrati u prvobitno stanje ili prvobitnu funkciju, ako vojska pristane na to ili u neku drugu funkciju“, rekao je Lajbenšperger.
