Vlast ne želi nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo, a namera da se Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) pretvori u jedno odeljenje Višeg suda pokazuje da vlast nije iskrena ni u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kaže za N1 predsednica predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić.
Osnovno javno tužilaštvo u Mionici pokrenulo je postupak u vezi sa napadom na posmatrače CRTE koji se desio u izbornom danu, nakon što policija nije primila prijavu, a Komlen Nikolić kaže da posao tužilaštva jeste da reaguje u korist oštećenih.
"Ukoliko u policijskoj stanici odbiju da prime prijavu i konstatuju službenu belešku o događaju koji se desio u Mionici, sasvim je normalno da oštećeni imaju pravo da odu u tužilaštvo i daju izjavu i prijave ono što se desilo... U nekim situacijama je efikasnije da se tužilaštvu podnese prijava, jer tužilaštvo odmah može da da nalog policiji, ako policija ima neku vrstu oklevanja da postupi povodom događaja", navodi ona.
Ističe i da je u ovom slučaju tužilaštvo postupilo dosta efikasno i u korist oštećenih i ističe da je spremna da stane u zaštitu kolege iz Osnovnog javnog tužilaštva u Mionici ukoliko se bude vršio pritisak.
Odbor za pravosuđe glasao je na jučerašnjoj sednici protiv izveštaja o radu tužilaštva u prethodnih sedam godina, a Komlen Nikolić kaže da ovakav tok sednice nije očekivala.
"Pogotovo imajući u vidu koja su pitanja postavljana i nepristojan tok sednice, neuvažavanje profesionalno kolega koje su naspram vas. Ustav izričito propisuje da vrhovni tužilac ne odgovara Skupštini za postupanje u pojedinačnom predmetu. Ono što se dešavalo i o čemu su pokušali da diskutuju je propisano izričito Ustavom da ne može da se radi", ističe Komlen Nikolić.
Objašnjava i da je tužilaštvo redovno podnosilo izveštaje Skupštini svake godine, ali da njih nisu interesovali izveštaji.
"Zašto su sada zainteresovani za te izveštaje, to je dobro pitanje. Šta se sad tu desilo i gde su nastali šumovi na odnosu stranačke opcije i vrhovne tužiteljke je drugo pitanje", navodi predsednica Udruženja javnih tužilaca.
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac na ovoj sednici se nije pojavila, ali se Vrhovno javno tužilaštvo oglasilo saopštenjem. Komlen Nikolić kaže da deo saopštenja nije u skladu sa zakonom.
"To je deo gde se na neki način skida odgovornost sa rada Vrhovnog tužilašva. Svaki glavni javni tužilac odgovrara za svoj rad neposredno višem javnom tužiocu i vrhovnom javnom tužiocu. Vrhovni javni tužilac može i da izda uputstvo u svakom pojedinačnom predmetu, taj deo saopštenja nije tačan", navodi ona.
Komlen Nikolić kaže i da je u maju 2023. godine počela primena novih pravosudnih zakona i da je ideja bila da ljudi u tužilaštvu budu samostalni i da ih implementiraju.
"Očigledno se državi to ne sviđa, oni istinski ne žele podelu vlasti, ne žele nezavisno pravosuđe, ne žele samostalno tužilaštvo", ističe.
I Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) se godinama opredeljivalo za komunikaciju sa javnošću preko saopštenja, ali to nije dovoljno, navodi Komlen Nikolić.
"Smatram da to nije odgovarajuće i da će pritisak biti sve veći i veći", kaže ona i dodaje da bi bolja alternativa bila konferencija za štampu.
Predsednica Udruženja tužilaca kaže da su jedino pozitivno od strane Evropske unije ocenjene ustavne promene, a da će najavljene izmene zakona o tužilaštvima značiti da više nismo na putu ka EU i da smo prekinuli evrointegracije.
"Izmena Zakona o javnom tužilaštvu ili izmena posebnog zakona za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije bi značila upravo to", ističe ona.
Namera da se TOK pretvori u jedno odeljenje Višeg suda pokazuje da vlast nije iskrena u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, smatra Komlen Nikolić.
"Ono što se traži od Srbije godinama, upravo u tim godišnjim izveštajima jesu rezultati u borbi protiv korupcije, ali one visokoprofilisane korupcije, i sad kad smo videli da napokon se dešavaju određeni predmeti i određeni istražni postupci - vidimo da vlast nije iskrena u toj svojoj nameri borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Onog momenta kad se došlo do visokopozicioniranih funkcionera, ministara u Vladi, to smeta. A to je suština vladavine prava, da su pred zakonom svi jednaki", objašnjava.
Navodi i da kada ministar neće da dođe na saslušanje, kao što se na saslušanju nije pojavio ministar kulture Nikola Selaković, prvi sledeći procesni korak koji treba da se učini jeste naredba za privođenje ministra, kaže Komlen Nikolić.
"Po Zakoniku o krivičnom postupku može da se naredi privođenje ministra. Nije opravdao, svoje opravdanje je dao sredstvima javnog informisanja, krajnje neprimereno i pokazatelj nepoštovanja institucije javnog tužilaštva. Javno tužilaštvo trpi kritike godinama unazad, izgubili smo poštovanje građana i taj deo je nesporan - ali isto tako nije primereno da na ovakav način pokazujete kritički odnos", navodi ona.
U toku je izborna kampanja za izbore tužilaca za Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca, a Komlen Nikolić navodi da se na Udruženje tužilaca vrši pritisak.
"Ono što se dešava i što je primećeno u javnosti je da postoji sukob na liniji vrhovne tužiteljke i glavnog tužioca u Višem tužilaštvu u Beogradu i očigledno se ovde pokušava da se Udruženje tužilaca opredeli za jednu ili drugu stranu. Mi to ne želimo da uradimo zato što je jedino Predrag Milovanović kandidat Udruženja tužilaca za Visoki savet tužilaštva. Niko drugi od naših članova nije hteo da se kandiduje, međutim, mi sada imamo situaciju da neko pokušava da pusti priču da smo mi stali na stranu Nenada Stefanovića. To nije tačno, mi imamo primedbe i za jednu i za drugu stranu javnotužilačke organizacije", istakla je Komlen Nikolić.
