Vrhovni sud Kosova odbio je kao neosnovanu žalbu Pokreta Samoopredeljenje (LVV) podnetu protiv odluke Panelа za žalbe i predstavke (IPŽP) kojom je ukinuta odluka Centralne izborne komisije (CIK) o otvaranju dodatnih biračkih centara u inostranstvu van diplomatsko-konzularnih predstavništava. Time je u potpunosti potvrđena odluka IPŽP-a ZP.Anr.3/2025 od 30. novembra 2025. godine.

Sud: Zaštita integriteta glasanja – centri dozvoljeni samo u ambasadama i konzulatima

Vrhovni sud navodi da je, nakon razmatranja spisa, zaključio da je odluka IPŽP-a zakonita, a da žalba LVV-a nije zasnovana na pravnim osnovima. Sud posebno ističe da je „ograničavanje centara za glasanje za dijasporu isključivo na prostore diplomatskih predstavništava predviđeno kao zaštitna mera radi očuvanja integriteta glasa“.

„Republika Kosovo je garantovala pravo glasa građanima u inostranstvu, ali je zakon jasno definisao uslove pod kojima se to pravo ostvaruje“, navodi se u odluci Suda, koji ocenjuje da se takvo ograničenje ne može smatrati preprekom za efektivno ostvarivanje biračkog prava.

IPŽP ranije ukinuo deo odluke CIK-a

Odlukom od 30. novembra, IPŽP je prihvatio žalbu Demokratske lige Kosova (LDK) i poništio odluku CIK-a od 26. novembra kojom je, osim diplomatskih misija, odobreno i otvaranje 10 dodatnih centara u Nemačkoj, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i SAD, sa ukupno 43 biračke stanice.

IPŽP je tada naložio da se glasanje u dijaspori održi isključivo u ambasadama i konzulatima Kosova, ocenjujući da zakon ne dozvoljava organizovanje glasanja u privatnim prostorima ili drugim objektima.

IPŽP je time izmenio odluku CIK-a i utvrdio da se birački centri u inostranstvu mogu nalaziti isključivo u ambasadama, konzulatima i njihovim prostorijama, čime su dodatne lokacije ukinute. LDK je pozdravila ovu odluku.

Žalba LVV-a odbačena u celosti

LVV je tvrdio da je odluka IPŽP-a u suprotnosti sa zakonom i da je CIK imao ovlašćenje da proširi kapacitete glasanja dijaspore zbog očekivanog velikog priliva birača. Vrhovni sud je međutim zaključio da „nema pravnog osnova da se odluka CIK-a proširi van zakonom definisanog okvira“.

U odluci se ističe da: CIK može normativno uređivati tehničke aspekte glasanja, ali ne može svojim podzakonskim aktima proširivati ovlašćenja iznad onoga što Zakon o opštim izborima izričito propisuje.

Sud naglašava da CIK mora: preispitati svoj raniji akt ukoliko je u suprotnosti sa zakonom, izvršiti potrebne izmene da bi bio u skladu sa odlukama PZAP-a i zakonskim odredbama.

Spor oko glasanja dijaspore: LVV branio dodatne centre, LDK i eksperti upozoravali na kršenje zakona

Ova tema je prethodnih dana tresla kosovsku javno-političku scenu. Inicijativa za otvaranje 10 dodatnih centara došla je iz Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore, uz obrazloženje da bi to olakšalo glasanje velikim zajednicama kosovske dijaspore. Predlog je podrazumevao 43 biračke stanice sa kapacitetom od preko 40.000 birača.

CIK je 26. i 27. novembra usvojio ovaj predlog glasanjem većine, uz podršku PDK-a.

CIK je 27. novembra usvojio listu biračkih mesta u inostranstvu za prevremene parlamentarne izbore 28. decembra. Pored konzulata i ambasada, biračka mesta su obuhvatala i deset novih lokacija u Nemačkoj, Švajcarskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD. Time je broj centara trebalo da poraste na 43, sa kapacitetom od oko 40.850 birača.

LVV je insistirao da je povećanje kapaciteta neophodno zbog rekordnog broja registracija. LDK se tome snažno usprotivio, podnevši žalbu i tvrdeći da se time krši Zakon o opštim izborima — koji dozvoljava glasanje samo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

LDK je optužila LVV da pokušava da „utiče na glasove dijaspore“, dok je IPŽP svojom odlukom praktično stao na stranu LDK, a sada je i Vrhovni sud potvrdio da je to jedino zakonito rešenje.

Sada, u odluci Vrhovnog suda stoji da IPŽP, kada utvrdi nezakonitost, ima mandat da: poništi sporne delove odluka CIK-a, naloži CIK-u da ih izmijeni u skladu sa zakonom.

Vrhovni sud potvrđuje da je IPŽP u ovom slučaju postupio u okviru svojih nadležnosti.

Stručnjaci protiv: Dodatni centri bi otvorili prostor za zloupotrebe

Kosovski institut za pravosuđe (IKD), Kosovski demokratski institut (KDI) i međunarodni posmatrači prethodnih dana upozoravali su da otvaranje centara u privatnim prostorima nema zakonsko uporište, ugrožava sigurnost i transparentnost, povećava rizik od osporavanja rezultata, može dovesti do poništenja glasova.

IKD je naglasio da je „poštovanje zakona temelj integriteta izbora“.

Kosovski institut za pravdu (IKP) upozorio je da Zakon br. 08/L-228 ne dozvoljava otvaranje biračkih mesta van diplomatsko-konzularnih predstavništava, nakon čega je LDK i podnela žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke (IPŽP), koji ju je ocenio kao osnovanu.

Dijaspora: više od 76.000 odobrenih registracija

CIK je saopštio da je do ponoći 6. decembra primljeno ukupno 84.712 prijava birača iz dijaspore od čega je 76.876 odobreno. Od odobrenih registracija: 55.016 birača glasaće poštom izvan Kosova, 2.724 poslaće listić na sanduče CIK-a u Prištini, 19.136 biraće fizičkim prisustvom u ambasadama i konzulatima.

Time, Centralna izborna komisija (CIK) nije odobrila ni predlog predstavnika Pokreta Samoopredeljenje da se rok za registraciju birača van Kosova i mogućnost promene biračkog mesta za birače unutar Kosova produži za dan više.

Glasanje dijaspore zakazano je za 27. decembar, dan pre izbora na Kosovu.

Rok za prijavu kandidata istekao: 24 politička subjekta predala liste, 1.181 kandidat

U nedelju u ponoć istekao je rok za elektronsko podnošenje kandidatskih lista za prevremene parlamentarne izbore zakazane za 28. decembar.

Od 24. novembra do 7. decembra ukupno 24 politička subjekta podnela su svoje liste, većina u poslednjim satima roka. Prijavljen je 1.181 kandidat za poslanike.

CIK sada upućuje zahteve nadležnim institucijama radi provere podobnosti kandidata u skladu sa članom 30. Zakona o opštim izborima.

Vanredni izbori se održavaju nakon što vladajuća koalicija oko LVV-a više od godinu dana nije uspela da obezbedi većinu za formiranje nove vlade, što je Kosovo držalo u institucionalnoj blokadi.

Dijaspora, koja čini između 5 i 10 odsto biračkog tela, ima potencijal da bude presudan — zbog čega je spor oko mesta glasanja prerastao u jedno od centralnih izbornih pitanja.