Dijaspora je pomogla Samoopredeljenju da povrati broj mandata i osigura stabilnu većinu u Skupštini, dok LDK preispituje strateške greške, ocenio je za KoSSev novinar “Gazeta Express” Besnik Veljija (Velia) komentarišući ubedljivu pobedu Samoopredeljenja na vanrednim parlamentarnim izborima u nedelju, 28. decembra.

Preliminarni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu pokazuju ubedljivu pobedu Samoopredeljenja (LVV) Aljbina Kurtija. Prema podacima CIK-a, obrađeno je 2.548 od ukupno 2.557 biračkih mesta (99,65%), a LVV je osvojio oko 431.442 glasa ili 44,30%, što je gotovo 35.000 više nego na februarskim izborima. Preliminarno, LVV bi mogao da ima 56 poslaničkih mandata, u poređenju sa 48 iz februara, čime Kurti dobija znatno povoljniju poziciju za formiranje nove vlade, čak i bez oslanjanja na Srpsku listu.

Na drugom mestu je Demokratska partija Kosova (PDK) sa oko 21% glasova (183.826), dok je najveći pad zabeležio Demokratski savez Kosova (LDK) sa 13,57% glasova (118.772), što je pad od oko pet odsto u odnosu na februarske izbore. Lider LDK-a, Ljumir Abdidžiku, preuzeo je odgovornost za loš rezultat i najavio period unutrašnjeg preispitivanja, uz mogućnost ostavke na mesto predsednika stranke, prenosi Koha.

Alijansa za budućnost Kosova (AAK) prešla je izborni prag sa 5,68% glasova (49.675), dok je Srpska lista osvojila 4,78% glasova (41.823), što je za više od 3.000 glasova više nego na februarskim izborima, kako je izjavio njen lider Zlatan Elek.

Na izborima je učestvovalo ukupno 24 politička subjekta – 18 političkih partija, tri koalicije, dve građanske inicijative i jedan nezavisni kandidat, sa ukupno oko 1.180 kandidata za poslanike. Izlaznost je iznosila 44,99%, a glasovi iz dijaspore očekuju se oko 5. januara.

Izbori su održani 28. decembra kada se na Kosovu nalazi tradicionalno značajni broj sunarodnika koji žive u dijaspori.

Valjia: Strategija Samoopredeljenja podstakla masovni dolazak birača iz dijaspore

Dijaspora jeste pomogla Samoopredeljenju da se oporavi od pada podrške u februaru, ali njena uloga nije bila samo u pobedi, već i u obezbeđivanju dovoljno mandata za formiranje vlade sa ne-srpskim manjinama, za KoSSev ocenjuje novinar portala „Gazeta Express“ Besnik Veljija (Velija).

„Strategija LVV da 28. decembar bude dan izbora i propaganda da druge partije navodno žele da to pomere zbog dijaspore, podstakla je masovni dolazak dijaspore, rekao je Veljija, naglasivši:

„PDK i LDK upali su u Kurtijevu zamku u momentu kada su uložili napor da opravdaju sebe i dokažu da se nisu protivili datumu izbora za 28. decembar zbog dijaspore, pošto je opšti utisak da dijaspora najviše glasa za Smaoopredeljenje“.

Dok je Samoopredeljenje povećalo broj glasova, LDK je doživela pad od sada već skoro pet procenata, prema preliminarnim rezultatima.

„S obzirom na to da je PDK sačuvala svoj broj glasova, deo birača LDK-a jeste glasao za Samoopredeljenje, dok je drugi deo bojkotovao izbore zbog nejasne i ambivalentne pozicije LDK tokom cele godine. LDK nije prihvatila saradnju sa drugim opozicionim partijama, niti je zauzela čvrst stav prema LVV, što ih je skupo koštalo, kao i lidera Abdidžikua, koji je izneo čitavu reformu i stranačke aktivnosti dok je, sa druge strane bio obazriv i plašio se Samoopredeljenja.“

„Na primer, Abdidžiku je izbacio Agima Veljiua iz stranke zbog pritiska birača LVV-a i lošeg rezultata LDK-a na izborima 2021. godine. Nakon pet godina reformi, i bez Agima Veljijua, LDK sada postiže rezultate jednako loše kao 2021. Smatram da bi ovo trebalo da podstakne LDK na ozbiljno preispitivanje refleksiju, a da Abdidžiku preuzme odgovornost za poraz“.

Komentarišući pad LDK-a uprkos prethodnim dobrim rezultatima na lokalnim izborima u oktobru, kao što je to, primera radi bilo u Peći i Prištini, Veljija objašnjava time da nema veze između lokalnih i opštih izbora na Kosovu, kada je u pitanju odabir kandidata.

„Na lokalnim izborima građani često glasaju za kandidate sa kojima imaju ličnu ili porodičnu vezu, dok na parlamentarnim izborima biraju prema opštoj političkoj klimi. Kao rezultat, oni mogu da se opredele da glasaju za stranku bez obzira na to dali im se stranački lider dopada“.

On smatra da je jedna od grešaka opozicije bila koncentracija kampanje na lidera, umesto i na druge popularne partijske figure.

„Smatram da je jedna od grešaka opozicionih partija bila što su kampanju koncentrisale na lidera stranke, a nisu je proširile na druge partijske figure koje su uživale popularnost među biračima, uključujući i gradonačelnike. Treba podsetiti da je LDK na poslednjim lokalnim izborima izgubila dva svoja uporišta – Kosovo Polje i Obilić, koja je osvojilo Samoopredeljenje. Smatram da je to već bio loš signal za LDK koji je ignorisan, a čije su posledice vidljive juče, 28. decembra“, ocejuje Veljija.

Na pitanje da li bi sada Aljbin Kurti i kosovska predsednica Vjosa Osmani, sa svojim strankama „GUXO“ i „Samoopredeljenje“ koje su već u dugogodišnjoj koaliciji, mogli da zajedno da upravljaju krizom oko predsedničkih izbora i dodatno ojačaju političku poziciju u narednim mesecima, Veljija ocenjuje:

„Smatram da je Samoopredeljenje sada u povoljnoj poziciji, sličnoj onoj nakon pobede 2021. godine, dok su opozicione partije, posebno LDK, u izuzetno teškoj situaciji. Mislim da bi ovo mogao biti trenutak koji će odrediti pravac koji će LDK izabrati: da li će i dalje podleći Kurtiju i Samoopredeljenju kao 2021. godine, kada su glasala za Vjosu Osmani za predsednicu i, nakon nekih šest godina, vratili se sa rezultatima podjednako lošim kao 2021; ili – da li će se odlučiti za frontalnu opoziciju prema Kurtiju i Samoopredeljenju“

Veljija zaključuje da ova pobeda dodatno učvršćuje Samoopredeljenje i Kurtija kao ključnog igrača u političkoj areni Kosova, dok LDK sada mora da preispita svoje strateške odluke i položaj u opoziciji.

A što se tiče pitanja novog predsednika Kosova, čiji se izbor očekuje na proleće, ostaje da se vidi da li će Kurti pokušati da postigne neki oblik dogovora sa opozicionim partijama, ili će pokušati da ih stavi pod pritisak sa određenim kandidatom za predsednika.

„Na primer, nekim iz porodice Jašari“, navodi dalje Veljija.

„Poznajući Kurtija, smatram da će izabrati drugi put i pokušati da izabere predsednika bez dogovora sa opozicionim partijama, gde bi njihov glas protiv kandidata koji potencijalno može biti iz porodice Jašari bio izuzetno nepopularan potez. Verujem da će Kurti na ovaj način izazvati opozicione partije. To bi moglo rezultirati isključenjem Osmani iz Kurtijevih budućih strategija i kombinacija“.

Zaključio je Besnik Veljija za portal KoSSev.