Dok se svet bavi ishodom druge runde trilateralnog razgovora između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih država, koja je održana 4. i 5. februara u Abu Dabiju, ispod radara je prošla vest da su predsedavajući i generalni sekretar OEBS-a otputovali u Rusiju kako bi se sastali sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim.
Predsedavajući Oebsa, švajcarski ministar spoljnih poslova Injacio Kasis i generalni sekretar ote organizacije Feridun Hadi Sinirlioglu otputovali su u četvrtak 5. februara u dvodnevnu posetu Moskvi, gde su se sastali sa ministrom spoljnih poslova Sergejom Larovim.
Kako je dan pred put saopštio OEBS, razgovori će biti fokusirani na važnost održivog multilateralnog dijaloga i kontinuiranog angažovanja OEBS kao platforme za dijalog i obnovljenu konstruktivnu razmenu mišljenja radi rešavanja širif bezbednosnih izazova u regionu Oebsa.
„Takođe će se baviti naporima da se okonča rat u Ukrajini i potencijalnom ulogom Oebsa u doprinosu pravednom i trajnom miru“, navodi se u saopštenju.
Latinović: Oebs traži svoje mesto u postkonfliktnoj rehabilitaciji
Nekadašnja ambasadorka Srbije pri OEBS-u Branka Latinović za sajt N1 napominje da je delegacija pre Moskve boravila u Ukrajini i razgovarala sa ministrom spoljnih poslova Andrijom Sibihom. Ona dodaje da to znači da je Oebs prepoznao trenutak u vezi pregovora o okončanju rata u Ukrajini i da je momenat da se aktivno angažuje u mirovnom procesu.
„OEBS želi da se pozicionira na evropskoj političkoj sceni kao važan faktor između SAD, Rusije i Ukrajine. OEBS traži svoje mesto u samim pregovorima, a posebno u postkonfliktnoj rehabilitaciji i kontroli primirja“, kazala je Latinović.
Ona naglašava da su najviši zvaničnici OEBS-a u Kijevu dali snažnu podršku trajnom miru zasnovanom na međunarodnom pravu.
Sagovornica portala N1 objašnjava da je poseta misije OEBS-a Rusiji značajna i sa stanovišta ličnosti koje je čine. Kako kaže, personalni izbor nije mogao da bude bolji jer je na čelu OEBS-a ministar spoljnih poslova Švajcarske koja je neutralna država, a generalni sekretar dolazi iz Turske – zemlje koja sa Rusijom i dalje ima specijalne odnose i koja je i sama bila deo pregovaračkog procesa oko koridora za transfer žita kroz Crno more i veliku razmenu zarobljenika.
Latinović kaže da će Kasis i Sinirlioglu s Lavrovim razgovarali o postkonfliktnoj rehabilitaciji, aktuelnim pitanjima vezanim za OEBS i kako ova organizacija može da posluži u novoj bezbednosti i izgradnji nove evropske bezbednosti.
„Najavljena je konferencija za štampu na aerodromu po povratku iz Moskve, što govori o značaju i uticaju moguće uloge OEBS-a posle postizanja mirovnog sporazuma i humanitarnog aspekta sporazuma. Poseta je važna jer je dokaz značaja i važnosti multilateralizma. OEBS bi mogao da bude akter mrimene mirovnog sporazuma i koordinator mirovnih snaga. To je je verovatno nešto što bi bilo prihvatljivo i Rusiji, jer te mirovne snage ne bi bile ni iz EU ni iz NATO“, naglasila je Latinović.
Tome u prilog govori i izjava ruskog ambasadora u Londonu Andreja Kelina, koji je u intervjuu za Kanal 4 rekao da Rusija neće dozvoliti raspoređivanje trupa članica NATO na teritoriji Ukrajine kao deo mirnog sporazuma.
„Nećemo dozvoliti raspoređivanje trupa iz bilo koje članice NATO na ukrajinskoj teritoriji, jer bi to bila još jedna linija napada na Rusiju. Razumemo da Ukrajina želi garancije, ali su i nama potrebne bezbednosne garancije“, rekao je Kelin.
Latinović naglašava da se ovom posetom OEBS pozicionira u mirovnim pregovorima i onome što će uslediti kada sporazum jednom bude potpisan. Podseća da su Emanuel Makron, Fridrih merc, Đorđa Meloni i Pedro Sančez naglasili potrebu da je vreme da se otvore kanali komunikacije sa Moskvomi da se govori o slanju specijalnog visokog predstavnika za Rusiju.
„Postoje signali da se ulazi u fazu da se može otvoriti put za postizanje mirovnog sporazuma“, kazala je sagovornica N1.
Istok Ukrajine ne da nijedna strana
Međutim, sva je prilika da taj sporazum neće stići pre četvrte godišnjice otpočinjanja ruske agresije na Ukrajinu, koja je počela 24. februara 2022. godine.
Ruski Tass je, pozivajući se na upućenog izvora, objavio da će sama izrada mirovnog sporazuma trajati najmanje mesec dana.
„Rad se sprovodi na višestruk i fazni način. Malo je verovatno da će biti završen za mesec dana. I samo ako su sve strane pozitivno raspoložene i spremne da odmah reše sve fundamentalne razlike, biće potrebno najmanje mesec i po dana. U suprotnom, sigurno će trajati duže“, rekao je izvor agencije Tass.
Osim dela koji se tiče pisanja sporazuma, kamen spoticanja je i ono što će u njemu pisati, odnosno kako će se dve stvari dogovoriti oko Donbasa na istoku zemlje, koji je Rusija pripojila svojoj teritoriji iako ne kontroliše u celini, a Ukrajina ga se ne odriče.
“Ako je do juče izgledalo da su obrisi budućeg mirovnog sporazuma Ukrajina-Rusija izgledni po osnovu formule da svaka strana zadrži postojeću liniju fronta koju kontroliše, nakon onoga što je došlo do javnosti sa poslednjeg sastanka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, vezano za nove ruske zahteve, čini se da smo do mira ponovo daleko. Naime, ruska strana je iznela novi zahtev i sada traži od Ukrajine ne samo da se povuče sa teritorije Donjecka, koju i dalje ne kontroliše preko 25 odsto , već i da Ukrajina prizna da je ta teritorija sada ruska. To je uslov koji nijedna drzava ne bi mogla da prihvati. Nakon ovog ruskog zahteva koji ruši čitav evropski sistem nepovredivosti granica, čini se da su izgledi za mir u Ukrajini i dalje daleko”, ocenila je Latinović.
Dodaje da ohrabruje to što se oni, ipak, nastavljaju.
“Kojom će se dinamikom, novim predlozima i rezultatima nastaviti čini se da su podjedako neizvesni kao na početku. Teritorijalna dezintegracija Ukrajine, zajedno sa onim zahtevom Trampa u vezi Grenlanda preti daljem ugrožavanju egistencijalne celovitosti Evrope koja se nalazi pod udarom i sa Istoka i sa Zapada. Da li se otvaraju i neke druge mogućnosti za diverzifikacijom mirovnih pregovora, mozda ćemo nešto više saznati nakon danasnje konferencije za štampu delegacije Oebs, po njenom povratku iz Moskve.
U prethodnom periodu pominjalo se rešenje koje bi značilo da se ratna dejstva zaustave na trenutnoj liniji borbe, što bi značilo da se nijedna strana ne bi povlačila sa teritorija koje drži pod kontrolom. Za region Donbasa to bi značilo da se Ukrajina ne bi formalno odrekla te teritorije, a da bi postizanje mirovnog psorazuma značilo stvaranje osnova za neke nove pregovore koji će biti definisani na drugi način.
Latinović objašnjava da je ideja bila da područje koje potražuje Rusije bude slobodna ekonomska zona pod kontrolom međunarodnih snaga. To na terenu znači status kvo i slučaj za koji bi se moglo pomisliti da donekle podseća na Kosovo.
Sagovornica N1 kaže da se istok Ukrajine ne može porediti sa Kosovom jer se primenjuje drugačija arhitektura i ističe da posle novog zahteva Moskve poređenju nema mesta.
“S obzirom na ovaj novi zahtev Moskve da Ukrajina prizna da je Donbas u sastavu Ruske Federacije, to jest da ga se odrekne, onda to čini da se stvari između KiM i Dombasa ne mogu upoređivati, pošto Rezolucija 1244 SBUN ne sadrži takav uslov. Naprotiv, 1244 potvrđuje da je Kosovo i Metohija sastavni deo SRJ. odnosno Srbije”, podsetila je sagovornica N1.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je u četvrtak kazao da Ukrajina, koju je Rusija spremna da vidi kao suseda, mora biti neutralna i prijateljska, iako ne nužno saveznik.
„A to, naravno, pretpostavlja poštovanje ne samo prava stanovnika teritorije koja će ostati ukrajinska, ne samo poštovanje njihovih prava na pristup blagodetima civilizacije, grejanju, hrani i vodi, već i osnovnih ljudskih prava, uključujući jezik, obrazovanje i religiju“, kazao je Lavrov.
On je istakao da ta Ukrajina „koja potpiše sporazume, ne sme kršiti međunarodno pravo ni sam Ustav Ukrajine, koji garantuje prava nacionalnih manjina“.
Sledeća runda pregovora u SAD
Ukrajina i Rusija su u četvrtak 5. februara završile dvodnevnu rundu mirovnih pregovora uz posredstvo SAD u Abu Dabiju. Kako su saopštile sve tri strane, dogovorena je razmena ukupno 314 ratnih zarobljenika.
Specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof rekao je da su se delegacije SAD, Ukrajine i Rusije složile da se obavi razmena zarobljenika. I Rusija i Ukrajina su saopštile da su razgovori do sada bili pozitivni.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su naredni sastanci pregovaračkih timova tri strane planirani u bliskoj budućnosti i da će verovatno biti održani u SAD.
On je kazao da je ukrajinska strana spremna za sve radne formate koji zaista mogu približiti mir i učiniti ga pouzdanim, trajnim, i onim koji će „lišiti Rusiju apetita za dalju borbu“.
„Važno je da se ovaj rat završi na način da Rusija nema nagradu za agresiju. To je jedan od ključnih principa koji obnavljaju i garantuju istinsku bezbednost“, naglasio je Zelenski.
