Bivši vođa OVK Hašim Tači, optužen za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, tvrdio je danas, pred specijalnim sudom u Hagu, da je „potpuno nevin“.

„Istina je samo jedna: optužbe protiv mene ne stoje. Ja sam potpuno nevin. Na osnovu izvedenih dokaza moguća je samo oslobađajuća presuda po svim tačkama optužnice“, rekao je Tači, obraćajući se sudijama na kraju završnih reči optužbe i odbrane.

Za zlodela nad Srbima, Romima i Albancima „kolaboracionistima“ u više od 40 pritvora na Kosovu i na severu Albanije, zajedno sa Tačijem su optuženi Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

Tužioci su, prošle nedelje, zatražili da svi optuženi budu proglašeni krivim i osuđeni na po 45 godina zatvora.

Odbrane su, potom, zatražile da sud oslobodi optužene, tvrdeći da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu.

Tači je danas izrazio žaljenje i saosećanje sa žrtvama palim na Kosovu „bez obzira na nacionalnost“.

On je negirao navod optužnice da je bio protagonista udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK videla kao „protivnike“.

Tači je rekao da se u proleće 1998. iz Švajcarske, gde je studirao, vratio na Kosovo jer „nisam mogao da stojim po strani dok su se moja porodica i moj narod suočavali s istrebljenjem“, jer je „režim Slobodana Miloševića imao plan za genocid na Kosovu“.

Optužbu da je cilj zločinačkog udruženja bilo nasilno preuzimanje kontrole nad Kosovom, Tači je nazvao „besmislenom i uvredljivom“ za poginule Albance, ali i za NATO i zapadne sile „s kojima smo tesno sarađivali“.

„Jedini moj protivnik i protivnik Kosova i demokratskog sveta bio je Milošević…Od koga je trebalo da ja preuzmem kontrolu nad Kosovom? Od Miloševića, jer Albanci nisu imali ni moć, ni vlast, nego su bili potlačeni. Naša misija je bila da preživimo i izborimo se za slobodu i mir“, kazao je Tači.

Optuženi je naglasio da su „SAD i NATO bili naša jedina nada za spas“.

„Milošević je započeo rat, mi smo se samo branili. Jedino NATO je mogao da okonča rat. Da nije bilo NATO intervencije, Kosovo nikada ne bi bilo slobodno i nezavisno“, podvukao je Tači.

On je naglasio da „nikada ne bi ugrozio to savezništvo“.

Po Tačiju, OVK, nasuprot tezi tužilaštva, nije bila organizovana vojska nego pokret naroda koji se branio od srpske „okupacije“ koja je trajala „90 godina“.

Osvrćući se na pregovore u Rambujeu, Tači je kazao da je albanska delegacija „izabrala mir i demokratiju, a Srbija rat i genocid“.

Tači je indirektno negirao i da je, kao šef samoprolašene privremene vlade, bio odgovoran za zločine nad srpskom i drugim manjinama na Kosovu u leto 1999, posle povlačenja srpskih snaga iz pokrajine.

„Cilj nam je bila sloboda Kosova, a ne kontrola nad Kosovom. Mi smo prihvatili međunarodnu kontrolu nad Kosovom i predali smo oružje NATO. Vlast je bila u rukama Unmika. Ja sam sarađivao s njima na sprovođenju mandata Unmika u korist naroda Kosova“, rekao je Tači.

On je izjavio i da je tada „pozvao Srbe da ostanu na Kosovu i da zajednički stvaramo novi život“, ali i da je kod Albanaca postojao „bes i želja za osvetom“.

Tači je pozvao sudije da povere poverenje međunarodnim izaslanicima koji su posvedočili da on nije kriv za ratne zločine, poput Džejmsa Rubina (James Rubin), Veslija Klarka (Wesley Clark) i Kristofera Hila (Christopher Hill).

„Oni su bili oči i uši Zapada na Kosovu“, naznačio je Tači, dodajući da su tužioci neosnovano pokušali da njegove svedoka prikažu kao neinformisane.

Mnoge od dokaza optužbe, Tači je nazvao „falsifikatima iz doba Miloševića“.

Tači je tvrdio da su „ruska i srpska strana izmanipulisale (specijalnog izvestioca Saveta Evrope) Dika Martija“ da napiše izveštaj o zlodelima OVK, na osnovu kojeg je uspostavljen sud u Hagu, koji se zvanično zove Specijalizovana veća Kosova.

„Mi smo osnovali ovaj sud da se bavi optužbama Dika Martija (o trgovini ljudskim organima), ali ništa od toga“, rekao je Tači.