Ustavni sud Kosova uveo je danas privremenu meru kojom se do 31. marta suspenduje primena dekreta donedavne kosovske predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine. Istovremeno, Ustavni sud je zabranio i bilo kakvu radnju kosovske skupštine do ovog datuma. Drugim rečima, Ustavni sud je usvojio zahtev Aljbina Kurtija za uvođenje privremene mere. 

Sud je 9. marta jednoglasno odlučio da uvede privremenu meru u predmetu KO72/26, pokrenutom na zahtev vlade koju predvodi premijer Aljbin Kurti, a kojim se osporava ustavnost dekreta Osmani o raspuštanju desetog saziva Skupština Kosova.

Dekret pod brojem 24/2026, predsednica je donela 6. marta, pozivajući se na ustavne odredbe koje se odnose na raspuštanje skupštine.

Sud u odluci nije ocenjivao ustavnost, ali je do konačne odluke o istom, odlučio da zabrani bilo kakvu radnju predsednice u vezi sa tim dekretom, kao i bilo kakvo postupanje Skupštine u vezi sa njegovim sprovođenjem. Privremena mera stupa na snagu 9. marta i važi do 31. marta 2026. godine.

Jedini srpski sudija u sastavu Ustavnog suda koji je odlučivao po ovom zahtevu, Radomir Laban, zatražio je izuzeće iz odlučivanja po ovom zahtevu, međutim, sud je jednoglasno odbio zahtev za njegovim izuzećem.

Vlada osporila ustavnost dekreta

Zahtev za ocenu ustavnosti podneo je prekjuče, 7. marta, premijer Kurti u ime Vlade Kosova dan po raspuštanju skupštine. Vlada tvrdi da je dekret o raspuštanju parlamenta donet protivustavno, jer, kako navodi, nisu ispunjeni uslovi predviđeni Ustavom.

U zahtevu se navodi da bi raspuštanje Skupštine „bez iscrpljenja roka od 60 dana“ predstavljalo ozbiljno kršenje ustavnog poretka, uključujući odredbe koje se odnose na podelu vlasti, vrednosti ustavnog sistema i nadležnosti predsednika.

Vlada je od suda zatražila i uvođenje privremene mere, uz obrazloženje da bi sprovođenje dekreta moglo da proizvede „nepopravljive posledice po ustavni poredak, demokratsko funkcionisanje institucija i javni interes“.

Prema navodima iz zahteva, pokretanje procedure za vanredne izbore – uključujući određivanje datuma, aktiviranje izbornih procedura i mobilizaciju izborne administracije – stvorilo bi faktičko stanje koje bi bilo teško poništiti ukoliko bi sud kasnije utvrdio da je dekret neustavan.

Vlada je takođe upozorila da bi raspuštanje parlamenta onemogućilo zakonodavnu vlast da obavlja svoje funkcije, uključujući usvajanje zakona, ratifikaciju međunarodnih sporazuma i nadzor nad radom vlade.

Pozadina spora

Do dekreta o raspuštanju skupštine došlo je nakon vanredne sednice iste 5. marta, sazvane na zahtev 42 poslanika pokreta Samoopredeljenje, sa ciljem izbora predsednika Kosova.

Za tu funkciju Samoopredeljenje je predložilo Gljauka Konjufcu i Fatmire Kolčaku, međutim sednica je prekinuta pošto je u sali bilo prisutno 66 poslanika, što nije bilo dovoljno za kvorum od dve trećine potrebnih za izbor predsednika.

Dan kasnije, predsednica Osmani donela je dekret o raspuštanju desetog saziva Skupštine.

Politički lideri su se prethodno nekoliko puta sastajali u navodnom pokušaju da postignu konsenzus, ali bez uspeha, dok je potez predsednice Kosova od strane Samoopredeljenja, ali i dela eksperata, ocenjen kao neustavan.

Savetnik kosovske predsednice, Bekim Kupina, je ranije danas najavio da Vjosa Osmani čeka na odluku Ustavnog suda, kako bi se, u zavisnosti od nje, krenulo sa raspisivanjem novih izbora.

„Ukoliko Ustavni sud odluči za shodno da uvede privremenu meru, predsedništvo će to pozdraviti“, rekao je Kupina, ponavljajući da takva mera ni u kom slučaju ne prejudicira konačnu odluku suda, koja se tiče ustavnosti dekreta.

I dok se čeka odluka Ustavnog suda, upozorenja su jasna: Kosovo se najverovatnije nalazi pred novim izborima, koji bi bili peti za nešto više od godinu dana a treći parlamentarni.

Uprkos ekspresnom formiranju vlade i skupštine za jedno popodne pre tačno mesec dana (9. februara), nakon što ih gotovo godinu dana nije imalo, do samog isteka roka 5. marta, predsednik nije izabran.

Odluka doneta jednoglasno

Ustavni sud je sada naveo da je privremena mera uvedena kako bi se sprečila potencijalna nepopravljiva šteta po ustavni poredak i osiguralo očuvanje institucionalne stabilnosti dok sud ne odluči o suštini slučaja.

Sud je takođe ocenio da je zabrana daljih radnji predsednice i Skupštine u vezi sa osporenim dekretom u javnom interesu i neophodna za očuvanje ustavnog poretka i demokratskog funkcionisanja institucija.

Konačna odluka o ustavnosti dekreta očekuje se nakon što sud razmotri predmet u meritumu.

Dodatno, u odgovoru za portal FrontOnline, Ustavni sud je saopštio:

„Odluka će biti doneta nakon što budu razmotreni svi ustavni aspekti navoda iz zahteva koji je podnela strana podnosilac, u skladu sa Ustavom, Zakonom o Ustavnom sudu i Poslovnikom o radu Suda“, navodi se u odgovoru Ustavnog suda za ovaj medij.