„Odluka Ustavnog suda o uvođenju privremene mere u vezi sa dekretom o raspuštanju Skupštine predstavlja važan korak u sprečavanju posledica koje bi mogle da ugroze ustavno funkcionisanje institucija u zemlji“ – oglasila se sinoć predsednica kosovske skupštine Aljbuljena Hadžiju, u sličnom tonu kao i Samoopredeljenje.
Ustavni sud Kosova uveo je juče, 9. marta privremenu meru kojom se do 31. marta suspenduje primena dekreta donedavne kosovske predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine. Istovremeno, Ustavni sud je zabranio i bilo kakvu radnju kosovske skupštine do ovog datuma. Drugim rečima, Ustavni sud je usvojio zahtev Aljbina Kurtija za uvođenje privremene mere.
Sud u odluci nije ocenjivao ustavnost, ali je do konačne odluke o istom, odlučio da zabrani bilo kakvu radnju predsednice u vezi sa tim dekretom, kao i bilo kakvo postupanje Skupštine u vezi sa njegovim sprovođenjem. Privremena mera stupa na snagu 9. marta i važi do 31. marta 2026. godine.
Odluku je među prvima pozdravila šefica poslaničke grupe Samoopredeljenje – Arberije Nagavci.
To je potom učinilo i Samoopredeljenje. A u sličnom tonu sinoć se oglasila i predsednica kosovske skupštine, Aljbuljena Hadžiju.
„Odlučivanje o institucijama ne može biti rezultat jednostranih poteza“
Odluku Ustavnog suda vidi kao „važan korak u sprečavanju posledica koje bi mogle da ugroze ustavno funkcionisanje institucija“ na Kosovu.
Kako je navela, Skupština direktno predstavlja volju građana, a njena uloga u „demokratskom životu“ Kosova je, prema njenim rečima, nezamenjiva.
Odlučivanje o institucijama, kazala je Hadžiju, „ne može biti rezultat jednostranih poteza“, već, kako je istakla:
Mora da poštuje principe demokratskog predstavljanja
„U ovom periodu, zbog mere koju je odredio sud, aktivnosti Skupštine ostaju ograničene, što direktno utiče na mogućnost institucije da obavlja svoju funkciju u službi građana.“
Potom je izrazila očekivanje da će Ustavni sud u najavljenom roku doneti konačnu odluku koja će, prema njenim rečima, „zaštititi Ustav, demokratski poredak i redovno funkcionisanje institucija Republike“.
Pozadina spora
Do dekreta o raspuštanju skupštine došlo je nakon vanredne sednice iste 5. marta, sazvane na zahtev 42 poslanika pokreta Samoopredeljenje, sa ciljem izbora predsednika Kosova.
Za tu funkciju Samoopredeljenje je predložilo Gljauka Konjufcu i Fatmire Kolčaku, međutim sednica je prekinuta pošto je u sali bilo prisutno 66 poslanika, što nije bilo dovoljno za kvorum od dve trećine potrebnih za izbor predsednika.
Dan kasnije, predsednica Osmani donela je dekret o raspuštanju desetog saziva Skupštine.
Politički lideri su se prethodno nekoliko puta sastajali u navodnom pokušaju da postignu konsenzus, ali bez uspeha, dok je potez predsednice Kosova od strane Samoopredeljenja, ali i dela eksperata, ocenjen kao neustavan.
I dok se čeka odluka Ustavnog suda, upozorenja su jasna: Kosovo se najverovatnije nalazi pred novim izborima, koji bi bili peti za nešto više od godinu dana a treći parlamentarni.
Uprkos ekspresnom formiranju vlade i skupštine za jedno popodne pre tačno mesec dana (9. februara), nakon što ih gotovo godinu dana nije imalo, do samog isteka roka 5. marta, predsednik nije izabran.
