„Od Briselskog sporazuma ostala je samo ljuštura; on je prevaziđen, naročito od 2021. godine pa nadalje“, kaže za Radio Kim politikolog Ognjen Gogić. Ipak, u svetlu zahteva Prištine da se integrišu srpsko obrazovanje i zdravstvo, Gogić smatra da postoji mogućnost da EU najpre insistira na formiranju ZSO.
Gogić naglašava da bi međunarodna zajednica sada mogla da insistira na formiranju ZSO, u svetlu zahteva kosovskog premijera Aljbina Kurtija da se integrišu srpske institucije obrazovanja i zdravstva.
„ZSO sada, kao tema, postaje aktuelnija u svetlu zahteva za integracijom zdravstva i obrazovanja, jer je zamisao Zajednice bila da ona preuzme srpske zdravstvene i obrazovne ustanove. Ako Priština insistira na integraciji, moguće je da će EU usloviti i reći: ‘U redu, integracija, ali moramo prvo da formiramo Zajednicu'“, objašnjava on.
Tu obavezu Priština ignoriše već 13 godina, podseća Gogić.
„Ona (ZSO) jeste ostala kao značajan deo koji nije ispunjen i veliko je pitanje zašto Beograd nije uslovio preko svojih obaveza. Integracija pravosuđa se otegla, trajala je godinama. Beograd je to mogao da zaustavi i da kaže: ‘Nećemo dalje dok ne bude Zajednice’, ali to nije uradio — pitanje je zašto. Sada mislim da je Zajednica precenjena i da nema ulogu koja joj se pripisuje — da bude garant opstanka Srba; to nema nikakvo utemeljenje“, kaže Gogić za Radio Kim.
Govoreći o značaju Briselskog sporazuma, Gogić navodi da je nakon potpisivanja došlo do napretka u odnosima Srba i Albanaca, te da je, osim integracije Srba sa severa, počela i međusobna saradnja.
„Bilo je bolnih kompromisa za srpsku stranu — rasformiranje opština na severu, pravosuđa i policije — ali je, s druge strane, došlo do integracije koja je tada bila prihvatljiva. Radilo se na tome da se srpska zajednica uključi i dobije deo moći. Prvih nekoliko godina to je ostavilo pozitivan trag: odnosi između Srba i Albanaca su se popravili, postojao je duh saradnje. To je otvorilo prostor za razvoj saradnje i u drugim oblastima — na severu su počele da rade i nevladine organizacije, a bilo je prihvatljivo prelaziti sa severa na jug“, kaže on.
Međutim, podseća Gogić, do pogoršanja je došlo 2021. godine, kada su počeli incidenti na severu, barikade i, na kraju, napuštanje institucija.
„Integracija Srba u policiju i pravosuđe na severu je poništena i sve je vraćeno unazad.“
Ipak, ukazuje da napuštanje institucija nije dovelo do stanja pre 2013. godine, već do potpunog uspostavljanja kontrole na severu od strane kosovskih institucija — kakva ranije nije postojala.
Na kraju, ističe da se ne može poništiti ono što je prethodno urađeno u okviru Briselskog sporazuma.
„Srbi sa severa Kosova su se integrisali. Ne možemo se ponašati kao da integracija nije sprovedena — sprovedena je, ali suštinski, sporazum je od 2021. godine pa nadalje postao ljuštura bez sadržaja“, zaključuje Gogić.
