Situacija stvorena juče u kosovskoj Skupštini, u pokušaju izbora predsednika, predstavlja ozbiljno kršenje ustavnog poretka i parlamentarnih pravila, jer je sednica održana bez kvoruma od najmanje 80 poslanika, sazvana je vanredno i gotovo netransparentno, a pravila o kandidatima i prenosu potpisa poslanika nisu poštovana, ukazao je danas Kosovski institut za pravosuđe.

„Proces koji bi trebalo da odražava najviše standarde zakonitosti i institucionalne odgovornosti karakterisao je proceduralna improvizacija i pogrešno tumačenje pravnih normi, što izaziva direktnu zabrinutost za funkcionisanje demokratije“, istakli su u saopštenju.

Objasnili su i na koji način je došlo do kršenja ustava i pravila.

To je najpre održavanje sednice bez kvoruma.

„Nedostatak kvoruma za održavanje vanredne sednice čini samu proceduru nevažećom. Ustav zahteva prisustvo najmanje 80 poslanika za početak sednice i sprovođenje prva dva kruga glasanja, dok je u sali bilo samo 64 poslanika. Pod ovim okolnostima, svaka dalja proceduralna radnja predstavlja opasan presedan koji ozbiljno krši princip vladavine prava i stvara prostor za sistematsko zaobilaženje ustavnih pravila“.

Prekršeni su i minimalni standardi transperentnosti, jer je sastanak Zakonodavnog odbora sazvan dva minuta pre održavanja.

„Način na koji je sazvan sastanak Zakonodavnog odbora, samo dva minuta pre nego što je trebalo da se održi, predstavlja ozbiljno kršenje minimalnih standarda transparentnosti i učešća. Takav rok sprečava efikasno učešće poslanika i svodi proces na formalnost, čime se potkopava legitimitet svake donete odluke“.

Do kršenja je došlo, kažu, i kod pitanja nominacije i potpisa poslanika.

„Ustav zahteva najmanje dva kandidata za predsednika, uslov koji je prvobitno ispunjen 5. marta 2026. godine kandidaturama Glauka Konjufce i Fatmire Mulhadže-Kolčaka. Međutim, njihovo povlačenje iz trke ne vraća proces na nulu u pravnom aspektu potpisa, jer se ovi drugi smatraju potrošenim u trenutku podnošenja. Svaki kandidat je obezbedio preko minimuma 30 potpisa, koji su, zbog svoje pravne prirode, isključivo povezani sa odgovarajućim kandidatom i ne mogu se prenositi ili ponovo koristiti za druge kandidate“.

Ovo tumačenje, poređenja radi, naveo je ovaj Institut, potvrđuje i praksa Ustavnog suda u slučaju KI 47/10, gde je naglašeno da se potpisi poslanika, jednom podneti kao deo zahteva, ne mogu proizvoljno povući i smatraju se potrošenim.

Takođe, dodaju, Poslovnik Skupštine dozvoljava povlačenje potpisa samo do trenutka podnošenja Kancelariji za predloge i podneske, što se u ovom slučaju nije dogodilo.

Sve gore navedene radnje, zbog nedostatka kvoruma, proceduralnih povreda u funkcionisanju odbora i pogrešnog tumačenja pravilnika, čine ceo proces pravno nevažećim, ističu.

„Dozvoljavanje takve prakse predstavlja ozbiljan rizik za demokratiju, jer postavlja standard gde se ustavna pravila ignorišu i stvara put za ponovljene institucionalne krize“.

Pozvali su predsednicu Skupštine da poštuje Ustav i presude Ustavnog suda, kako ne bi preduzimala nikakve radnje na sednici ako u sali nije prisutno 80 poslanika.