Sve tamo napisano nije ništa drugačije od onog što svakodnevno plasiraju tzv mediji, poput Informera, Aloa, Pinka i drugih. Zato se postavlja pitanje da li to predsednik države više ne veruje u snagu i uticaj svojih medija, pa su njegove pristalice prinuđene da javni prostor širom zemlje koriste za obračun vlasti i njenih protivnika.

Pojedini sagovornici Danasa tvrde da „aktivnije delovanje naprednjaka na ulici“ pokazuje samo koliki „uspeh“ ostvaruju mediji u njihovom vlasništvu. Niko im više ne veruje, pa zato moraju u tri smene da ispisuju grafite kako bi nekako uverili građane da je „Vadan Đokić ubica, a studenti teroristi“.

Drugi sagovornici, međutim, smatraju da naprednjaci nisu odustali od svojih medija sa kojih svakodnevno blate i stavljaju na stub srama političke protivnike, već su odlučili da sva sredstva dozvoljena i zabranjena upotrebe u svom ratu protiv protivnika. Jednostavno objašnjenje za to je, napominju, da su u strahu velike oči.

*Koliko god pokazivali sirovu i surovu silu, jasno je da iza svega toga stoji probušeni balon“

Novinar Nedim Sejdinović primećuje da se u poslednje vreme radikali učestalije i žešće pojavljuju na ulici. U pitanju je, između ostalog, kako kaže, treniranje strogoće i hrabrosti, nakon što su se više od godinu dana „krili u mišjoj rupi“. Koriste činjenicu da je građansko-studentski bunt prešao u novu fazu, da je manje brojan na ulici, pa pokazujuu svoju snagu, sami sebe ohrabre.

„Činjenica je da „postoji kontinuiran trend pada njihovog rejtinga, pa pokušavaju to da zaustave na svaki mogući način, pucajući na sve strane iz šmajsera, pa koga pogode – pogode. Zato i ulične akcije, uz sve ostalo. Naravno, tu je i pokazivanje moći usmereno ka političkim protivnicima, ali tu mi se čini da neće imati uspeha. Koliko god pokazivali sirovu i surovu silu, svima je jasno da iza svega toga stoji probušeni balon“, objašnjava Sejdinović.

Aktivnije delovanje naprednjaka na ulici, prema njegovim rečima, pokazuje i koliki uspeh ostvaruju mediji u njihovom vlasništvu. Iako neposredno kontrolišu 95 medija u zemlji, pokazuje se da to nije dovoljno, da tim medijima više niko, ko ima zrno mozga ne veruje, pa moraju da u tri smene ispisuju grafite.

* Grafiti su političko sadistički

„Teško je te prostačke, neinventivne grafite komentarisati u drugačijem kontekstu od političko-sadističkog. Oni još jednom pokazuju koliko je zlo banalno. Pored svega, treba istaći da u svim ovim akcijama učestvuju ne aktivisti, ne simpatizeri, nego naprednjački uposlenici. Za razliku od građana i studenata, oni – bar ogroman procenat njih – dobijaju novce za to što rade na ulici. Bilo da su plaćeni preko državnih službi, javnih preduzeća, burazerskih privatnika ili kriminalnih grupa, ocenjuje novinar Sejdinović za Danas.

On podseća da ovaj ulični rat grafitima nije ništa novo i da radikali i „neuspešno lečeni radikali“, zvani naprednjaci odavno već koriste ulicu za političku bitku.

„Vučić se, još dok je bio gensek u dubokoj opoziciji, hvalio da može da skupi 10.000 ljudi na ulici u roku od dva sata. On pošalje poruku na sto adresa, a svako od recipijenata na sto svojih kontakata, i čas posla – skupi se poprilično veliki broj grubijana i bitangi“, podseća Sejdinović.

Zaboravili smo, kaže, i sve one nasilne proteste tokom dvehiljaditih a nema sumnje da su radikali stajali iza njih, ili bar ogromne većine njih, kao što nema sumnje da su organizovali i ispisivanje rasističkih, nacionalističkih i onih grafita kojima se veličaju ratni zločinci.

„Posle iskustva od 14 godina njihove vladavine, možemo samo da zamislimo ispod kakvih se još užasa krije radikalski, odnosno naprednjački, odnosno Vučićev potpis, a mi smo dugo godina krivili druge za to“, zaključuje Sejdinović.

* SNS pokušava da obuhvati sve moguće kanale komunikacije

Igor Avžner, marketinški stručnjak, smatra da SNS nije promenio strategiju komuniciranja i nije sa klasičnih medija prešao na ulice, što je svakako “opozicioni” manir.

„U strahu su velike oči, kaže poslovica. Pa tako po principu političke strategije “catch all”, SNS pokušava da obuhvati i sve moguće kanale komunikacije. Iako je medijska informativna scena skoro ugašena, što onemogućavanjem distribucije kroz kablovske mreže, što tihim “ubijanjem” kritičkih, profesionalnih medija i portala, brojke su neumitni pokazatelj potpunog sunovrata rejtinga vladajućeg korpusa“, objašnjava Avžner.

Pod ”korpusom”, kako kaže, ne podrazumeva interesnu grupaciju političkih aktera na vlasti, već Aleksandra Vučića lično – gubitnika lokalnih izbora koji je upregao svu silu novca i zloupotrebu države u sopstvenu korist i… ništa. Projekcije u iskrivljenom ogledalu, dodaje Avžner, takođe, nisu urodile plodom.

„Jednom izgubljeni monopol na “srpstvu”, zastavi i državnim simbolima, pretvorio se u studente koji žele da uče, lažne veterane i ostale petparačke trikove. Mediji, ulica i uostalom svega čega se studenti dosete biće u sekundi iskopirani, ali kao i crveni prst, konstantno se vraćaju kao bumerang idejnom tvorcu. Masa naroda koja je protiv ovog režima se uvećava. Iz dana u dan. Zato je režimu ostala sila. I zloupotrebljava je. Kroz policiju, tajne službe, pravosuđe, ali i kriminalce i “lojaliste” prikrivene iza fantomki. Bilo da su uniforme crne, ili plave. Sve je u funkciji dnevne politike i opstanka na vlasti, makar još taj jedan dan“, navodi marketinški stručnjak.

* Strani konsultanti, plaćeni desetinama miliona evra nisu postigli željeni i zacrtani cilj

Avžner, ipak, primećuje da svaki potez studentskog pokreta, najšira društvena zajednica prepoznaje kao iskren, a samim tim i motivišući. A svaki Vučićev potez je bleda, neosmišljena kopija koja u krajnjem slučaju vodi ka nasilju – na jedan ili drugi način.

„Strani konsultanti, plaćeni desetinama miliona evra našeg novca u proteklom periodu, nisu postigli željeni i zacrtani cilj, a to je da je Vučić – Srbija. A Srbija zaista pobeđuje čim studenti pobede. Privid podrške na plaćeničkim skupovima uz “Aco Srbine”, kanale režimske medijske trovačnice uključujući i javni servis, svakodnevne kordone “restruktuirane” policije, tužilastva, sudstva, tragikomičnog parlamenta, sve je to o našem trošku, a za njihovu dobit. Svaki glas koji se ne čuje javno, režim smatra da ne postoji“, navodi naš sagovornik.

Međutim, kako dodaje, “javni glasovi” sada idu i od sela do sela i od vrata do vrata i od trga do trga – „idu, motivisani“.

„Studenti komuniciraju iskreno, proverljivo, sa mnogo empatije i svaki njihov slogan im “dobro stoji”. Vučić, u iskrivljenom ogledalu, iako koristi skoro iste verbalne ili semantičke fraze, ne samo da u percepciji izaziva suštinski suprotan efekat, već izgleda potpuno bledo. Ne veruje mu se ni u zemlji ni u inostranstvu“, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, plaćeni, ucenjeni ili, “zabludeli” lojalisti, niti više imaju motiva, vere, a kako se čini, ni snage da se bore za očuvanje kriminalom stečenog bogatstva onih na vrhu. „Deluju kao bleda, izanđala, neuvežbana predgrupa na koncertu, kivna na publiku što ih ne prati sa oduševljenjem“.

„Samo se pitam na koji način će da spinuje sve češće skandiranje Vučiću – Orbane, jer ipak, prvi Srbin nikada neće biti Mađar. Makar to i pokušao“, zaključuje Igor Avžner.