Godinu dana od kako su studenti zatražili vanredne parlamentarne izbore. Šta se od tada promenilo i kakav je odnos snaga godinu kasnije? Politikolog Boban Stojanović govorio je o mogućnosti raspisivanja izbora na leto i istakao da nije važno kada će izbori biti raspisani, jer više ne postoji datum koji je za predsednika Aleksandra Vučića “sigurna opcija”. Kako je on naveo, “jasno je da će u izbornoj trci biti dominantna dva izborna subjekta”, i da podrška studentima nije splasnula što se najbolje može videti po referendumskoj atmosferi.
"Studenti su ušli u novu fazu od trenutka kada su zatražili raspisivanje izbora, jer su tada postali politički akter. Ko traži izbore, postaje politički subjekt. Činjenica da ti izbori nisu raspisani kako bi se rešila politička kriza govori da ona nije rešiva na taj način, već da se dodatno produbila. To vidimo i na osnovu atmosfere koja je bila na lokalnim izborima", rekao je Stojanović.
Podseća da je još 29. marta, kada je predsednik Aleksandar Vučić rekao da je "pobedio 10:0“, pomenuto istraživanje javnog mnjenja, nakon kojeg se još tada moglo očekivati da će početi licitiranje datumima izbora.
"Imamo mesec i po dana priče o izborima: on (Aleksandar Vučić) mora da objasni biračima da vlast može da ih raspiše i da se za njih oni pripremaju, a možda ih na kraju i ne bude. To zbunjuje i birače SNS-a. U prethodnim godinama imali smo četiri puta vanredne izbore, a samo jednom redovne. Političke krize su se uvek rešavale tako što vlast raspiše izbore i pobedi na njima. Da je i sada moguće da pobedi, izbori bi već bili raspisani“, ocenjuje on.
Govoreći o navodima da je energija oslabila, Stojanović kaže da podaci sa lokalnih izbora 29. marta govore suprotno.
"Pokušavaju da utiču na opoziciju - da unesu podele i nametnu teme koje nisu suštinske"
"Opoziciona strana bila je mobilisana i organizovana. Setimo se akcija lepljenja nalepnica, ljudi su bili spremni da aktivno učestvuju. Zborovi su čak prikupljali i donacije za studente. Stepen političke mobilizacije i participacije, kada su ljudi spremni da daju i novac, do sada nismo imali. SNS sa svojim resursima to ne može da organizuje u kratkom roku. Studenti i dalje mogu jednim pozivom da mobilišu veliki broj ljudi“, kaže Stojanović.
Na pitanje da li najava letnjih izbora služi i za testiranje reakcije druge strane, odgovara:
"Delimično da, ali to je mali deo razloga. Više je reč o pokušaju da se utiče na opoziciju, da se unesu podele i nametnu teme koje nisu suštinske: ko ide sa kim, ko šta kaže. Međutim, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da sve što je Vučić pokušao u ovih godinu dana nije mu dalo dovoljne rezultate, jer on ne bi najavljivao izbore ovako već bi 29. marta rekao: raspisujem sutra parlamentarne izbore", naveo je Stojanović koji se osvrnuo i na svoj tekst o moguće tri opcije rešavanja političke krize i istakao da jedna od tih opcija više ne postoji.
"Ona opcija u kojoj on (predsednik Vučić) raspisuje izbore i pobeđuje, više nije opcija”, objansio je on.
O predsedničkim izborima
Govoreći o predsedničkim izborima, Stojanović procenjuje da će biti održani u redovnom terminu, u aprilu 2027. godine.
"Predsednički izbori, kladio bih se na april 2027. godine. To će biti dodatni problem za Aleksandra Vučića jer više ne može da bude kandidat. Od potencijalnih kandidata pominje se Vladan Petrov, koji deluje kao da bi mogao da se kandiduje, a drugi kandidat je Ivica Dačić, kao predsednik minorne političke organizacije. Ne kažem da neće biti pokušaja da se parlamentarni izbori održe uz to, možda u decembru pokuša nešto, eventualno "na ludu sreću“, jer ne može mnogo da se promeni od decembra do aprila", rekao je politikolog i dodao:
"Moram da napomenem da je velika greška mnogih komentatora koji kažu da će Vučić raspisati izbore kada mu bude odgovaralo – problem je što taj dan više ne postoji".
"Čak ni pod ovakvim izbornim uslovima ova autoritarna vlast više ne može da pobedi"
Stojanović navodi da postoji samo dan u kojem predsednik Vučić može samo "manje da izgubi".
"Postoji samo dan kada može manje da izgubi. Ovo može da potraje dve godine, ali je ovo najbolja stvar koja se desila ovoj zemlji, jer čak ni pod ovakvim izbornim uslovima ova autoritarna vlast više ne može da pobedi. To je promena koja je zadesila ovu zemlju. Samo je potrebno strpljenje i da se svi akteri postave tako da doprinesu pobedi", istakao je Stojanović.
On se osvrnuo i na istraživanje organizacije "Faktor plus", prema kojem bi na izborima SNS imao 46,4 % glasova, a studentska lista 28,7%. Politikolog je istakao da ta organizacija uvek "pridodaje procente vlasti."
"Faktor plus“ uvek dodaje vlasti procente, ume da omane za oko devet odsto, i to im je cilj istraživanja: da malo podignu rejting vlasti, čak i kada to nije neophodno. Jasno je i da nisu rekli da je, po njihovom istraživanju, studentska lista skočila za 350 odsto, a njihova istraživanja često služe i za to da podstakne neke opozicione aktere da odluče da li da izađu na izbore", objasnio je on.
Ima li referendumske atmosfere?
"Izlaznost će biti rekordna. Ta spremnost da se izađe i glasa – ne samo protiv Aleksandra Vučića, nego i za novu nadu u budućnost, evidentno postoji. Čak i tamo gde je vlast mnogo ubedljivije pobeđivala na nacionalnom nivou, kao u Knjaževcu, izgubila je sa 30 odsto razlike", rekao je politikolog koji je ocenio da referendumska atmosfera postoji.
"Referendumska atmosfera de facto postoji. Mnogi troše vreme ispitujući koliko kolona će izaći na izbore, a ja u tu priču uvodim pitanje relevantnosti. Na izborne rezultate mislim da mogu da utiču samo dve liste, i dodatno, zbog toga postoji ozbiljan broj ljudi koji će glasati strateški, da ne bace svoj glas, jer niko osim te dve liste nije siguran za prolazak cenzusa," istakao je Stojanović.
On ne veruje da će lista SNS-a biti dominantna na predstojećim izborima.
"Ko sme u ovom trenutku da tvrdi da će SNS biti najjača lista, kada će mnogi birači, pa čak i birači opozicije, kada dođu na biračko mesto racionalizovati svoju odluku: pod jedan, neće hteti da im glas bude bačen, a pod dva postoji i ono čuveno srpsko pravilo: "ja bih da glasam za pobednika", zaključio je on.
