„Hoće li srpski autokrata Vučić biti smenjen sa vlasti ove godine?“
Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)
Piše: Enver Robeli (Enver Robelli)
Predsednik Srbije želeo bi da održi izbore tokom letnjeg dana, kada je mnogo ljudi na odmoru ili radi na hrvatskoj obali.
Evropska Unija nikada više nije ignorisala Vućića nego poslednjih meseci. Ali srpski autokrata ima sreće: opozicija je podeljena i zbunjena.
Ove godine je verovatno da će u Srbiji biti održani parlamentarni izbori. Na to je upozorio predsednik zemlje, Aleksandar Vučić. Nije to obećao, već upozorio. Trenutno deluje kao da traži odgovarajući datum. A najpogodniji bi bio letnji nedeljni dan, kada su stotine hiljada Srba ili na odmoru ili rade u inostranstvu, na primer kao konobari na hrvatskoj obali ili kao građevinski radnici u drugim zemljama EU.
Niska izlaznost odgovara režimu. Visoka izlaznost ugrožava režim, možda ga čak i ruši. Iako za to nema garancija, jer studentski pokret u Srbiji, koji protestuje protiv Vučića od 1. novembra 2024, još nije dao odgovor šta želi. Tog dana se u Novom Sadu srušila nadstrešnica železničke stanice, pri čemu je poginulo 16 ljudi (dvoje je naknadno podleglo povredama prim.red.). Ranije se govorilo da je stanica bila renovirana.
Evropska Unija nikada više nije ignorisala Vućića nego poslednjih meseci. Nije mu pomogla ni podrška albanskog premijera Edija Rame, sa kojim je napisao tekst u listu „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ – u kojem su oba političara navela da bi prihvatili čak i članstvo drugog reda u EU. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos usprotivila se toj ideji. Nedavno je izjavila da je kritična prema ideji da Srbija i Albanija postanu deo zajedničkog evropskog tržišta i šengenskog prostora. Naglasila je da ne postoji „lakša“ ili polovična opcija, već samo puno članstvo u Evropskoj uniji nakon ispunjavanja svih obaveza.
Vučić je jasno pokazao kako ispunjava svoje obaveze – stavljanjem pravosuđa pod još veću kontrolu. Krajem januara, srpski parlament i vlada usvojili su reformu pravosuđa, ignorišući kritike iz Brisela. Vučić je požurio da potpiše izmene zakona koje daju predsednicima sudova veću moć nad sudijama i koje bi mogle ukinuti mehanizme namenjene garantovanju nezavisnosti tužilaštva. Kako i priliči autokratskom režimu, parlament je usvojio izmene bez javne rasprave i konsultacija sa tužiocima, sudijama, EU ili Venecijanskom komisijom, telom Saveta Evrope koje savetuje države u oblasti ustavnog prava. Kritike komesarke za proširenje Marte Kos Beograd je ignorisao.
U međuvremenu, Venecijanska komisija iznela je snažne kritike reforme pravosuđa usvojene u Srbiji. U hitnom mišljenju navodi se da reforma ima niz nedostataka koji slabe nezavisnost pravosuđa. Četiri eksperta predstavila su listu preporuka za usklađivanje pravosudnih zakona sa evropskim standardima. Komesarka za proširenje EU Marta Kos ranije je upozorila da bi Srbija, kao kandidat za članstvo, mogla rizikovati gubitak više od 1,5 milijardi evra evropskih fondova ako ne sprovede preporuke Venecijanske komisije.
Cilj takozvane reforme bio je, između ostalog, da oslabi Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je dovelo u neprijatnu situaciju nekoliko funkcionera Vučićeve stranke (SNS), pa čak i jednog ministra izvelo pred sud.
Poraz Viktora Orbana na parlamentarnim izborima u Mađarskoj dodatno je oslabio Vučića, koji je time izgubio gotovo bezuslovnog saveznika unutar EU. Odsustvo Olivera Varheljija u Briselu takođe se oseća u Srbiji – on je bio prethodnik Marte Kos i podržavalac autokratskog režima u Srbiji.
Ipak, Vučić nije političar koji lako odustaje. On će – poput Orbana – učiniti sve da zadrži vlast koju je konsolidovao tokom poslednjih 15 godina. Problem za srpsku opoziciju je nedostatak lidera. Srbiji nedostaje figura poput Pitera Mađara – neko ko bi obilazio zemlju i ubeđivao građane u promene. Ni studentski pokret to nije uspeo da postigne. Podrška Vučiću ostaje snažna, naročito u unutrašnjosti, gde nezavisni mediji ne dopiru, a vladina propaganda i dalje ima efekta. Ta propaganda je često praćena pogodnostima poput zaposlenja ili direktne finansijske pomoći od države.
Na kraju, režim je reagovao gotovo panično nakon što je rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića u Briselu primila Marta Kos. Đokić se istakao kao branilac studenata od policijskog nasilja i kao kritičar vlasti. Da li bi mogao da postane lider šireg političkog pokreta protiv Vučića i njegove stranke na predstojećim izborima – teško je reći, s obzirom na podeljenu opoziciju. Nakon sastanka Đokića sa komesarkom Kos, Vučić je izjavio da je EU „prekršila principe vladavine prava, ali ko se zbog toga brine – nije prvi put da to rade“.
Kada Vučić govori o vladavini prava, zvuči zaista vrlo uverljivo.
