Sjedinjene Američke Države žele da promene energetsku kartu na Zapadnom Balkanu kroz mrežu bilateralnih sporazuma o uvozu tečnog prirodnog gasa (LNG), s ciljem smanjenja zavisnosti regiona od Rusije i jačanja energetskog koridora od južne do srednje Evrope.
Niz projekata planirano je od Hrvatske preko Bosne i Hercegovine, te Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore do Kosova i Srbije. Uključuju nove gasovode, LNG terminale i gasne elektrane, a praćeni su političkom i finansijskom podrškom administracije u Vašingtonu i Briselu, piše Radio Slobodna Evropa.
Neki projekti već su u fazi izgradnje ili ugovaranja, drugi su u fazi planiranja, dok se celi regionalni energetski sastav postupno preusmerava prema prirodnom gasu iz SAD-a, Azerbajdžana i Mediterana.
Džonatan Stern, profesor na Oksfordskom institutu za energetske studije, ukazuje da je jugoistočna Evropa već razvila alternativne pravce.
„Postoje LNG terminali u Grčkoj i Hrvatskoj, te Južni gasni koridor iz Azerbajdžana, uz rumunsko gasno polje Neptun dip (Neptun Deep) u Crnom moru čija eksploatacija bi trebala da počne sledeće godine, a rezerve se procenjuju na sto milijardi kubnih metara“, kazao je Stern za Radio Slobodna Evropa.
Kosovo trenutno van planova
Kosovo nema gasnu infrastrukturu i u potpunosti se oslanja na termoelektrane na ugalj.
Projekat gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom bio je uključen u investicioni plan EU za Zapadni Balkan, ali je zaustavljen zbog, kako su naveli iz vlade, visokih troškova i strateškog fokusa na obnovljive izvore.
Gasovod bi Kosovu omogućio pristup gasu iz grčkih LNG terminala na Egejskom moru, a ideja je bila i izgraditi plinovod prema Albaniji.
„Ako i kada se tržišne okolnosti promene i poslovno okruženje postane privlačnije, Ministarstvo energetike SAD će biti spremno da pomogne u povezivanju američkih kompanija s partnerima na Kosovu“, kazao je za RSE Džošua Volc, specijalni izaslanik američkog Ministarstva energetike.
Kosovo je odbilo da uloži oko 200 miliona dolara američkog novca u gasnu infrastrukturu kroz program Milenijum čelendž koorporacije (Millennium Challenge Corporation, MCC) i preusmerilo je sredstva u baterijske sisteme za skladištenje.
Strateško partnerstvo Srbije i SAD-a
Srbija širi gasnu infrastrukturu i nastoji da zadrži ulogu regionalnog energetskog čvorišta, dok paralelno otvara prostor za američki LNG i nove zapadne investicije u energetskom sektoru.
Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović potpisala je zajedničku izjavu sa SAD-om i više država istočne i centralne Evrope na samitu u Vašingtonu, u februaru ove godine.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović nakon toga je izjavio da će Srbija „morati da kupuje američki gas“, iako količine i formalni ugovori nisu definisani.
Strateški sporazum sa SAD-om o energetici iz 2024. predviđa diversifikaciju izvora, ali formalnog ugovora o kupovini američkog LNG-a zasad nema.
Američki gas bi mogao da stiže preko hrvatskog terminala na Krku ili grčkog Aleksandrupolisa zahvaljujući novim interkonekcijama prema Bugarskoj i Severnoj Makedoniji.
Srbija upravlja mrežom od oko 2.500 kilometara gasovoda i planira nove, uključujući i prema Severnoj Makedoniji, te proširuje skladište Banatski dvor.
Trenutno više od 80 odsto gasa dobija iz Rusije preko Turskog toka. Uprkos najavama diversifikacije, ključni gasni energetski objekti u Srbiji, uključujući modernu elektranu-toplanu TE-TO Pančevo, i dalje su povezani s ruskim Gazpromom i Naftnom industrijom Srbije.
