SAD su zajedno sa Kosovom sprečile „mnogo veći napad Srbije“ nakon Banjske. Vašington je Srbiji poslao političku poruku i upozorenje „šta može da je snađe“, kazala je danas bivša kosovska predsednica Vjosa Osmani u razgovoru sa novim-starim partijskim saborcem Ljumirom Abdižikuom iz LDK.
Izostanak podrške Samoopredeljenja njenoj novoj kandidaturi de fakto je doveo do novih izbora, trećih opštih za nešto više od godinu dana, ali je zato sada podržava stranka iz koje je potekla, i kojoj se ponovo vratila nakon napuštanja 2021. Samoopredeljenje je nudilo LDK-u „sve, osim da Vjosa ne postane predsednica“, kaže Abdidžiku. „Jedan čovek ne treba da ima sve pozicije“, naglašava. Koncentracija vlasti u rukama jednog čoveka ugrožava demokratiju i slabi instituciju predsednika – dodaje Osmani.
Dok se Kosovo približava lokalnim izborima zakazanim za 7. jun, politička scena ulazi u novu fazu otvorenih sukoba između vlasti i opozicije, ali i nekadašnjih saveznika unutar albanskog političkog bloka. Iako kampanja formalno još nije počela, politička atmosfera na terenu već poprima obrise intenzivne predizborne borbe, uz međusobne optužbe za zloupotrebu institucija, koncentraciju moći i ugrožavanje demokratije.
U središtu najnovijeg političkog sukoba našli su se bovša kosovska predsednica Vjosa Osmani, lider Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ljumir Abdidžiku i Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija.
Nekada bliski politički saradnici – Osmani kao predsednica, a Kurti kao premijer – danas su politički protivnici. Do pogoršanja odnosa došlo je nakon što Kurti nije podržao mogućnost da se Vjosa Osmani ponovo kandiduje za predsednicu Kosova, što je, prema ocenama pojedinih analitičara, dodatno ubrzalo političko udaljavanje između dve strane.
Opozicija Kurtija optužuje za centralizaciju vlasti, koncentrisanje političke moći „na jednoj adresi“, urušavanje demokratskih mehanizama i zloupotrebu institucija i zakona. Sa druge strane, Kurti i Samoopredeljenje insistiraju na retorici „vladavine prava“, optužujući prethodne vlasti i opoziciju za korupciju i dugogodišnje neuspehe Kosova. U međusobnim optužbama Srbija ostaje nezaobilazna politička tema.
U intervjuu za emisiju „Fidani“ na Klan Kosova, snimanom tokom vožnje automobilom sa novinarom Fidanom Jupolijem, i Osmani i Abdidžiku govorili su o odnosima sa Kurtijem, ali i o događajima nakon oružanog sukoba u Banjskoj septembra 2023. godine.
Sve su nudili samo da Vjosa ne bude predsednica
Govoreći o pregovorima sa Samoopredeljenjem, Abdidžiku je izjavio da Kurtijeva partija nije nudila samo „četiri ministarstva“ za ulazak LDK-a u vlast, već mnogo više.
„Ponuda je bila – sve, osim da Vjosa ne postane predsednica“, rekao je Abdidžiku, navodeći da je upravo Samoopredeljenje insistiralo da Osmani ne dobije novi predsednički mandat.
On je dodao da „jedan čovek ne treba da ima sve pozicije“, ocenjujući da takav model nije demokratija.
„Nije trebalo da se ide na izbore. Postojala je logika da se saradnja nastavi i pronađe pragmatično rešenje“, naveo je lider LDK-a.
Srbija imala mnogo veći plan od Banjske, ali sam to sprečila zajedno sa SAD
Ipak, najveću pažnju izazvale su izjave Vjose Osmani o događajima nakon napada u Banjskoj, kada je grupa naoružanih Srba krajem septembra 2023. godine napala Kosovsku policiju, pri čemu je ubijen policajac Afrim Bunjaku.
Osmani je izjavila da opasnost po Kosovo nije završena samim napadom u Banjskoj, tvrdeći da je Srbija imala „mnogo veći plan“ protiv Kosova, koji je, prema njenim rečima, sprečen uz pomoć Sjedinjenih Američkih Država.
„Rekla sam i ranije, ponavljam – opasnost nije bila samo u aktu agresije koji su izvršili u Banjskoj. Rizik se nastavio i posle, jer je Srbija imala jedan mnogo veći plan protiv Kosova i to smo sprečili zajedno sa SAD-om“, rekla je Osmani.
Prema njenim tvrdnjama, intervencija SAD odvijala se na „dva fronta“.
„Prva intervencija bila je politička poruka koju su SAD dale Srbiji, a drugo pitanje bio je način kako su SAD zaustavile Srbiju govoreći im šta može da ih snađe“, navela je kosovska predsednica.
Na pitanje da li je upravo ona bila ključna osoba za komunikaciju sa Vašingtonom tokom krize, Osmani je odgovorila potvrdno.
„Ja sam održavala taj kontakt, bila sam osoba preko koje se vršila komunikacija zajedno sa američkim ambasadorom u to vreme sa Savetom za nacionalnu bezbednost Bele kuće“, rekla je Osmani, dodajući da je upravo reakcija američkog Saveta za nacionalnu bezbednost i javna poruka Vašingtona „sprečila mnogo, mnogo veći napad protiv Kosova“.
„Apsolutno. Nisu odgovorili na telefonski poziv Vlade. Ja sam održavala taj kontakt, bila sam osoba preko koje se vršila komunikacija zajedno sa američkim ambasadorom u to vreme sa ‘National Security Council’ Bele Kuće, zatim je Savet za nacionalnu bezbednost Bele Kuće istupio sa javnom izjavom u vezi sa ovim temama i to je bilo što je sprečilo jedan mnogo, mnogo veći napad protiv Kosova“.
Osmani je potom povezala pitanje bezbednosti sa kritikama na račun Kurtijevog načina upravljanja, upozoravajući da koncentracija kompletne vlasti u rukama jedne osobe slabi institucije i mehanizme kontrole.
„Ako kompletnu vlast koncentrišemo u rukama jednog čoveka, nezavisno ko je ta osoba, a predsedništvo pretvorimo u ništa, onda institucija predsednika više ne može da obavlja svoju ustavnu ulogu balansa i očuvanja savezništava i suvereniteta“, rekla je ona.
Ovo nije prvi put da Osmani direktno optužuje Srbiju za planiranje novih akcija nakon Banjske. Još u decembru 2023. godine u Briselu je izjavila da „Srbija planira nove napade“, dok je u februaru 2024. tvrdila da su međunarodni partneri „potvrdili dokaze da je Vučić organizovao napad u Banjskoj“. U oktobru iste godine najavila je i objavljivanje, kako je tvrdila, dokaza da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „izdao naređenje“, dok je Milan Radoičić „samo sproveo plan“.
