Odluka tehničke kosovske vlade da uoči vanrednih parlamentarnih izbora raspodeli po 100 evra penzionerima, deci, zaposlenima u privatnom sektoru i studentima, uz povećanje naknada za porodilje i izdvajanje milion evra za pomoć porodicama kroz vaučere za hranu, izazvala je niz kritika opozicije, sindikata, nevladinih organizacija i Američke privredne komore, koji, u većini, ovu meru ocenjuju kao pokušaj kupovine glasova, zloupotrebu javnih resursa i pravno spornu odluku. U reakcijama se, štaviše, traži i pokretanje istrage.

Kosovska vlada u tehničkom mandatu donela je juče, uoči novih parlamentarnih izbora na Kosovu, odluku o jednokratnoj pomoći u iznosu od 100 evra za penzionere, decu, zaposlene u privatnom sektoru i studente.

Takođe, na istoj sednici usvojila je i povećanje naknada za porodilje. Pored toga, izdvojeno je milion evra za pomoć porodicama u potrebi kroz vaučere za hranu.

Kako se donosi uoči parlamentarnih izbora, odluka o raspodeli ovih sredstava izazvala je talas kritika iz političkog, sindikalnog i civilnog sektora.

„Kupovina glasova“

Ljumir Abdidžiku, lider LDK, ocenio je paket od 100 evra kao pokušaj kupovine glasova. Poručio je da se ovime vređa dostojanstvo građana i njihovih stvarnih potreba.

„Kupovina glasova, propaganda. Uvrede, uvrede, uzastopne krize. Sva moguća sredstva da se ostane na vlasti po svaku cenu. Bez ideje. Bez projekta. Bez posla. Ovo nije paket inflacije. Ovo je paket pokušaja kupovine glasova. Zakasneli pokušaj da se neuspeh vlade prikrije novcem građana. Izborna uvreda dostojanstva i stvarnih potreba naroda zemlje, onih koji ih ostavljaju kao pretposlednje u Evropi. Pretposlednje!“.

Tvrdi da se narod ne može kupiti.

„Njihova budućnost nije na prodaju. Kosovu je potrebno novo poglavlje. Poglavlje u kome se političari ne sećaju građana samo uoči izbora. Gde se socijalna pomoć ne deli kao izborna usluga, već se gradi kao trajna državna politika. Gde dostojanstvene plate, podrška porodicama, ekonomski razvoj, velike investicije i briga o građanima nisu sredstva za glasove, već obaveza Republike. Republike koja se razvija i odbija da bude na kraju Evrope!“, poručio je Abdidžiku.

Bivši poslanik PDK-a, Artan Behrami, smatra raspodelu sredstava krivičnim delom i pozvao Tužilaštvo da pokrene istragu:

„Klasična kupovina glasova, direktan uticaj na birače. Prema Krivičnom zakoniku Kosova: zloupotreba ekonomske/profesionalne zavisnosti koja utiče na birača da glasa na određeni način ili da ne glasa kažnjiva se sa jednom do pet godina zatvora.“

Predsednik Sindikata radnika privatnog sektora, Jusuf Azemi, optužio je Vladu da je odluku donela iz izbornih razloga, a ne radi stvarne podrške radnicima:

„Vlada to nije učinila iz svoje volje, već iz sopstvene lične koristi, jer znate da smo uoči izbora. Mislio sam da bi minimum koji bi se uradio bio da se barem dodeli pola plate radnicima u privatnom sektoru, ali spustiti to na nivo od 100 evra, to je zaista smešno i nehumano.“

NVO: Klasičan slučaj zloupotrebe javnih resursa u izbornom periodu

I iz NVO „Demokratija na delu“ kritikovali su ovaj potez vlade u tehničkom mandatu.

Prema njihovim rečima, raspodela ogromnih finansijskih paketa stvara, kako ocenjuju, „direktan uticaj na izborni ambijent“ i „narušava ravnopravnost političke konkurencije među političkim subjektima, stvarajući nepravednu prednost za stranku na vlasti“.

Izborno zakonodavstvo, istakli su, jasno zabranjuje korišćenje javnih resursa za svrhe koje utiču ili mogu uticati na volju birača.

Pravno upitna odluka?

Iz ove NVO podsećaju i da Skupština Kosova nije usvojila inicijativu za dopunu i izmenu Zakona o budžetu, u okviru koje su bila predviđena sredstva za ovakav finansijski paket.

Stoga, smatraju, ova odluka „predstavlja i prekoračenje odredbi Zakona o vladi“, koji, kako navode, jasno ograničava mandat tehničke vlade u donošenju odluka sa finansijskim implikacijama.

„Ova situacija postaje još problematičnija zbog činjenice da se finansijska pomoć raspodeljuje na opšti način i bez neke nove vanredne situacije koja bi opravdala takve hitne mere“.

To, kako su naveli, otežava razdvajanje socijalne politike od izborne intervencije, jer podrška građanima, kako dalje ocenjuju, treba da se gradi kroz održive i planirane politike, koje se sprovode kroz redovne institucionalne procedure, a ne putem improvizovanih odluka uoči izbora.

Oni su potom pozvali institucije da se uzdrže od korišćenja javnih resursa u funkciji kampanje i da poštuju zakonske i demokratske standarde koji garantuju slobodne i poštene izbore.

Američka privredna komora: Kratkoročne mere nisu rešenje

A američka privredna komora na Kosovu izrazila je zabrinutost da mere koje je preduzela Vlada pružaju samo kratkoročno olakšanje, ali ne rešavaju strukturalne faktore za održivi ekonomski razvoj.

Komora je naglasila da privremene finansijske isplate mogu ograničiti dostupnost javnih fondova za investicije sa dugoročnim efektom i apelovala da se fokus prebaci na strateške investicije u infrastrukturu, obrazovanje i razvoj privatnog sektora.

„Umesto privremenih i jednokratnih isplata, fokus treba preusmeriti ka ulaganjima u infrastrukturu i politike koje jačaju ekosistem privatnog sektora. Strateške investicije u transportnu i energetsku infrastrukturu, digitalnu infrastrukturu, obrazovanje i razvoj radne snage stvaraju uslove koji omogućavaju preduzećima da prošire svoje aktivnosti i povećaju produktivnost“, navodi se u reakciji Komore.