Nakon loših rezultata na vanrednim opštim izborima 7. juna, Demokratski savez Kosova (LDK) suočio se sa unutrašnjim zahtevima za smenu rukovodstva, što je, kako piše prištinska Koha, direktno dovelo u pitanje i opstanak kandidature Vjose Osmani za kosovsku predsednicu. Dok pojedini lokalni ogranci LDK, prema pisanju ovog lista, traže odgovornost vrha stranke zbog izbornog neuspeha, potpredsednik LDK, Ljutfi Haziri, javno je nagovestio i preispitivanje podrške Osmani, navodeći da bi se stranka i poverenje u nju moglo stabilizovati jedino izborom kandidata iz sopstvenih redova. Ovakva situacija, prema navodima iz Pokreta Samoopredeljenje koje prenosi Koha, dodatno komplikuje i pregovore o formiranju vlasti, jer pobednička stranka trenutno nailazi na ove neujednačene stavove unutar rukovodstva LDK.
Izvor: Koha (Tekst je u nastavku izvorno preveden sa albanskog; Naslov je adaptiran)
„Veliko ujedinjenje desnice“ dovedeno je u pitanje rezultatom koji je LDK ostvario na izborima 7. juna. Zahtevi za ostavku predsednika stranke, Ljumira Abdidžikua, izbacili su iz igre i kandidaturu za predsednicu „simbola“ ujedinjenja LDK-a, Vjose Osmani (Osmani), koja se vratila u stranku i predvodila listu kandidata za poslanike na izborima 7. juna.
LDK može da se ujedini i ponudi glasove svojih 18 izabranih poslanika u Skupštini Kosova ukoliko Pokret Samoopredeljenje (LVV), kao pobednička stranka vanrednih parlamentarnih izbora od 7. juna, ponudi mesto predsednika države u eventualnom sporazumu, izjavio je za Radio Slobodna Evropa potpredsednik LDK-a Ljutfi Haziri (Lutfi Haziri).
Prema njegovim rečima, glasovi LDK-a mogu biti objedinjeni ukoliko ime predsednika dolazi iz redova LDK-a, a ne izvan te stranke. Među tim imenima nije Vjosa Osmani, koju je LDK tokom kampanje predstavio kao kandidatkinju za predsednicu.
„U slučaju da je to ime Ljumir ili moje ime, tada možemo da se ujedinimo. Ljumiru pripada da bude prvi po službenoj dužnosti, jer je predsednik. Posle Ljumira, najveći konsenzus imam ja“, naglasio je Haziri
Na izborima 7. juna LDK je nastupio sa Vjosom Osmani kao kandidatkinjom za predsednicu i predsednikom stranke Ljumirom Abdidžikuom kao kandidatom za premijera.
U pojašnjenju ove izjave, Ljutfi Haziri naglasio je da Vjosa Osmani ostaje kandidatkinja za predsednicu.
„Ništa se nije promenilo. Nominacija Vjose Osmani za predsednicu ostaje jedino ime iz redova LDK-a. U okviru postizborne debate, u ime LDK-a predstavio sam sveobuhvatne principe i modalitete mogućeg partnerstva radi stvaranja političke i institucionalne stabilnosti“, napisao je Haziri, ali nije negirao da konsenzus u stranci postoji samo za njega i Abdidžikua.
Stranka je osvojila 18 mesta u Skupštini, ali prema Haziriju, za ime Vjose Osmani LDK ne bi mogao da obezbedi podršku svih svojih poslanika.
„Može biti kao prošli put, da se dva ili tri glasa odvoje, ali u slučaju Ljumira ili mene možemo da se ujedinimo“, objasnio je Haziri.
Vjosa Osmani ranije je izjavila da njeno ime „nije bilo, nije i neće postati prepreka u formiranju institucija“.
Haziri je istakao da LDK trenutno „ima samo jednu glavnu adresu“ kojoj se Pokret Samoopredeljenje može obratiti za eventualni sporazum.
„Samo sa Ljumirom Abdidžikuom. On je predsednik. Mi nismo sazvali Skupštinu LDK-a. Ako se Skupština sastane ili bude podneta ostavka, tada imamo novu situaciju. Do tada postoji samo jedna adresa i nema druge“, rekao je Haziri za Radio Slobodna Evropa.
Ovo je bio njegov odgovor na izjave Donike Gervale (Donika Gërvalla), vršiteljke dužnosti ministarke pravde u vladi Aljbina Kurtija (Albin Kurti), predsednika LVV-a.
Donika Gervala je u intervjuu za KTV, komentarišući dešavanja unutar LDK-a, izjavila da u toj stranci „postoji nekoliko različitih struja“.
Prema njenim rečima, LVV ima problem da razgovara sa LDK-om jer „ne znamo sa kojom strujom razgovaramo“ kada je reč o eventualnom sporazumu za konsolidaciju centralnih institucija nakon izbora 7. juna.
„Tražim da osoba koja potencijalno sedne da pregovara sa nama bude i osoba koja predstavlja tu stranku. Ne možemo da sednemo sa pet različitih ljudi iz LDK-a. Ako LDK želi da bude faktor u izboru predsednika, onda mora da garantuje i glasove svoje poslaničke grupe“, rekla je ona za KTV.
Gervala predvodi stranku „Guxo“, koja je nastala kao frakcija izdvojena iz LDK-a pod vođstvom Vjose Osmani (Vjosa Osmani). Izjavu je dala samo nekoliko sati nakon što su tri ogranka LDK-a zatražila ostavku Ljumira Abdidžikua: ogranak u Peći, ogranak u Ljipljanu i drugi ogranak u Prištini.
Ogranak LDK-a u Peći saopštio je da je održao sednicu predsedništva i većinom glasova zatražio od rukovodstva LDK-a da podnese ostavku kao moralni čin, odnosno od predsednika Abdidžikua.
U saopštenju ogranka navodi se da smatraju da odgovornost za rezultat treba da snosi rukovodstvo.
„Nakon sednice Predsedništva i analize rezultata junskih izbora, većinom glasova članovi Predsedništva u Peći zatražili su duboko političko preispitivanje i preuzimanje odgovornosti od strane rukovodstva stranke. U tom pravcu zatražena je ostavka kao moralni i politički čin, uz ocenu da odgovornost za rezultat treba da snosi rukovodstvo“, navodi se u objavi na Fejsbuku.
I predsedništvo ogranka LDK-a u Ljipljanu održalo je sastanak sa predsednicima podogranaka radi rasprave o rezultatima izbora 7. juna, pri čemu je i ovaj ogranak zatražio ostavku Ljumira Abdidžikua.
Ovaj zahtev ogranaka iz Peći i Ljipljana podelio je Arben Gaši (Arben Gashi), koji je osvojio mandat poslanika u 11. sazivu parlamenta iz redova ove stranke.
U međuvremenu, u saopštenju drugog ogranka LDK-a u Prištini navodi se da stranka prolazi kroz jedan od najtežih perioda u svojoj istoriji.
„Nažalost, kao i Kosovo, i Demokratski savez Kosova prolazi kroz jedan od najtežih perioda u svojoj istoriji. Posle uzastopnih poraza, LDK klizi ka političkoj marginalizaciji, učvršćujući se na trećem mestu i pretvarajući se u stranku bez odgovarajuće političke i državotvorne težine. To je neprihvatljiva realnost za stranku Ibrahima Rugove i velika šteta za samu državu Kosovo“, navodi se u saopštenju.
Ogranak u Peći vodi gradonačelnik te opštine Gazmend Muhadžeri (Gazmend Muhaxheri), dok ogranak u Ljipljanu vodi gradonačelnik Imri Ahmeti (Imri Ahmeti). Obojica su obavljala visoke funkcije u centralnim forumima stranke.
Međutim, njima je odgovorio Ljumir Abdidžiku, navodeći da je LDK ostvario najslabiji rezultat upravo u te dve opštine na izborima 7. juna i zatražio njihove moralne ostavke.
„Slažem se da rezultat u ova dva ogranka nije zadovoljavajući. U opštinama u kojima vršimo vlast, činjenica da smo završili na trećem mestu pokazuje samo dubinu sabotaže i projekta koji nije projekat LDK-a. Pitanje moje ostavke razmatrao sam na Skupštini 31. januara. I pred ovom dvojicom predsednika. Naše članstvo je za mene jasno govorilo. Ali za loš rezultat u ova dva ogranka, najgori rezultat poslednjih godina, očekujem moralne ostavke pomenute dvojice predsednika. Prihvatiću ih odmah“, naveo je Abdidžiku.
U sredu je njegovu ostavku zatražila i izabrana poslanica Hikmete Bajrami.
„To sam rekla još u januaru – u LDK-u politička odgovornost ne može biti selektivna i nakon teškog izbornog rezultata mora da postoji preispitivanje, odgovornost i unutarstranački izbori“, napisala je Bajrami.
Ona je podsetila da je predsednik LDK-a odlučio da nastavi mandat, čak i sa proširenim ovlašćenjima koja mu je dala stranačka skupština.
„Danas, nakon još jednog izbornog rezultata koji je LDK ponovo ostavio na trećem mestu i nakon javnih zahteva nekoliko ogranaka za političku odgovornost, još je jasnije da problemi koje smo identifikovali u januaru nikada nisu rešeni. Moj stav se nije promenio“, rekla je Bajrami.
Bajrami bila je među najglasnijim kandidatima LDK-a. Na izborima 7. juna zauzela je četvrto mesto po broju glasova, iako nije bila među prvih deset kandidata na listi.
Ipak, Abdidžiku ima i podršku. Podržali su ga predsednik četvrtog ogranka u Prištini Besijan Mustafa (Besian Mustafa), predsednik ogranka u Istoku Iljir Ferati (Ilir Ferati) i predsednik ogranka u Suvoj Reci Ardijan Šalja (Ardian Shala).
Potpredsednica stranke Doarsa Kica (Doarsa Kica) reagovala je izjavom da rezultat zahteva preispitivanje, ali ono koje ujedinjuje, a ne cepa stranku. Pozivajući na jedinstvo, Doarsa Kica Dželjili (Doarsa Kica Xhelili) rekla je da se ne sme dozvoliti da se LDK podeli.
S druge strane, potpredsednik LDK-a Haziri izjavio je za Radio Slobodna Evropa da do sada „nije stigao nikakav poziv od LVV-a“ za razgovore o eventualnom sporazumu.
Prema njegovim rečima, ukoliko takav poziv stigne, razmotriće ga organi LDK-a, a odluka će biti doneta unutar stranke u zavisnosti od ponude LVV-a.
Vanredni izbori 7. juna održani su nakon što prethodni saziv parlamenta nije uspeo da izabere novog predsednika u ustavnom roku, pošto je Vjosi Osmani istekao petogodišnji mandat u aprilu.
Za izbor predsednika potrebno je najmanje 80 glasova, odnosno dve trećine poslanika, u prva dva kruga glasanja, dok bi novi predsednik mogao biti izabran sa 61 glasom u trećem krugu.
