Kosovski vrhovni sud odbio je danas kao neosnovanih svih pet žalbi podnetih protiv odluka Izbornog panela za žalbe i predstavke (IPŽP) koje se odnose na konačne rezultate prevremenih izbora za Kosovsku skupštinu. Odbijene su žalbe Srpske liste, dve žalbe liderke Nove demokratske stranke (NDS) Emilije Redžepi, kao i žalbe dvojice kandidata Demokratske partije Kosova (PDK), Bekima Hadžijua i Ćendrima Krijezijua.
Žalba Srpske Liste – odbijena
Vrhovni sud odbio je kao neosnovanu žalbu Srpske liste, koja je osporavala odluku IPŽP-a kojom je prethodno odbačen njen zahtev da se ponište glasovi koje je lista „Za slobodu, pravdu i opstanak“ (ZSPO) osvojila u opštinama i na biračkim mestima sa većinskim albanskim stanovništvom.
Srpska lista tvrdila je da je ZSPO na taj način osvojio garantovani mandat namenjen srpskoj zajednici.
Međutim, Vrhovni sud ocenio je da su ti navodi neosnovani, navodeći da prema Ustavu i Zakonu o opštim izborima birački spisak ne sadrži podatke o etničkoj pripadnosti birača, zbog čega „ne postoji zakonski osnov da validnost ili pravno dejstvo glasa zavisi od etničke pripadnosti birača ili demografske strukture mesta u kojem je glas dat“.
Sud je takođe zaključio da Srpska lista nije dostavila konkretne dokaze o manipulaciji glasovima ili drugim izbornim nepravilnostima, već da se njeni navodi zasnivaju na pretpostavkama i statističkim poređenjima.
Odbijene i dve žalbe Emilije Redžepi
Odbijene su i obe žalbe liderke Nove demokratske stranke (NDS) Emilije Redžepi.
Prvom žalbom Redžepi je osporavala glasove u postupku raspodele garantovanog mandata za bošnjačku zajednicu, tvrdeći da postoji nesklad između demografske strukture pojedinih sredina i izbornih rezultata.
Drugom žalbom tražila je proveru zakonitosti glasova koje je lista „Za slobodu, pravdu i opstanak“ osvojila na šest biračkih mesta u opštini Prizren, navodeći da su ostvareni u sredinama sa većinskim bošnjačkim stanovništvom.
Vrhovni sud je u obe odluke ocenio da izborno zakonodavstvo ne predviđa etničku strukturu stanovništva kao kriterijum za ocenu zakonitosti glasanja ili izbornih rezultata.
Sud je istakao da birački spisak ne sadrži podatke o etničkoj pripadnosti birača, niti Centralna izborna komisija prikuplja takve podatke, zbog čega ne postoji pravni osnov za proglašavanje glasova nevažećim na osnovu pretpostavki o nacionalnoj pripadnosti birača.
Istovremeno je zaključio da Redžepi nije dostavila jasne i uverljive dokaze o manipulaciji glasovima ili drugim nepravilnostima u izbornom procesu.
Odbijene i žalbe kandidata PDK
Najzad, odbijene su i žalbe kandidata PDK za poslanike Bekima Hadžijua i Ćendrima Krijezijua, koji su tražili potpuno ponovno brojanje preferencijalnih glasova kandidata te stranke.
Sud je ocenio da podnosioci žalbi nisu dostavili dovoljno dokaza koji bi opravdali ponovno brojanje, kao i da izveštaj CIK-a o ponovnom brojanju na 185 biračkih mesta ne ukazuje na postojanje sistemskih nepravilnosti koje bi dovele u pitanje konačne rezultate izbora.
Prethodno žalbe odbio i IPŽP
Izborni panel za žalbe i predstavke prethodno je odbio iste žalbe kao neosnovane, ocenivši da ne postoji zakonski osnov da se glasovi osporavaju na osnovu pretpostavljene etničke pripadnosti birača ili demografske strukture biračkih mesta, kao i da podnosioci žalbi nisu dostavili dokaze o izbornim nepravilnostima.
Nakon tih odluka, Srpska lista, Emilija Redžepi i kandidati PDK iskoristili su zakonsko pravo i podneli žalbe Vrhovnom sudu, koji je sada potvrdio odluke IPŽP-a i odbio svih pet žalbi kao neosnovanih.
Ovom presudom Vrhovnog suda otvoren je put CIK-u da verifikuje, odnosno da konačno potvrdi glasove sa vanrednih parlamentarnih izbora održanih 7. juna.
