Centralna izborna komisija (CIK) potvrdila je konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih 7. juna i objavila imena izabranih poslanika. Srpska lista će u novom sazivu Skupštine imati devet poslanika, dok će deseti mandat rezervisan za srpsku zajednicu pripasti predsedniku stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, Nenadu Rašiću. Konačna potvrda usledila je nakon što je Vrhovni sud odbio žalbu Srpske liste na rezultate izbora.

Potvrđivanjem rezultata okončan je izborni proces započet vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna, a Centralna izborna komisija objavila je i konačan spisak izabranih poslanika.

Prema potvrđenim rezultatima, Srpska lista osvojila je 43.843 glasa, odnosno 5,40 odsto ukupno važećih glasova, što joj je donelo devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu. Stranka Za slobodu, pravdu i opstanak osvojila je 5.447 glasova, odnosno 0,67 odsto, čime joj je pripao preostali, deseti mandat.

Ko će predstavljati Srbe u Skupštini

Mandate sa liste Srpske liste osvojili su:

Zlatan Elek, Igor Simić, Srđan Popović, Slavko Simić, Jovana Radosavljević, Ljiljana Stefanović, Milan Joksimović, Branislav Nikolić i Tanja Vujović.

Jedini mandat liste Za slobodu, pravdu i opstanak pripao je njenom predsedniku Nenadu Rašiću.

Vrhovni sud odbio žalbu Srpske liste

Potvrdi konačnih rezultata prethodila je odluka Kosovskog vrhovnog suda, koji je odbio kao neosnovanu žalbu Srpske liste na odluku Izbornog panela za žalbe i predstavke (IPŽP).

Srpska lista tražila je da se ponište glasovi koje je lista „Za slobodu, pravdu i opstanak“ osvojila u opštinama i na biračkim mestima sa većinskim albanskim stanovništvom, tvrdeći da je upravo tim glasovima osvojila mandat rezervisan za srpsku zajednicu.

Vrhovni sud, međutim, ocenio je da birački spisak ne sadrži podatke o etničkoj pripadnosti birača, zbog čega ne postoji zakonski osnov da validnost glasa zavisi od nacionalne pripadnosti birača ili etničke strukture sredine u kojoj je glas dat.

Sud je istovremeno zaključio da Srpska lista nije dostavila konkretne dokaze o manipulaciji glasovima ili drugim izbornim nepravilnostima, već da su njeni navodi zasnovani na pretpostavkama i statističkim poređenjima.

Polemike oko desetog mandata

Za deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu na ovim izborima nadmetale su se samo dve političke opcije – Srpska lista i Za slobodu, pravdu i opstanak.

Treća politička opcija koja je pokušala da učestvuje na izborima bila je koalicija „Složno pobeđujemo“, ali ona nije učestvovala u izbornoj trci, pošto nije dobila sertifikaciju Centralne izborne komisije.

Upravo zbog raspodele mandata jedno od glavnih postizbornih pitanja postalo je poreklo glasova koje je osvojila Rašićeva lista.

Tokom kampanje, ali i nakon izbora, Srpska lista tvrdila je da Rašićeva lista mandat nije osvojila pre svega podrškom srpskih birača, već glasovima iz većinski albanskih sredina.

Slične poruke stizale su i iz Beograda, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u više navrata tvrdio da je deseti srpski mandat obezbeđen glasovima albanskih birača.

Nenad Rašić odbacio je ove optužbe, navodeći da je većina glasova njegove stranke stigla upravo iz sredina sa srpskom većinom.

Optužbama se pridružila i Rašićeva koleginica u prethodnoj vladi, Emilija Redžepi koja je takođe podnela žalbu IPŽP, u ime njene Nove demokratske stranke. Navela je da u bošnjačkim selima u prizrenskom rejonu, u kojima živi, prema njenim tvrdnjama samo 6 Srba nasuprot 82590 Bošnjaka, Rašićeva stranka osvojila više od 200 glasova.

Na konferenciji za medije održanoj neposredno nakon izbora rekao je da je njegova lista osvojila između 5.300 i 5.400 glasova, od čega je, prema njegovim rečima, oko 3.200 stiglo iz opština sa većinski srpskim stanovništvom. Istovremeno je potvrdio da je njegova lista osvajala podršku i u drugim opštinama na Kosovu, navodeći među njima Gnjilane, Dragaš, Kosovo Polje, Kamenicu, Lipljan, Obilić, Peć, Prištinu, Orahovac i Vučitrn.

Još na osnovu preliminarnih preferencijalnih rezultata pet vodećih kandidata ZSPO, pokazao se da je značajan deo njihove podrške stigao van deset opština sa srpskom većinom.

Primera radi, prema preliminarnoj analizi neposredno nakon izbora, pet vodećih kandidata liste osvojilo je ukupno 9.616 preferencijalnih glasova, od čega 6.379 u deset opština sa srpskom većinom, dok je 3.237 glasova stiglo iz ostalih opština na Kosovu.

Od sutra teče rok za konstituisanje Skupštine

Potvrđivanjem konačnih rezultata otvoren je put za formiranje novih institucija.

Od 9. jula počinje da teče ustavni rok od 30 dana za održavanje konstitutivne sednice Skupštine.

Na njoj će najpre biti verifikovani mandati i položena zakletva poslanika, nakon čega sledi izbor predsednika Skupštine i pet potpredsednika, čime će biti otvoren put za formiranje nove vlade i izbor predsednika Kosova.