Srbija mora da pokaže stvarnu posvećenost vrednostima Evropske unije, sprovede reforme u oblasti vladavine prava, ojača demokratske standarde i normalizuje odnose sa Kosovom ukoliko želi da napreduje ka članstvu u EU – poručio je Evropski parlament u najnovijoj objavi na društvenim mrežama.
„Srbija mora da pokaže stvarnu posvećenost vrednostima EU“, naveo je Evropski parlament, uz poruku da je napredak ka članstvu moguć jedino uz reforme u oblasti vladavine prava i snažnije demokratske standarde.
U istoj objavi izričito se navodi i zahtev za „normalizaciju odnosa sa Kosovom“.
„Srbija mora da normalizuje odnose sa Kosovom. Slobodni i pošteni izbori neophodni su za rešavanje političke krize“, poručio je Evropski parlament.
Objava je ilustrovana grafikom sa osnovnim podacima o Srbiji, uz podsećanje da je zemlja zvanični kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 2012. godine. Navodi se i da Srbija ima 6,6 miliona stanovnika, dok BDP po glavi stanovnika iznosi 13.526 evra, prema podacima Evrostata za 2025. godinu.
Najnovija poruka Evropskog parlamenta stiže svega nekoliko dana nakon što je ova institucija usvojila rezoluciju o Srbiji sa 468 glasova za, 116 protiv i 79 uzdržanih.
U dokumentu je ocenjeno da Srbija nije ostvarila napredak na evropskom putu, pre svega zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava i neusaglašenosti sa spoljnom politikom Evropske unije. Evropski parlament istovremeno je kritikovao vlasti u Srbiji zbog stanja demokratije, izbornih uslova, medijskih sloboda, odnosa prema protestima i odnosa sa Kosovom.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula tada je ocenio da se situacija u zemlji dodatno pogoršala tokom protekle godine, uz, kako je naveo, kontinuirano slabljenje institucija, političkih prava i građanskih sloboda.
Četiri godine bez otvaranja novih klastera i poglavlja
Srbija već četiri godine nije otvorila nijedan novi pregovarački klaster, odnosno poglavlje u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Poslednji put, u decembru 2021. godine, otvoren je Klaster 4 – Zelena agenda i održiva povezanost.
Uprkos preporuci Evropske komisije da se tokom jula otvori Klaster 3, koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast, ambasadori država članica EU prošle nedelje nisu postigli neophodan konsenzus.
Prema diplomatskim izvorima, najmanje osam članica usprotivilo se otvaranju ovog klastera, navodeći kao razloge stanje u oblasti vladavine prava, neusaglašenost Srbije sa sankcijama EU protiv Rusije, zabrinutost zbog medijskih sloboda i, kako su naveli, nedovoljnu posvećenost evropskom putu.
Među državama koje su se protivile otvaranju Klastera 3, prema nezvaničnim informacijama, bile su Holandija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Švedska, Estonija, Letonija i Litvanija, dok su pojedini drugi izvori među protivnicima navodili i Finsku.
Evropska komisija, međutim, ostala je pri preporuci za otvaranje Klastera 3. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos navela je da je preporuka obnovljena nakon, kako je rekla, „nedavnih pozitivnih pomaka“.
Za otvaranje ili zatvaranje pregovaračkih klastera i poglavlja neophodna je jednoglasna saglasnost svih država članica Evropske unije.
