Izjava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežane Paunović da bi 1998. godine „etnički očistila Kosovo“ predstavlja školski primer govora mržnje, dok će njena najvidljivija posledica biti način na koji će biti instrumentalizovana u odnosima Beograda i Prištine, ocenila je u sredu urednica KoSSev-a Tatjana Lazarević. Gostujući na N1 upozorila je da će takva politička upotreba izjave dodatno opteretiti položaj Srba na Kosovu, dok je Priština već narednog dana odgovorila podizanjem slučaja na novi institucionalni i diplomatski nivo, uz niz međunarodnih reakcija.
„Izjava je školski primer govora mržnje. Izjava je osobe koja je ili nepromišljena, ili nema u sebi bazični civilizacijski odnos prema sopstvenom narodu, pa samim tim ni prema drugom“, kazala je Lazarević.
Lazarević smatra da je izjava problematična sa najmanje tri nivoa.
„Izjava je školski primer govora mržnje. Problematična je sa najmanje tri nivoa – civilizacijskog, javno-političkog i institucionalnog, i iskustvenog.“
Prvi razlog, kaže, jeste civilizacijski.
„Osoba koja u sebi neguje civilizacijske vrednosti i svesna je da smo društvena i empatična bića ne može da pomisli tako nešto, a kamoli da takvu rečenicu izgovori.“
Drugi nivo odgovornosti proizlazi iz funkcije koju obavlja kao članica Vlade Srbije.
„Posebnu težinu daje to što se radi o ministarki, predstavnici Vlade. Teško je zamisliti da u jednoj ozbiljnoj državi, u vladi, u ministarstvu, može da radi portir koji može tako nešto da pomisli, da kaže, a kamoli ministarka.“
Treći razlog vidi upravo u činjenici da je Paunović sa Kosova i da dobro zna kroz šta su prošli i Albanci i Srbi tokom rata.
„I kao neko ko je i te kako svestan toga šta se desilo u njenom pećkom rejonu, kakve strahote su preživeli i albanski, pa potom i srpski narod, iz pijeteta prema žrtvama drugog naroda i sopstvenog naroda, tako nešto nije smela da kaže. Da sam na njenom mestu, ja bih zatražila oproštaj i od srpskog i od albanskog naroda.“
Lazarević smatra da najveći problem nije samo sama izjava, već ono što će ona proizvesti u narednom periodu.
„Najvidljivija posledica biće način na koji će se ova izjava instrumentalizovati na relaciji političkih rukovodstava Beograda i Prištine, i na koji način će služiti jednima kao opravdanje za optužbe na račun Srbije, a drugima kao opravdanje za optužbe na račun Prištine.“
„Možda nije umesno, ali pada mi na pamet da bi ovakva izjava mogla da bude jedna ‘umivena verzija’ verbalne Banjske“, dodala je.
Istovremeno naglašava da položaj Srba na Kosovu nije postao težak tek ovom izjavom.
„Posledice već živimo: izuzetno antagonističkih odnosa srpskog i albanskog naroda, a pre svega kontaminiranih preko političkih sfera i lidera, decenijama, naročito unazad nekoliko godina“.
Lazarević, međutim, smatra da je čitav slučaj pokazao i jednu pozitivnu stvar — da u Srbiji postoji širok krug ljudi koji je prepoznao da je reč o govoru mržnje i javno zatražio odgovornost.
„Ova loša situacija u Srbiji iznedrila je i nešto dobro. Pokazuje da postoji onaj drugi deo, savesne i svesne Srbije, srpskih patriota, koji na pravi način ocenjuju da se radi o govoru mržnje. I dok izostaje reakcija vlasti, postoji čitava lančana reakcija, ponavljam, savesnih Srba, rodoljuba, i to na obe strane – onoga što se naziva ‘ovom’ i ‘onom’ Srbijom, a koji su jedinstveni u ovoj osudi.“
Gde je bila reakcija 2018 na ubistva i sudžuk?
Podsetila je na to da isti standard nije važio 2018. godine, kada je kosovski političar Miljaim Zeka u Skupštini Kosova izgovorio niz uvredljivih i pretećih poruka na račun Srba – „Vi ste ubili 14 hiljada nas, mi smo ubili 1400 vas, nismo mogli više ali bismo od vas napravili sudžuk“.
„Meni je žao što 2018. godine nismo imali jaču mobilizaciju javnog mnjenja kada smo u Skupštini Kosova slušali reči o tome da je nekome žao što nije ubio veći broj Srba, ili kako bi pravio sudžuk (od ubijenih Srba)“.
Lazarević je poručila da govor mržnje mora biti jednako prepoznat i osuđen bez obzira na to sa koje strane dolazi. Podsetila je da te 2018. godine u Prištini nije bilo ni približno snažne reakcije kakvu je izazvala izjava Snežane Paunović, zbog čega današnje javno prepoznavanje govora mržnje i zahtevi za odgovornošću vidi kao ohrabrujući pomak.
Na pitanje može li se očekivati reakcija državnog vrha Srbije, Lazarević kaže da je ne očekuje, ali ne isključuje ni mogućnost drugačijeg raspleta ukoliko se nastavi međunarodni pritisak.
„Jedan od mogućih scenarija mogao bi da bude da, usled javnog, a pre svega međunarodnog pritiska, Snežana Paunović ‘sama ponudi’ ostavku. Naravno, može da se desi i da cela tema padne u zapećak i da se ništa ne dogodi.“
Od sporne izjave Snežane Paunović prošlo je nekoliko dana, ali reakcije ne jenjavaju. U međuvremenu je Priština protiv nje podnela krivičnu prijavu, proglasila je personom non grata i otvorila ovo pitanje u razgovoru sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Peterom Sorensenom.
Usledile su i reakcije evropske komesarke za proširenje Marte Kos, izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Riha Terasa i Velike Britanije, dok su u Srbiji odgovornost ministarke zatražili opozicione stranke, organizacije civilnog društva, Studenti u blokadi, studenti Pravnog fakulteta u Novom Sadu, predstavnici Srba sa Kosova i brojni pojedinci.
Sama Paunović je juče u intervjuu na televiziji „Informer“ tvrdila da je izjava istrgnuta iz konteksta i pogrešno protumačena, da je govorila kao raseljeno lice sa Kosova, a ne kao ministarka, uz ocenu da je formulacija bila „možda nesrećna“.
Istovremeno se izvinila predsedniku Srbije, premijeru i Vladi zbog neprijatne situacije koju je izazvala svojim rečima, ali je ostala pri stavu da nije pozivala na nasilje niti govorila u ime države.
