Šef poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić iskoristio je gotovo četvoročasovno obraćanje tokom rasprave o nepoverenju Vladi Srbije da najveći deo optužbi na račun vlasti usmeri na politiku prema Kosovu. Tvrdeći da je vlast od 2012. godine „strateški predavala sever Kosova“, Aleksić je pobrojao sporazume postignute u dijalogu Beograda i Prištine, optužio vlast da je ugasila institucije Srbije na severu, dok je oružani sukob u Banjskoj označio kao „pečat izdaje“.
„Od 2012. godine do danas vodili ste strateški vođenu akciju da sever Kosova predate Albancima. Potpisali ste 93 sporazuma, barem ona za koje znamo, koji su jedan po jedan razvlašćivali Srbiju sa teritorije severa Kosova i Metohije“, rekao je Aleksić.
Govoreći u Skupštini Srbije tokom rasprave o predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi u ponedeljak, Aleksić je ocenio da je današnji položaj Srba na Kosovu posledica odluka koje je donosila aktuelna vlast.
Kazao je da je građanima naloženo da napuste institucije, da bojkotuju lokalne izbore, čime je, kako je naveo, omogućeno da opštinama sa srpskom većinom upravljaju albanski gradonačelnici.
Doveli ste do toga da građani napuste institucije, da ne učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova, da Albanci upravljaju opštinama gde žive Srbi, da se razoruža policija i da danas Srbi na Kosovu i Metohiji žive kao u getu i budu najugroženiji narod u Evropi.
Briselski sporazum, ZSO i integracija institucija
Aleksić je podsetio na Prvi briselski sporazum iz 2013. godine, navodeći da Zajednica opština sa srpskom većinom ni više od decenije kasnije nije formirana, dok su, prema njegovim rečima, sprovedeni svi drugi elementi sporazuma koji su podrazumevali integraciju srpskih institucija u kosovski sistem.
Taj sporazum podrazumevao je formiranje Zajednice srpskih opština. Danas, od 2013. godine, ona nije formirana. Ali jeste integrisana srpska policija u kosovski sistem, raspuštene su srpske bezbednosne strukture, integrisano pravosuđe i održani lokalni izbori po kosovskim zakonima.
Posebno je izdvojio integraciju pravosuđa 2017. godine.
„Predali ste 2017. potpuno pravosuđe na severu Kosova i Metohije.“
Oliver Ivanović i Milan Radoičić
Govoreći o ubistvu Olivera Ivanovića, Aleksić je rekao da je Ivanović za života upozoravao na strukture koje, kako je naveo, maltretiraju Srbe na Kosovu.
Za Milana Radoičića ustvrdio je da mu je vlast omogućila da upravlja političkim procesima na severu.
Vi ste Milanu Radoičiću dali tapiju na Kosovu i nad građanima koji dole žive, da on sprovodi tu izdajničku politiku, da progoni Srbe i zbog svojih kombinacija rasprodaje ono što smo kroz istoriju imali i čuvali.
Povlačenje Srba iz institucija
Osvrćući se na novembar 2022. godine, Aleksić je kritikovao odluku Srpske liste o kolektivnom napuštanju kosovskih institucija.
Tražili ste od naših građana da se povuku iz institucija na severu. Posle toga nikada nije došlo do jedinstvenog povratka u institucije.
Dodao je da je nakon toga, prema njegovoj oceni, dozvoljeno „brisanje identiteta srpskog naroda“.
Dozvolili ste da se briše identitet srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Da nema više srpskih tabli, srpske zastave, da su sve institucije preuzete.
Govoreći o lokalnim izborima iz aprila 2023. godine, rekao je da je bojkot omogućio da albanski gradonačelnici preuzmu upravljanje opštinama na severu.
Banjska „pečat izdaje“
Govor je kulminirao osvrtom na oružani sukob u Banjskoj iz septembra 2023. godine.
Aleksić je rekao da je Milan Radoičić priznao organizovanje akcije, ali da, kako je naveo, za to nije snosio odgovornost.
Kakva smo mi država ako jedan kriminalac treba da se bori za Kosovo i sprovodi dole nekakve sopstvene akcije?
Potom je zaključio:
Banjska je pečat. Banjska je pečat izdaje koju ste sproveli na Kosovu i Metohiji u poslednjih deceniju i po.
Aleksić je dodao da su nakon Banjske usledile odluka Centralne banke Kosova o zabrani upotrebe dinara i primena Zakona o strancima, ocenjujući da se građani Srbije na Kosovu danas tretiraju kao strani državljani.
Njegovo izlaganje predstavljalo je centralni deo prvog dana rasprave o predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije, koju je potpisalo 109 opozicionih poslanika. Premijer Đuro Macut odbacio je optužbe opozicije, navodeći da nijedna vlada nije bez greške i da će se njen rad meriti rezultatima, dok su ministri tokom dana odgovarali na Aleksićeve kritike.
