„Kakve veze ima Ibar sa Albanijom? Kakve veze ima i sa bilo kim od njih na bilo koji način? To je naše unutrašnje pitanje“, poručio je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić, treći put za manje od dva dana govoreći o mogućoj promeni vodotoka Ibra. Posle jučerašnje najave da su stručnjaci već pozvani i današnjeg direktnog pominjanja Gazivoda uz pitanje „da li će biti sutra ili gde će biti“, Vučić sada prvi put spominje i područje Ribarića. Govori o formiranju radne grupe koja bi trebalo da sagleda „gde nam odgovara“ i „o čemu se radi“. Time se nastavlja niz izjava čiji se ton značajno razlikuje od kraja 2024. godine, kada je Vučić istu mogućnost pominjao, ali se od nje izričito ogradio porukom da korišćenje prirode u političke svrhe „nikada nije bila naša politika“.

Vučić je večeras za RTS ponovo upitan o Ibru, nakon reakcija koje su njegove prethodne izjave izazvale u Prištini i Tirani.

Na konstataciju novinara da se Priština obratila Briselu i da su reagovali i iz Albanije zbog njegovih izjava o „izmeštanju Ibra“, Vučić je odgovorio:

„Pa, naravno, šta drugo da rade. Šta god da kažete, oni će da se obraćaju Briselu, pošto ne znaju više šta bi sa sobom.“

Potom je poručio:

„Kakve veze ima Ibar sa Albanijom? Kakve veze ima i sa bilo kim od njih na bilo koji način? To je naše unutrašnje pitanje.“

Sada radna grupa i Ribariće

U nastavku odgovora Vučić je prvi put u ovom nizu izjava spomenuo područje Ribarića, ali ni večeras nije precizirao gde bi tačno eventualna intervencija na Ibru bila izvedena.

„I prvo, ja sam samo rekao: sazvaćemo radnu grupu, napraviti radnu grupu da vidimo gde nam odgovara, problema tamo negde oko Ribarića, ne znam gde već. Da vidimo, da sagledamo o čemu se radi, pa ćemo da vidimo“, kazao je.

„I nema tu velike filozofije“, dodao je.

Vučić je potom reakcije na svoju najavu povezao sa položajem Srba na Kosovu, tvrdeći da Priština time pokušava da skrene pažnju sa hapšenja, „šikaniranja“ Srba, rušenja njihovih kuća i urušavanja institucija Srbije.

Večerašnje pominjanje Ribarića, početnog dela Gazivoda koje se nalazi pod kontrolnom Srbije, tako predstavlja novu konkretniju geografsku odrednicu u odnosu na njegove prethodne dve izjave, ali ne i preciznu lokaciju ili plan eventualnog zahvata.

Sam Vučić kaže „tamo negde oko Ribarića, ne znam gde već“, dok detalje o tome šta bi se sa Ibrom radilo ni večeras nije izneo.

Prvi put: „Već smo pozvali stručnjake“

Novi niz Vučićevih izjava o Ibru počeo je juče, 9. avgusta.

Govoreći o položaju Srba na Kosovu i odgovarajući na pitanje šta Srbija može da uradi, prethodno je kazao da rat sa NATO-om nije opcija.

Potom je najavio:

„I uskoro, moram da vam najavim, mi smo već pozvali stručnjake koji se bave time, to je – građevinski sektor, inženjeri, svi ostali… Kad već toliko maltretiraju naš narod, da vidimo, imamo različite razloge za promenu vodotoka Ibra, pa ćemo da vidimo šta će da rade Albanci i kako će da se ponašaju.“

Dodao je:

„Mi smo suverena zemlja, znate, nekad imamo interese ovakve, nekad imamo interese onakve i u skladu sa tim ćemo se ponašati.“

U toj prvoj izjavi nije pomenuo ni konkretnu lokaciju eventualnog zahvata, niti Gazivode.

Drugi put: „Ne znam da li će Gazivode biti sutra ili gde će biti“

Već danas, tokom posete Prijepolju, Vučić je ponovo govorio o istoj temi.

Ovoga puta tvrdio je da njegova prethodna izjava nije bila pretnja.

„Ja uopšte ne pretim, što bih pretio bilo kome, ja rešavam vodotokove na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa unutrašnjim pravom Republike Srbije“, kazao je.

Najavio je i sledeći korak:

„Sad će, naravno, naučnici, inženjeri i svi ostali da sednu, da vide, da dođu da mi predlože kako to izvesti i to je to.“

A potom je prvi put u ovom nizu direktno pomenuo Gazivode:

„I tamo gde je jezero Gazivode, gde je danas, gde je bilo juče, ne znam da li će biti sutra ili gde će biti.“

Ponovio je da nikome ne preti i dodao:

„Mi ćemo samo da se pozabavimo svojim problemom, mi imamo svoje interese, znate, bavimo se svojim interesom, to je to.“

Tako se za manje od dva dana Vučićeva javna formulacija kretala od „različitih razloga za promenu vodotoka Ibra“ i već pozvanih stručnjaka, preko poruke da će naučnici i inženjeri predložiti „kako to izvesti“ i direktnog pominjanja Gazivoda, do večerašnje najave radne grupe i pominjanja područja Ribarića.

Ni u jednoj od tri izjave, međutim, nije predstavio konkretan projekat, lokaciju zahvata, tehničke parametre niti procenu mogućih posledica po protok Ibra nizvodno.

Priština reagovala, Vučić: „To je naše unutrašnje pitanje“

Između prve i današnje dve Vučićeve izjave stigla je i zvanična reakcija iz Prištine.

Vršiteljka dužnosti ministarke životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Fitore Pacoli ocenila je njegove izjave kao „duboko zabrinjavajuće i neprihvatljive“.

„Izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti intervencije u vodnim resursima i infrastrukturi povezanoj sa sistemom Ibar-Lepenac duboko su zabrinjavajuće i neprihvatljive“, poručila je.

Pozivajući se na Helsinšku konvenciju, navela je da se vodni resursi „ne mogu koristiti kao instrument pretnje, pritiska ili destabilizacije prema drugoj državi“.

Vučić sada na ove reakcije odgovara tvrdnjom da je pitanje Ibra „unutrašnje pitanje“ Srbije.

I 2024. govorio o promeni toka – ali tada: „Nikada nije bila naša politika“

Mogućnost promene toka Ibra Vučić, međutim, nije prvi put pomenuo ovog vikenda.

O njoj je govorio i krajem 2024. godine, nakon eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac, navodeći da ideja o promeni toka reke postoji još od 1985. godine.

Tada je govorio i o mogućnosti da se promenom toka dođe u situaciju da „oni nemaju jezero“, ali se od takvog pristupa ogradio.

Poručio je da ne želi da se priroda koristi za političke potrebe i zaključio:

„To nikada nije bila naša politika.“

Ibar u centru i zbog Gazivoda

Nove Vučićeve izjave stižu i u trenutku višenedeljnih sporova oko samih Gazivoda.

Od kraja juna na području jezera traje rušenje objekata. Srušene su vikendice i drugi objekti, uključujući hotel „Jezero“, dok su vlasnicima na više lokacija uručivani pozivi da dostave dokumentaciju, napuste ili uklone objekte.

JP „Ibar-Lepenac“ i kosovske vlasti tvrde da je reč o objektima bez odgovarajućih dozvola, odnosno izgrađenim na zemljištu ovog preduzeća, dok vlasnici dela objekata, njihovi pravni zastupnici i predstavnici srpske zajednice osporavaju i pravni osnov i način sprovođenja akcije.

Evropska unija je još u julu zatražila hitnu obustavu rušenja.

Ibar, pritom, nije vodotok ograničen na jednu teritoriju. Izvire u Crnoj Gori, prolazi kroz Srbiju, Kosovo i jezero Gazivode, a potom ponovo ulazi u centralnu Srbiju.

Zbog toga bi praktične i pravne posledice eventualnog zahvata zavisile upravo od onoga što Vučić za sada nije saopštio – gde bi se intervenisalo, na koji način, koliko bi se promenio protok i kakav bi efekat to imalo nizvodno.

Istovremeno o mostu i KFOR-u

Vučić je večeras za RTS govorio i o drugom pitanju vezanom za Ibar – glavnom mostu u Mitrovici – kao i o početku uključivanja Kosovske policije u bezbednosnu arhitekturu KFOR-a oko Visokih Dečana.

Tvrdio je da je Beograd intervenisao nakon namere da se most „pušta“ i da se „tako nešto ne sme dozvoliti“.

KFOR je danas potvrdio da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović redovno informisan o procesu tranzicije stalnog prisustva KFOR-a sa mosta, ali nije potvrdio Vučićevu tvrdnju da je intervencija Beograda sprečila njegovo „puštanje“.