Dan nakon što je LDK odustao od svih funkcija i ponudio učešće u dogovoru o konsenzualnom predsedniku, politički čvor na Kosovu nije razvezan. Aljbin Kurti danas je poručio da upravo takvog – konsenzualnog i objedinjujućeg predsednika želi i Samoopredeljenje, ali konstitutivna sednica Skupštine nije nastavljena. Iz LDK-a mu zato stiže poruka: „Sazovite sednicu večeras, konstituišite Skupštinu i formirajte Vladu“. PDK i AAK nastavljaju pritisak i najavljuju nove akcije, dok je vršiteljka dužnosti predsednice Aljbuljena Hadžiju za utorak u 9 časova pozvala lidere političkih stranaka za zajednički sto – radi „prevazilaženja trenutne situacije i funkcionalizovanja institucija“.
Politička kriza koja je prethodnih dana kulminirala burnim scenama u Skupštini danas se preselila sa skupštinske govornice na teren međustranačkih poruka, ponuda i poziva na novi sastanak.
Najvažnija promena dogodila se još sinoć.
Demokratski savez Kosova (LDK) Ljumira Abdidžikua saopštio je da definitivno ostaje u opoziciji i da odustaje od svih funkcija o kojima je prethodno pregovarao sa Samoopredeljenjem – ministarstava, mesta predsednika Skupštine, ali i zahteva da mesto predsednika Kosova pripadne LDK-u.
Umesto toga, ponudio je razgovore o zajedničkom, nestranačkom kandidatu za predsednika.
„Od ovog trenutka niko nema razlog ni pravo da odlaže konstituisanje Skupštine, formiranje Vlade i početak razgovora o predsedniku“, poručio je sinoć Abdidžiku.
Time je LDK praktično poručio Samoopredeljenju da sa većinom za koju tvrdi da je ima samo konstituiše Skupštinu i formira Vladu, dok će LDK ostati van vlasti, ali učestvovati u pokušaju pronalaženja predsedničkog kandidata prihvatljivog širem političkom spektru.
Kurti: Predsednik treba da bude konsenzualan
Kurti je danas pozdravio deo Abdidžikuove poruke koji se odnosi na predsednika.
Ponovio je da je stav Samoopredeljenja da budući predsednik ili predsednica treba da bude konsenzualna ličnost, sa što širom podrškom u Skupštini i javnosti.
„Želimo da se o tome prethodno dogovorimo kako bismo izbegli nove izbore. Izbor predsednika Skupštine, izbor Predsedništva Skupštine, formiranje Vlade nisu izazov. Izazov je izbor predsednika. Zato moramo da se dogovorimo o izboru predsednika“, poručio je Kurti.
Prema njegovim rečima, Samoopredeljenje je spremno za razgovore koji bi doveli do jednog ili više imena kojima bi stranke dale potpise za kandidaturu.
Opisao je i kakvog kandidata vidi:
„Neko ko je izvan sadašnje političke scene, izvan svakodnevnih partijskih polemika i ko je objedinjujuća figura.“
Kurti je pozdravio i Abdidžikuov predlog da u razgovore ne budu uključeni samo LVV i LDK, već i druge stranke.
Drugim rečima, dve strane koje tokom prethodne četiri runde pregovora nisu uspele da postignu dogovor o vlasti sada javno iskazuju saglasnost makar oko jedne stvari – da treba tražiti konsenzualnog predsednika.
Ali ta saglasnost još nije dovela do nastavka konstitutivne sednice.
Kurti ipak smatra da je LDK trebalo da uđe u vlast
Kurti danas nije krio ni da bi ipak više voleo da je LDK prihvatio koaliciju.
Abdidžikua je nazvao „mojim prijateljem“, ali je ponovio da je LDK trebalo da prihvati mesto predsednika Skupštine i uđe u zajedničku Vladu.
„Verujem da je LDK trebalo da dođe u zajedničku vlast, da imamo politički sporazum“, kazao je, prenose mediji koji su ga pratili.
Otkrio je i detalje poslednjih ponuda.
Ukoliko bi predsednik bio konsenzualna ličnost, LDK-u je, prema Kurtijevim rečima, ponuđeno mesto zamenika premijera i tri ministarstva.
Ako bi kandidat za predsednika bio Gljauk Konjufca, LDK-u bi pripali mesto zamenika premijera i četiri ministarstva.
Kurti smatra da je Samoopredeljenje već napravilo veliki ustupak.
„Od tri visoke državne funkcije, Samoopredeljenje se sada spustilo na samo jednu – premijera. Konsenzualni predsednik, predsednik Skupštine LDK-u“, kazao je.
LDK je, međutim, sinoć zatvorio vrata toj kombinaciji. Stranka ostaje u opoziciji i više ne traži nijednu od tih funkcija.
LDK: Ako se slažemo oko predsednika, zašto nema sednice?
Upravo je to danas postalo glavno pitanje LDK-a. Poslanik ove stranke Besijan Mustafa ocenio je da su posle sinoćnje odluke njegove partije „sazreli svi uslovi“ za konstituisanje institucija.
Kaže da je očekivao da Samoopredeljenje već sinoć, odmah nakon Abdidžikuove konferencije, pokrene proceduru.
Njegova logika je jednostavna: Kurti traži zajedničkog predsednika, LDK pristaje na zajedničkog predsednika i ne traži zauzvrat ni Skupštinu ni Vladu.
„Niko, uključujući LDK, ne traži od vas deo Skupštine niti Vlade. Sedamo i razgovaramo o jednom predsedniku“, poručio je Mustafa.
Zato je LVV-u uputio direktan poziv: „Što pre, danas, sada, večeras neka sazovu konstitutivnu sednicu, neka formiraju Vladu još večeras, a od sutra, narednih 60 dana, počnimo da razgovaramo o zajedničkom predsedniku.“
Sličnu poruku LDK je slao još sinoć, kada je Mustafa pozvao LVV da „hitno“ sazove sednicu, uz ocenu da „nema važnijeg posla i zadatka danas“.
Hadžiju saziva lidere za utorak
Do nastavka sednice danas ipak nije došlo. Umesto toga, kasno popodne pojavila se nova inicijativa iz Predsedništva.
Vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju pozvala je lidere političkih stranaka, odnosno njihove predstavnike, na zajednički sastanak u utorak u 9 časova.
Prema pozivu koji prenosi Koha, cilj sastanka je da „doprinese političkom i institucionalnom dijalogu radi prevazilaženja trenutne situacije i funkcionalizovanja institucija“.
Poziv dolazi upravo nakon promene stava LDK-a i današnje Kurtijeve poruke da bi u razgovorima o budućem predsedniku trebalo da učestvuju i druge političke stranke.
To bi, ukoliko se svi odazovu, otvorilo mogućnost za prvi širi politički sto nakon što su dosadašnji pokušaji dogovora uglavnom bili svedeni na razgovore Samoopredeljenja i LDK-a.
PDK i AAK prethodno nisu prihvatili Kurtijeve pozive na razgovore.
PDK: Kriza više nije samo politička
Za PDK, međutim, pitanje nije samo pronalaženje budućeg predsednika, već nastavak već započete konstitutivne sednice.
Predsednik PDK-a Bedri Hamza danas se ponovo obratio upravo iz skupštinske sale, zajedno sa poslanicima svoje i AAK.
Optužio je Kurtija, Hadžiju i predsedavajućeg konstitutivne sednice Avnija Deharija da su svesno prekršili ustavni rok za konstituisanje Skupštine i odluku Ustavnog suda.
Prema Hamzi, Kosovo više nema samo političku krizu. „Danas više nemamo samo političku krizu, već i ustavnu i institucionalnu krizu“, kazao je.
PDK insistira na tome da se sednica bez daljeg odlaganja nastavi. Omladina ove stranke najavila je za sutra u 11 časova i simboličnu akciju ispred ulaza u Skupštinu.
AAK najavljuje proteste i blokade
Pritisak pojačava i Alijansa za budućnost Kosova. Daut Haradinaj najavio je mogućnost protesta i blokada ukoliko se institucionalna situacija nastavi.
On tvrdi da Kurti zapravo želi nove izbore i da opozicija više ne može da se ograničava na političke reakcije i društvene mreže.
„Protesti, blokade, biće odgovor Kurtiju“, poručio je.
Haradinaj je tokom dana koristio i znatno oštriju političku retoriku prema Kurtiju i Samoopredeljenju.
I LVV vraća priču na 2014.
Samoopredeljenje, sa druge strane, pokušava da sadašnje ponašanje opozicije stavi u kontekst političke krize iz 2014. godine.
Poslanica LVV Šćipe Mehmeti-Seljimi podsetila je da je i tada konstituisanje Skupštine mesecima bilo blokirano.
„Isti Ustav je bio i 2014, kada PDK 183 dana – šest meseci – nije sazivao sednicu bez dogovora“, navela je.
Prema njenoj oceni, i sada je potreban politički dogovor svih strana kako bi institucije bile potpuno funkcionalizovane.
PDK odgovara upravo suprotnim poređenjem.
Poslanik Artan Behrami tvrdi da se 2014. i 2026. ne mogu izjednačavati, između ostalog zato što sada postoji odluka Ustavnog suda kojom je, prema njegovom tumačenju, određen rok od 30 dana za završetak konstituisanja Skupštine.
Njegova poruka LVV-u bila je: „Blokaderi ste bili 2014. Blokaderi ste i 2026.“
Istekao rok, ali šta sada?
U središtu spora ostaje upravo 30-dnevni rok.
Ustavni sud je u presudi iz juna 2025. utvrdio da Skupština mora da bude konstituisana najkasnije 30 dana od potvrđivanja izbornih rezultata.
Taj rok je, prema tumačenju na koje se pozivaju opozicija i deo pravnika, istekao prošlog petka.
Problem je što Ustav ne propisuje izričitu pravnu posledicu za situaciju u kojoj Skupština u tom roku ipak ne bude konstituisana.
Profesor prava Fljamur Hiseni danas je za Radio Slobodna Evropa ocenio da Ustavni sud može da utvrdi ustavne granice, ali ne može da zameni politički proces.
Slično ocenjuje direktor Kosovskog instituta za pravosuđe Ehat Miftaraj – da Sud ne može sam da propiše raspuštanje nekonstituisane Skupštine ukoliko takva posledica nije predviđena Ustavom.
Četrnaest organizacija civilnog društva obratilo se 12. avgusta Ustavnom sudu zahtevajući postupanje u vezi sa sprovođenjem njegove presude o roku za konstituisanje.
Blokada dobija i cenu: 31,3 miliona evra
Dok traje politički i pravni spor, Kosovски institut za pravosuđe (IKD) upozorio je danas i na moguću finansijsku cenu institucionalne blokade.
Prema njegovoj računici, nefunkcionisanje Skupštine ugrožava sprovođenje pet reformskih koraka u okviru Plana rasta Evropske unije, ukupne vrednosti 31,3 miliona evra.
Reč je, između ostalog, o reformama u oblasti energetike, klimatske politike i digitalnih javnih usluga, za čije sprovođenje je potrebno usvajanje zakona i podzakonskih akata.
IKD upozorava da nastavak blokade može neposredno da ugrozi ispunjavanje obaveza prema EU i isplatu tog novca.
Od sukoba u sali do pokušaja povratka za sto
Današnji dan bio je znatno mirniji od prethodnih, ali politički čvor nije razvezan.
Pre samo dva dana u skupštinskoj sali došlo je do verbalnih sukoba, polivanja vodom i papirima i koškanja između poslanika, dok je tokom dana otvorenih vrata jedan posetilac pozvao na „streljanje“ Ramuša Haradinaja. On je potom uhapšen i određeno mu je zadržavanje do 48 sati.
Sinoć je usledio politički obrt: LDK se povukao iz svih pregovora o funkcijama i ostavio otvorena samo vrata dogovoru o konsenzualnom predsedniku.
Danas je Kurti praktično prihvatio upravo taj princip, ali istovremeno ponovio da sporazum o predsedniku želi pre završetka konstituisanja institucija, kako bi se izbegla opasnost od još jednih izbora.
LDK odgovara da sada više nema razloga da se čeka: Skupština i Vlada mogu da budu formirane odmah, a narednih 60 dana iskorišćeno za pronalaženje zajedničkog predsedničkog kandidata.
PDK i AAK, u međuvremenu, zahtevaju bezuslovan nastavak konstitutivne sednice i pojačavaju pritisak.
Posle svega, politički spor se sve jasnije svodi na redosled poteza: Kurti traži da se najpre obezbedi politički dogovor o budućem predsedniku kako bi se izbegli novi izbori; LDK smatra da je svojim pristankom na konsenzualnog predsednika tu prepreku uklonio i da Skupštinu i Vladu treba formirati odmah; PDK i AAK insistiraju da konstituisanje Skupštine više uopšte ne može biti predmet političkog uslovljavanja.
U utorak će Hadžiju pokušati da sve te pozicije dovede za isti sto.
