"Učestvovati ili ne učestvovati, pitanje je sad" - dilema s kojom su se susretale opozicione stranke u Srbiji otkako je postalo jasno da studentski pokret nije preterano "raspoložen" za saradnju, barem ne formalnu, na budućim izborima. A kako se izbori, valjda, bliže, i opozicija se podelila u dve kolone: oni koji će učestvovati u izbornoj trci i oni koji će stati iza studentske liste i pružiti joj podršku. Povodom toga, za portal N1 govorili su analitičari Čaba Presburger i Silard Janoš Tot o tome u kakvom su trenutno stanju mađarske opozicione partije, u kakvom su bile pre samih izbora kao i o tome kakve se paralele mogu povući s prilikama u Srbiji.
Četiri meseca je prošlo otkako je okončana šesnaestogodišnja vladavina Viktora Orbana i njegove stranke Fides u Mađarskoj.
Dana 12. aprila, Peter Mađar, koji je i sam potekao iz Fidesa, i njegova partija Tisa odneli su ubedljivu pobedu na izborima na kojima su, pored dva glavna aktera, sporedne uloge imali još svega tri stranke - Stranka dvorepog psa (MKKP), Naša domovina i Demokratska koalicija (DK).
Takođe, treba napomenuti i da je Fides izašao na izbore u koaliciji sa Hrišćansko-demokratskom narodnom strankom (KDNP), njihovim stalnim, neodvojivim partnerom - čitaj: njihova SPS.
Kada se pogleda ideologija, Tisa i DK, kao i satirična MKPP su opcije koje su se smatrale "pro-EU", dok je Naša domovina, samo ime aludira, konzervativna - a Fides je... pa Fides.
Naša domovina je ušla u parlament, odnosno prešla je cenzus od pet odsto - dok DK i MKPP nisu.
S druge strane, mnoštvo mađarskih opozicionih partija nije učestvovalo na izborima: Narodna stranka "Mađarska svih" (MMN), Pokret Momentum, Pokret Rešenje (MEMO), Drugo doba reformi (2RK), Politika može biti drugačija (LMP), Dijalog - Stranka zelenih, Mađarska socijalistička partija (MSZP), Humanisti i Pokret "Da, solidarnost za Mađarsku" (ISZOMM).
Klasičnih satelita vlasti nije bilo - fenomen "kamupárt" (laž(ira)ne stranke) je anuliran pravilom da partija ispod jedan odsto mora da vrati kampanjski novac. Isto važi i kada je Srbija u pitanju.
Drugim rečima, sve pobrojane političke opcije su se odlučile na korak na koji opoziciona javnost u Srbiji poziva svakog političkog subjekta koji se ne zove studentski pokret - argumentacija: stvaranje "referendumske atmosfere", a sve po ugledu na "mađarski model".
U prevodu, u ovom trenutku dobar deo opozicionih birača, odnosno građani koji nisu privrženi predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci (SNS), smatraju da je ključ pobede nad aktuelnim režimom na izborima, bilo parlamentarnim ili predsedničkim, model "jedan na jedan" - studentski pokret/lista/kandidat protiv Vučića i SNS.
Ako izuzmemo puritanski pogled na svet - gde bi, uslovno rečeno, glavni cilj oponenata vlasti bio taj da se smeni režim, ma kako i na koji način - problem je što opozicione stranke/pokreti postoje kako bi pretendovali na vlast i učestvovali u političkom ringu - a samim tim i preživeli.
Ukoliko studentski pokret, po istraživanjima najjači oponent Vučiću i SNS, ne želi u koaliciju sa parlamentarnom opozicijom, njihova opcija je, čini se sledeća: povlačenje i pružanje bezrezervne podrške studentskom pokretu ili sreću potražiti samostalno ili u međusobnim koalicijama.
Šta kažu istraživanja javnog mnjenja?
Prema istraživanju javnog mnjenja koje je objavila Crta, a koje je sprovedeno u saradnji sa Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford u junu, među opredeljenim biračima (70 odsto), za studentsku listu bi glasalo 44,9 odsto građana, dok bi za Srpsku naprednu stranku glasalo 35,7 odsto, a za SPS 3,8 odsto.
Ostali politički akteri, prema tom istraživanju, samostalno ne prelaze izborni prag.
S druge strane, istraživanje javnog mnjenja Nove srpske političke misli (NSPM), koje je objavljeno u nedeljniku "Vreme" krajem jula, pokazuje da studentsku listu podržava 39,6 odsto građana, a listu Srpske napredne stranke 37,5 odsto.
Cenzus bi samostalno prešla i Socijalistička partija Srbije sa 4,9 odsto a anketa preko cenzusa vidi dve opozicione liste.
Eventualna koalicija Narodnog pokreta Srbije, Novog lica Srbije, Ekološkog ustanka i Pokreta za decentralizaciju imala bi 5,6 odsto a koalicija Stranke slobode i pravde, stranke SRCE i Pokreta slobodnih građana 4,2 odsto.
U parlamentu bi se našla i ekipa doktora Branimira Nestorovića sa 3,8 odsto dok bi lista Novog DSS ostala napolju sa 2,3 odsto.
Treba napomenuti i rezultate istraživanja javnog mnjenja koje je sprovedeno u maju i junu ove godine od strane Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), a koji pokazuju da 49 odsto ispitanika smatra da se stvari u Srbiji kreću u lošem smeru, dok 41 odsto njih smatra da se kreću u dobrom smeru.
U tom istraživanju, a na pitanje "Ukoliko bi studenti formirali svoju izbornu listu, da li biste razmotrili glasanje za nju“, 46 odsto građana navelo je da bi, dok je 40 odsto njih odgovorilo negativno.
"Srpskoj opoziciji je potreban Petar Srbin"
A kako su se uoči mađarskih izbora, ali i posle, pravile svakakve moguće paralele sa političkim prilika i akterima u Srbiji, red bi bio i da se pogleda kako mađarska opozicija - i ona koja je učestvovala u izbornoj trci i ona koja nije - stoji nakon četiri meseca od Orbanovog pada.
U tome će pomoći politikolog i urednik kanala "Partizan" Silard Janoš Tot, koji u intervjuu za portal N1 objašnjava u kakvom su trenutno stanju mađarske opozicione partije, u kakvom su bile pre samih izbora kao i kontekst političkih sistema dve zemlje, ali i kakve paralele se mogu povući s prilikama u Srbiji.
Ako izuzmemo puritanski pogled na svet - gde bi, uslovno rečeno, glavni cilj oponenata vlasti bio taj da se smeni režim, ma kako i na koji način - problem je što opozicione stranke/pokreti postoje kako bi pretendovali na vlast i učestvovali u političkom ringu - a samim tim i preživeli.
Ukoliko studentski pokret, po istraživanjima najjači oponent Vučiću i SNS, ne želi u koaliciju sa parlamentarnom opozicijom, njihova opcija je, čini se sledeća: povlačenje i pružanje bezrezervne podrške studentskom pokretu ili sreću potražiti samostalno ili u međusobnim koalicijama.
Šta kažu istraživanja javnog mnjenja?
Prema istraživanju javnog mnjenja koje je objavila Crta, a koje je sprovedeno u saradnji sa Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford u junu, među opredeljenim biračima (70 odsto), za studentsku listu bi glasalo 44,9 odsto građana, dok bi za Srpsku naprednu stranku glasalo 35,7 odsto, a za SPS 3,8 odsto.
Ostali politički akteri, prema tom istraživanju, samostalno ne prelaze izborni prag.
S druge strane, istraživanje javnog mnjenja Nove srpske političke misli (NSPM), koje je objavljeno u nedeljniku "Vreme" krajem jula, pokazuje da studentsku listu podržava 39,6 odsto građana, a listu Srpske napredne stranke 37,5 odsto.
Cenzus bi samostalno prešla i Socijalistička partija Srbije sa 4,9 odsto a anketa preko cenzusa vidi dve opozicione liste.
Eventualna koalicija Narodnog pokreta Srbije, Novog lica Srbije, Ekološkog ustanka i Pokreta za decentralizaciju imala bi 5,6 odsto a koalicija Stranke slobode i pravde, stranke SRCE i Pokreta slobodnih građana 4,2 odsto.
U parlamentu bi se našla i ekipa doktora Branimira Nestorovića sa 3,8 odsto dok bi lista Novog DSS ostala napolju sa 2,3 odsto.
Treba napomenuti i rezultate istraživanja javnog mnjenja koje je sprovedeno u maju i junu ove godine od strane Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), a koji pokazuju da 49 odsto ispitanika smatra da se stvari u Srbiji kreću u lošem smeru, dok 41 odsto njih smatra da se kreću u dobrom smeru.
U tom istraživanju, a na pitanje "Ukoliko bi studenti formirali svoju izbornu listu, da li biste razmotrili glasanje za nju“, 46 odsto građana navelo je da bi, dok je 40 odsto njih odgovorilo negativno.
"Srpskoj opoziciji je potreban Petar Srbin"
A kako su se uoči mađarskih izbora, ali i posle, pravile svakakve moguće paralele sa političkim prilika i akterima u Srbiji, red bi bio i da se pogleda kako mađarska opozicija - i ona koja je učestvovala u izbornoj trci i ona koja nije - stoji nakon četiri meseca od Orbanovog pada.
U tome će pomoći politikolog i urednik kanala "Partizan" Silard Janoš Tot, koji u intervjuu za portal N1 objašnjava u kakvom su trenutno stanju mađarske opozicione partije, u kakvom su bile pre samih izbora kao i kontekst političkih sistema dve zemlje, ali i kakve paralele se mogu povući s prilikama u Srbiji.
Takav sistem podstiče direktne duele "jedan na jedan". Do toga se može doći na dva načina: prvi je da se fragmentisana opozicija ujedini. Cena takvog ujedinjenja jeste gubitak dela birača koji odbacuju saradnju sa političkim protivnicima - utoliko pre što su liberalne i levičarske stranke pokušavale da sarađuju čak i sa krajnjom desnicom (baš kao u slučaju Demokratske stranke and co. plus Dveri).
Druga mogućnost je da jedan politički akter (bilo novi ili stari) potisne sve ostale i potpuno zavlada opozicionom scenom. Tisa je u tome uspela, dok nijednoj od "starih opozicionih stranaka" to nije pošlo za rukom.
Stara opozicija suštinski nije uspela da ojača tokom tih 15 godina upravo zato što je potreba za zajedničkim nastupom primoravala novije opozicione stranke na saradnju sa naslednicama socijalističke partije koja je bila na vlasti pre 2010. godine, odnosno pre Orbanovog dolaska na vlast.
Te stranke bile su izrazito nepopularne. Pritom su neke od novijih opozicionih partija nastale upravo kao alternativa i opozicija socijalistima još pre 2010. godine, pa njihovo biračko telo nije bilo moguće jednostavno spojiti sa biračima socijalista.
Zato postoji očigledna paralela između problema sa kojima se suočavala stara mađarska opozicija i dinamike današnjih opozicionih snaga u Srbiji. Većina opozicionih stranaka u Srbiji potiče iz Demokratske stranke ili su njene naslednice, dok se studentski pokret prema njima u velikoj meri postavlja distancirano, pa čak i suprotstavljeno".
Da li ima naznaka da će se te partije "ugasiti"?
"Stare opozicione stranke kao organizacije danas se nalaze u svojevrsnom stanju političke kliničke smrti. Državno finansiranje dobijaju samo stranke koje osvoje najmanje jedan odsto glasova. Bez tog praga, ove nekadašnje opozicione partije praktično su ostale bez ikakvih resursa i gotovo su nevidljive u javnosti. Nemaju više razvijenu mrežu aktivista, a većina politički angažovanih ljudi gravitira ka Tisi".
Da li se, na primer, Peter Mađar oglasio do sada povodom tih stranaka?
"Od kada se pojavio na političkoj sceni, Peter Mađar oštro kritikuje "staru opoziciju" i priznanje odaje samo onima koji se sami povukli iz politike. Pristalice Tise su, naravno, sa odobravanjem pozdravljale svako povlačenje predstavnika "stare opozicije".
Nekolicini pojedinaca uspelo je da pronađu svoje mesto među ljudima bliskim vlasti koju predvodi Peter Mađar, ali to nije dominantan obrazac.
U Mađarovoj vlasti preovlađuju ljudi koji dolaze iz drugog ešalona Fidesa - uostalom, i sam Peter Mađar potiče iz iste političke sredine. Iz te perspektive, naziv "stara opozicija" deluje pomalo bizarno: ipak govorimo o ljudima koji su prethodnih 15 godina dosledno i časno pružali otpor režimu.
Nasuprot tome, Peter Mađar je napustio Fides tek pre dve godine, i to ne zato što mu je autokratija postala neprihvatljiva, već zato što je njegova politička karijera u toj stranci zapala u ćorsokak".
U kakvom stanju se nalazi Demokratska koalicija, koja je izašla na izbore i ostala ispod cenzusa?
"Veoma bih se iznenadio kada bi Demokratska koalicija uspela da preživi ovaj period i ikada više postane relevantan politički akter. Njena relativno velika politička težina ni ranije nije proizlazila iz toga što je uživala široku podršku birača, već pre svega iz činjenice da je deo opozicione javnosti u njoj video najsnažniju opozicionu snagu. Danas je taj osećaj snage prešao na Tisu"
Da li bi isti scenario mogao da se desi i u Srbiji? Odnosno da, ukoliko izađu, mnoge pro-EU stranke koje bi bile u koaliciji ostanu ispod cenzusa?
"Srpski izborni sistem razlikuje se od mađarskog po tome što je u potpunosti proporcionalan, odnosno nema većinskih izbornih jedinica sa pojedinačnim poslanicima. Zbog toga na izborima ne postoji pritisak da se opozicione stranke ujedinjuju u široke koalicije: ne moraju da sarađuju partije čija se biračka tela inače ne mogu sabrati. U tom smislu je položaj srpske opozicije ipak nešto lakši od položaja mađarske.
Kao sto je poznato, "stara opozicija" u Srbiji ne uspeva da okupi nezadovoljne društvene slojeve. Iako je vladajuća stranka oslabila, još uvek nema konkretnog izazivača sa strane studentskog pokreta. Zato ne verujem da bi Aleksandar Vučić izgubio vlast kada bi izbori bili održani sutra".
Na konto toga - gde trenutno stoji studentski pokret?
"Ideologija srpskog studentskog pokreta donekle podseća na ideologiju mađarske demokratske opozicije iz osamdesetih godina. Pokret zazire od stranačke politike i zamišlja sistem u kojem su "troškovi održavanja" demokratije niski - institucije funkcionišu pravedno, vode ih stručni ljudi, a građani ne moraju neprestano da budu politički angažovani, već mogu da se oslone na to da sistem radi svoj posao.
Studentski pokret svoje političke ciljeve predstavlja kao da uopšte nisu politički zahtevi, već kao nešto oko čega bi se, u načelu, svi mogli složiti.
Pokret nema jasno rukovodstvo, već funkcioniše kao bezlično, kolektivno telo. Ne verujem da je takva struktura pogodna za dugoročno organizaciono izgrađivanje i koordinaciju. Zbog toga mislim da bi srpskoj opoziciji verovatno bio potreban Petar Srbin".
Da li je ova celokupna tematika "učestvovati ili ne učestvovati, pitanje je sad" na izborima suvišna? Odnosno, da li u ovakvoj "referendumskoj atmosferi" nije pitanje kako će opstati stranke koje nisu deo Tise ili studentskog pokreta, već koje će nove stranke/pokreti proizaći nakon izbora?
"Situacije nisu uporedive. U Mađarskoj su istraživanja javnog mnjenja već godinu dana pre izbora pokazivala da Tisa ima veću podršku od Fidesa, dok ostale opozicione stranke verovatno ne bi ni prešle izborni prag. U Srbiji za sada nema ni govora o tome da postoji konkretan opozicioni akter koji vodi u istraživanjima. Društveni pokret jeste snažan, a nezadovoljstvo vlašću ogromno, ali još uvek nije jasno da li će se ta energija preliti u parlamentarnu politiku".
U tom pogledu, da li su se pojavili neki novi politički akteri četiri meseca nakon izbora u Mađarskoj?
"Zašto bi? Protivnici Fidesa su u euforiji - imaju oko 70 odsto podrške. Fides je u rasulu. Većina građana, makar kratkoročno, očekuje osvetu i sa odobravanjem prati pripreme za procesuiranje odgovornih za korupciju, kao i smenu predsednika Republike i niza funkcionera koje je postavio Fides. To što se pritom koriste autoritarne metode većini ne smeta - upravo su za to glasali.
Naravno, mađarskom društvu, pa ni njegovom kritičnijem delu, zapravo nije dozlogrdila autoritarna vladavina. Gašenje "Népszabadsága", slabljenje Indexa, preuzimanje regionalnih novina, pritisak na CEU i civilni sektor - sve je to prošlo bez većeg otpora.
Nije ih preterano uznemiravala ni kleptokratska elita, niti jednopartijska propaganda Fidesa. Tokom deset godina ekonomskog prosperiteta većinu građana to jednostavno nije zanimalo. Ta pitanja su bila važna uglavnom relativno uskom, pretežno urbanom delu društva sa razvijenom demokratskom političkom kulturom.
Orbanov poluautoritarni sistem je pre svega propao zato što građani, usred ekonomske krize koja pogađa čitavu Evropu, odgovornost pripisuju bivšoj vladi - baš kao što su 2008. godine za tadašnju globalnu krizu okrivljavali vladu Ferenca Đurčanja.
Četiri ili pet godina ekonomske stagnacije stvorile su gotovo revolucionarno raspoloženje, barem u smislu da prosečnom biraču danas mnogo više smetaju ista ona kleptokratija i propaganda koje je tokom prethodne decenije, dok se živelo bolje, bio spreman da toleriše.
Upravo zato će biračka baza Tise moći da se održi samo ako se dugoročno popravi ekonomska situacija u Mađarskoj.
S druge strane, tačno je i da se sadašnja opozicija nalazi otprilike u istom položaju u kojem je bila prethodna opozicija posle 2010. godine: nije u stanju da politički artikuliše i okupi nezadovoljstvo građana usmereno protiv Tise"
Gde stoji srpska opozicija u ovom trenutku?
Opozicione parlamentarne stranke u Srbiji grupisale su se, barem u ovom trenutku, u dva tabora: one koje neće izaći na sledećim izborima, odnosno pružiće apsolutnu podršku studentskom pokretu i one koje će izaći u koalicijama (koje se svrstavaju u tri fronta - "pro-EU", centristička i nacionalistička opcija).
Treba i ovu podelu uzeti s dozom rezerve, jer su promene, ipak, moguće.
Ali, kada se pogleda - Demokratska stranka, Zeleno-levi front i Pokret Kreni-promeni neće izaći na izbore, odnosno podržaće studentsku listu.
S druge strane, u junu je osnovana Platforma za evropsku Srbiju, opcija koja će na narednim izborima okupiti "pro-EU" stranke. Platformu čine Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Srbija centar i Građanski pokret Solidarnost.
Miroslav Aleksić i njegovo Narodni pokret Srbije najverovatnije formira sopstveni blok - koji bi se mogao smatrati centrističkim - a kojem bi se, prema poslednjim izjavama, mogao priključiti i Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute, kao i partija Novo lice Srbije.
Desni blok bi predvodila koalicija oko Nove Demokratske stranke Srbije i Monarhista, odnosno koalicija NADA.
