Ni dva dana nakon što su se političke stranke makar približile stavu da budući predsednik Kosova treba da bude konsenzualna ličnost, izlaza iz institucionalne blokade nema. Vršiteljka dužnosti predsednice Aljbuljena Hadžiju za utorak saziva lidere za isti sto i tvrdi da je upravo pitanje predsednika „čvor“ koji mora prvi da se razreši. PDK i AAK odbijaju poziv i zahtevaju da se prvo, bez novih političkih uslova, konstituiše Skupština. Predsedavajući Avni Dehari, međutim, sednicu ne saziva – kaže da bi bez prethodnog političkog dogovora zemlja ponovo išla na izbore, a upozorava čak i na mogućnost novih sukoba u skupštinskoj sali.

Politička kriza tako je ovog vikenda ušla u novu fazu: više se ne spori samo oko toga šta treba uraditi, već i kojim redosledom.

Hadžiju je za utorak u 9 časova pozvala lidere parlamentarnih stranaka, odnosno njihove predstavnike, na konsultativni sastanak o aktuelnim političkim i institucionalnim događajima, sa posebnim naglaskom na postizanje dogovora o konsenzualnom predsedniku i formiranju ostalih institucija.

Ali dva opoziciona bloka već su rekla da za taj sto neće sesti.

Hadžiju: PDK i AAK pogrešili

Hadžiju je jutros saopštila da su PDK i AAK odbili njen poziv, ocenjujući njihov potez kao „pogrešan i nepromišljen“, ali i kao nedostatak volje da se prevaziđu „zabarikadirane pozicije“.

„Takve pozicije ne pomažu nikome, a najmanje našoj Republici“, poručila je.

Ona sada još jasnije nego pre dva dana objašnjava zašto smatra da politički razgovor mora da počne upravo od budućeg predsednika.

Prema njenom stavu, tri uzastopna izborna procesa sa približnim rezultatima dovoljan su pokazatelj da bez političkog dijaloga, a posebno dogovora o predsedniku, nema izlaza iz sadašnje situacije.

Iako izbor predsednika formalno dolazi kasnije u procesu formiranja institucija, Hadžiju smatra da je u sadašnjim okolnostima upravo to pitanje potrebno rešavati prvo.

Bez takvog dogovora, navodi, otvara se put novim izborima koji „praktično neće doneti ništa novo“, a najmanje rešenje.

„Izbori bi trebalo da budu poslednja opcija, ako uopšte i opcija“, poručila je.

Kaže da se ipak nada da će PDK i AAK do utorka promeniti odluku.

PDK: Ne sastanak, nego sednica – danas

PDK, međutim, insistira upravo na suprotnom redosledu.

Poslanica ove stranke Vlora Čitaku jutros je uputila pismo predsedavajućem konstitutivne sednice Avniju Dehariju, zahtevajući da danas u 11 časova nastavi sednicu i proces konstituisanja jedanaestog saziva Skupštine.

Situaciju je nazvala teškom, a dosadašnje nepostupanje kršenjem Ustava i nepoštovanjem odluka Ustavnog suda.

PDK se poziva na stav da ni prekoračenje ustavnog roka ne ukida obavezu da Skupština bude konstituisana.

„Kršenje roka ne gasi obavezu njenog konstituisanja“, navodi se u pismu.

Čitaku posebno osporava Deharijevo pravo da nastavak sednice uslovljava prethodnim političkim dogovorom.

„Nije u vašoj nadležnosti da, na osnovu političkih procena ili razmatranja, odlučujete da li i kada treba nastaviti proces konstituisanja Skupštine“, poručila mu je.

PDK je za isti termin – danas u 11 časova – zakazao i konferenciju za novinare u holu Skupštine.

Dehari: Prvo politički dogovor

Dehari, međutim, ostaje na poziciji bliskoj onoj koju iznose Kurti i Hadžiju.

Juče je pozvao sve političke partije da sednu zajedno i pronađu rešenje koje će otvoriti put konstituisanju Skupštine, formiranju Vlade i dogovoru o konsenzualnom predsedniku.

Prema njegovom obrazloženju, konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade bez prethodnog dogovora o predsedniku značilo bi nove prevremene izbore.

„Nešto što treba da izbegnemo“, poručio je.

Dehari je svojom poslednjom izjavom otvorio i pitanje atmosfere u samoj Skupštini.

Pozvao se na burne scene sa sednice 13. avgusta, kada je među poslanicima bilo verbalnih sukoba, polivanja vodom i papirima i koškanja.

„Svaki pokušaj nastavka sednice bez političkog dogovora samo dodatno podiže tenzije i povećava rizik od sukoba, čak i fizičkog konflikta unutar skupštinske sale“, poručio je Dehari.

Takvo obrazloženje izazvalo je nove reakcije PDK-a i AAK-a.

Od „tri kršioca Ustava“ do današnjeg zahteva

Pritisak PDK-a da se sednica odmah nastavi traje tokom celog vikenda.

Omladina ove stranke juče je ispred ulaza u Skupštinu postavila transparent sa fotografijama Hadžiju, Kurtija i Deharija i natpisom „Kršioci Ustava“.

Akcijom su zahtevali nastavak konstitutivne sednice, pozivajući se na Ustav, prošlogodišnju presudu Ustavnog suda i Poslovnik Skupštine.

Njihova poruka Samoopredeljenju bila je: „Imate brojeve, sazovite sednicu, konstituišite Skupštinu“.

Današnje pismo Vlore Čitaku predstavlja nastavak istog pritiska, sada direktno usmerenog prema Dehariju.

AAK je, sa druge strane, odbio i Hadžijin i ranije Kurtijeve pozive za razgovore.

Predsednik ove stranke Ardijan Đini osporio je Hadžiju i ulogu političkog posrednika, tvrdeći da ona kao vršiteljka dužnosti predsednice nema mandat da igra ulogu „ujediniteljke političkog spektra“.

On tvrdi i da Kurti i Hadžiju razgovore ne traže kako bi pronašli rešenje, već kako bi pronašli krivca za odluku da Kosovo ponovo ide na izbore.

LDK ostavlja vrata za razgovor otvorena

Između ove dve pozicije ostaje LDK.

Ova stranka je 13. avgusta definitivno odustala od zahteva za funkcijama u budućoj vlasti – uključujući mesto predsednika Skupštine i raniji zahtev da budući predsednik Kosova bude iz redova LDK-a.

Umesto toga, LDK je prihvatio razgovore o zajedničkom, nestranačkom kandidatu za predsednika.

Time je otvoren prostor za saglasnost sa Samoopredeljenjem makar oko principa izbora budućeg predsednika. Kurti je narednog dana potvrdio da i njegova stranka želi konsenzualnu i objedinjujuću ličnost, van svakodnevnih partijskih sukoba.

Ali upravo tu nastaje paradoks koji je KoSSev zabeležio još u petak: ako i LVV i LDK prihvataju princip konsenzualnog predsednika, zašto Skupština još nije konstituisana?

LDK smatra da je svojim povlačenjem zahteva za funkcijama uklonio prepreku. Njegov stav je da Skupštinu treba odmah konstituisati, potom formirati Vladu, a naredni period iskoristiti za pregovore o predsedniku.

„Što pre, danas, sada, večeras neka sazovu konstitutivnu sednicu, neka formiraju Vladu još večeras, a od sutra, narednih 60 dana, počnimo da razgovaramo o zajedničkom predsedniku“, poručio je u petak poslanik LDK Besijan Mustafa.

Kurti traži obrnut redosled: dogovor o predsedniku unapred, upravo kako bi se izbeglo da nakon formiranja institucija Kosovo ponovo završi na izborima.

Dok Skupština stoji, otvara se i pitanje odluka Vlade

Institucionalna blokada u međuvremenu otvara još jedno pravno pitanje – šta sa odlukama Vlade dok nema konstituisane Skupštine i nove izvršne vlasti.

Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta pre tri dana je osporio pravni osnov po kojem Kurti i većina članova njegovog kabineta nastavljaju da donose odluke nakon što su sertifikovani kao poslanici.

Prema njegovoj analizi, Kurti i još 18 članova kabineta sertifikovani su za poslanike 8. jula, te je njihov nastavak izvršnih funkcija od tog trenutka nespojiv sa članom 72 Ustava i Zakonom o Vladi.

Cakoli se poziva na raniji slučaj Hekurana Muratija, kada je Vrhovni sud poništio akt koji je on doneo nakon sertifikacije za poslanika, uz obrazloženje da je time prestao njegov ministarski mandat i ovlašćenje da postupa kao ministar.

On smatra da bi isti standard trebalo proveriti i u slučaju kolektivnog odlučivanja Vlade i poziva da se odluke donete nakon sertifikacije ospore odgovarajućim pravnim putem.

To je, za sada, Cakolijevo pravno tumačenje, ali otvara dodatno pitanje u situaciji u kojoj se blokada Skupštine produžava, a postojeća izvršna vlast nastavlja da donosi odluke.

Deveti dan nove blokade

AAK danas upozorava i na ekonomsku cenu situacije.

Poslanik ove stranke Burim Ramadani navodi da je Kosovo ušlo u deveti dan nove blokade, tvrdeći da politička nestabilnost odvraća strane investitore i da druge zemlje regiona ekonomski odmiču.

Odgovornost pripisuje Samoopredeljenju, koje, prema njegovim rečima, onemogućavanjem konstituisanja Skupštine blokira i novu Vladu, ali i parlamentarni nadzor izvršne vlasti.

Još u petak Kosovski institut za pravosuđe upozorio je da bi nefunkcionisanje Skupštine moglo da ugrozi sprovođenje pet reformskih koraka iz Plana rasta EU, ukupne vrednosti 31,3 miliona evra.

I dalje isti čvor – ali sve manje prostora za dogovor

Od petka se, dakle, osnovne pozicije nisu približile.

Kurti, Hadžiju i sada Dehari insistiraju na političkom dogovoru o predsedniku pre završetka procesa formiranja institucija, uz obrazloženje da bi drugačiji redosled mogao brzo da odvede Kosovo na nove izbore.

LDK prihvata konsenzualnog predsednika, ali traži da se Skupština i Vlada prethodno formiraju.

PDK i AAK idu korak dalje: smatraju da nastavak konstitutivne sednice više uopšte ne sme da zavisi od političkog dogovora o predsedniku.

Hadžiju će u utorak pokušati da taj čvor razveže za zajedničkim stolom. Za sada je, međutim, izvesno samo da za tim stolom neće biti svih koje je pozvala.