„U očima međunarodne zajednice to bi bilo ekvivalentno objavi rata“, ocenio je novinar nedeljnika Radar Milan Radonjić, govoreći za TV Nova o najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućim zahvatima na Ibru. Radonjić smatra da je promena toka reke i tehnički neizvodljiva, ali i da bi takav potez pogodio upravo stanovništvo na Kosovu čiju zaštitu Beograd istovremeno ističe. „Vi biste ostavili i svoje ljude koji žive tamo bez vode“, kazao je.

Radonjić je za emisiju „Pokreni se“ na TV Nova govorio o poslednjim događajima na Kosovu – slučaju Nenada Raškovića iz Drena, Gazivodama, promenama na glavnom mostu na Ibru, političkoj situaciji u Prištini, ali i Vučićevim izjavama o Ibru.

Na pitanje kakve bi posledice po Srbiju mogla da ima najava tako ozbiljnog zahvata kao što je promena toka reke, Radonjić je ukazao na međunarodni karakter vodnih resursa.

„Mi smo videli te situacije i na globalnim primerima. Imamo situaciju sa Nilom, između Etiopije i Egipta, velikim branama koje su bile planirane, ili drugde u regionu – Sava, druge reke.“

„To je zapravo povod za rat, ukoliko oduzmete vodni resurs koji je međunarodnog karaktera.“

Radonjić kaže da se vlast u Beogradu u ovom slučaju oslanja na svoj stav da ne priznaje Kosovo, ali da bi percepcija međunarodne zajednice bila drugačija.

„Vlast se, naravno, tu brani svojim nepriznavanjem Kosova kao posebne države, ali mislim da bi u očima međunarodne zajednice to bilo upravo to – bilo bi ekvivalentno objavi rata.“

Samu ideju o promeni toka Ibra ocenjuje kao neizvodljivu.

„Ta stvar je apsolutno, mislim, ne samo tehnički neizvodljiva i nemoguća – vi biste ostavili zapravo i svoje ljude koji žive tamo jednako tako bez vode. To izgleda kao jedna pretnja, nekakvom osvetom, koja niti je realna.“

„Akutni problemi ljudi, a najave za nešto za 20 godina“

Radonjić je Vučićevu najavu o Ibru povezao i sa aktuelnim položajem Srba na Severu.

„Mi govorimo o akutnim problemima ljudi kojima se ruše kuće, koji se protivpravno lišavaju slobode, koji trpe jednu, pa može da se kaže, i okupacionu situaciju, zato što su oni živeli na jedan način nekoliko decenija i sada se to sve promenilo, a iz vlasti stižu nekakve najave za nešto što bi moglo da se dogodi za 20 godina, a neće se dogoditi ni tada.“

Za politiku Beograda prema Kosovu kaže da postoji raskorak između retorike i onoga što se događa na terenu.

„Došli smo do toga na način da se retorika i praksa odvajaju potpuno u dijametralno različitim pravcima“, kazao je.

Kasnije je to opisao kao razliku između političke kampanje i stvarne politike:

„Imamo jednu snažnu propagandu koja govori jedno, a akcije koje govore nešto sasvim drugo.“

O Raškoviću: Srbi ostali gotovo bez uticaja na institucije

Govoreći o slučaju Nenada Raškovića iz Drena, koji je svedočio da su ga pripadnici Kosovske policije vezali za drvo i pretukli, Radonjić je odgovornost za sadašnji položaj Srba na Severu velikim delom pripisao politici Beograda.

„Pokazalo se, nažalost, kroz sve ove godine da je vlast u Beogradu najčešće najveća opasnost za Srbe koji žive u regionu. Poslednjih godina na taj način se tretiraju i Srbi na Kosovu.“

Govorio je i o povlačenju Srba iz kosovskih institucija i posledicama koje su usledile.

„Kosovski Srbi i dalje žive tamo gde su živeli, a nemaju nikakav, gotovo nikakav uticaj na ono što su institucionalno delovanje policije, ali i opština.“

Za Srpsku listu kaže da danas „kao da ne postoji“, ocenjujući da su ljudi na Severu „potpuno prepušteni sami sebi“.

„Mi vidimo da ta Srpska lista kao da ne postoji. Kosovski Srbi imaju gradonačelnike, tih ljudi nigde nema, niti oni imaju bilo kakav uticaj i ugled među kosovskim Srbima posle svega što se dogodilo, tako da je narod tamo potpuno prepušten sam sebi“.

Otvaranje mosta i mogućnost „novih incidenata“

Radonjić se osvrnuo i na postepenu tranziciju stalnog prisustva KFOR-a sa glavnog mosta na Ibru.

Prema njegovoj oceni, promena u prisustvu KFOR-a u praksi znači da kosovske vlasti sada mogu da donesu odluku o otvaranju glavnog mosta za automobilski saobraćaj.

„Otvaranje mosta u tom kontekstu značilo bi mogućnost novih incidenata“, kazao je.

On je potencijalno otvaranje opisao i kao „na neki način nasilno ujedinjenje te dve opštine, severne i južne“, uz tvrdnju da se međunarodna zajednica ne oglašava dovoljno o onome što se događa u Severnoj Mitrovici.

„Potrebna politička alternativa među kosovskim Srbima“

Radonjić smatra da je Srbima na Kosovu potrebna politička alternativa koja bi njihove interese zastupala nezavisno od Beograda.

„Ono što je neophodno jeste da se zaista među kosovskim Srbima stvori neka vrsta političke alternative koja će moći da artikuliše njihove stvarne interese i da te interese pokuša da zaštiti.“

„Od Beograda se u tom smislu ne može ništa očekivati“, dodao je.

Kurti „kopira“ Beograd

Na kraju intervjua govorio je i o institucionalnoj krizi u Prištini, ocenjujući da Kurti i dalje politički koristi situaciju na Severu.

„Kurti i dalje koristi taj kredit koji je stekao uspostavljanjem apsolutne kontrole nad Severom Kosova. On i dalje troši taj kredit, taj autoritet koji je stekao kod nacionalističkog dela kosovskog društva“, kazao je Radonjić.

Potom je povukao paralelu sa vlašću u Beogradu.

„Mislim da tu postoje izvesne sličnosti i paralele sa vlastima u Beogradu“, naveo je, a potom dodao:

„Mislim da Kurti na neki način kopira ovo što se događa u Beogradu, koristeći to za svoju propagandu i za građenje svojevrsnog kulta ličnosti koji je već nastao na Kosovu, vezano za njegovo političko delovanje.“