Kosovo je „infiltrirano neprijateljskim tajnim službama sve do nivoa uticaja na vrhove vlasti“, tvrdi danas predsednik Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Ardijan Đini, reagujući na slučaj Fehima Salija, koji je prošle nedelje uhapšen zbog sumnje za špijunažu. Đini tvrdi da delovanje takvih struktura nije ograničeno na institucije, već da se godinama odvija i kroz „hibridni rat“, pre svega elektronsku propagandu. Slučaj Salija, koji je ranije bio član Konsultativnog saveta za zajednice pri predsedništvu Kosova, uz viralno deljenje zajedničkih fotografija sa Vjosom Osmani, Aljbinom Kurtijem i Ivicom Dačićem, za Đinija otvara pitanje: „Koliko još drugih špijuna može biti imenovano u vrhovima vlasti?“

Đini je u današnjoj objavi naveo da su on i njegove kolege na ovakvu opasnost upozoravali mnogo puta, ali da je ona, prema njegovoj oceni, sada postala očigledna.

„Kosovo je infiltrirano neprijateljskim tajnim službama sve do nivoa uticaja na vrhove vlasti“, naveo je.

Kao primer navodi upravo Salija.

„Špijuni, sada već i uhapšeni, poput ovog Fehima Salija, imaju pristup najvišim državnim kancelarijama i direktno utiču na slabljenje države i demokratije. Uspeli su da ostvare uticaj na kritičnim nivoima“, tvrdi Đini.

„Podržavaju ih falange društvenih mreža“

Đini tvrdi da se delovanje na koje upozorava ne završava infiltracijom u institucije.

„Osim što su ušli u sistem, podržavaju ih falange društvenih mreža, lažnih i stvarnih“, naveo je, tvrdeći da iza toga stoje jasno određeni ciljevi.

Među njima navodi fragmentaciju društva „sve do unutrašnjeg sukoba“, relativizovanje istorije i istorijskih ličnosti „od Skenderbega do Adema Jašarija“, gušenje perspektive ekonomskog razvoja, predstavljanje Kosova kao nezahvalnog i skeptičnog prema prijateljskim državama, ali i stvaranje osećaja beznađa među građanima.

„Da veliki broj građana dovedu do najniže tačke nade u bolju budućnost u sopstvenoj zemlji. Da narod navedu da negira sopstvena dostignuća, sve do odustajanja od nade“, naveo je Đini.

Sve to opisuje kao dugogodišnji hibridni rat.

„To je cilj neprijateljskih službi i taj kurs se sledi već mnogo godina, iznutra, iz sistema i kroz hibridni rat, uglavnom elektronsku propagandu“, poručio je.

U video-izjavi isečka iz gostovanja na jednoj od televizija, koju je objavio uz poruku, Đini govori i o propagandnim sadržajima za koje tvrdi da se najpre pojavljuju u Rusiji i Srbiji, a potom, nekoliko dana kasnije, šire i na Kosovu.

„Koliko ih je još?“

U središte današnje reakcije Đini ipak stavlja Salijev nekadašnji pristup kosovskim institucijama.

„Jedan uhapšeni zbog špijunaže, poput Fehima Salija, koji je bio imenovan i u Konsultativni savet za zajednice, trebalo bi da otvori glavno pitanje: Koliko još drugih špijuna može biti imenovano u vrhovima vlasti?“, pita Đini.

Sali je, prema potvrdi Predsedništva za Radio Slobodna Evropa, bio član Konsultativnog saveta za zajednice kao predstavnik goranske zajednice u dva mandata – od 2020. do 2022. i od 2022. do 2024. godine.

Važan detalj je, međutim, da je iz Saveta razrešen 3. maja 2024. godine, nakon, kako je Predsedništvo navelo za RSE, „izveštaja bezbednosnih informacija“ i na predlog sekretara Saveta. Predsedništvo nije iznelo detalje tog izveštaja.

Savet deluje pod autoritetom predsednika Kosova i predstavlja mehanizam za zastupanje zajednica.

Sali u jednomesečnom pritvoru

Fehim Sali iz opštine Dragaš uhapšen je 13. avgusta na Merdaru po nalogu Specijalnog tužilaštva, zbog sumnje za krivično delo špijunaže.

Nakon hapšenja pretresena je njegova kuća u Dragašu, gde su, prema policiji i tužilaštvu, pronađeni i oduzeti 39.500 evra, četiri mobilna telefona i različita dokumenta.

Sud mu je potom odredio jednomesečni pritvor, do 13. septembra. Prema navodima iz sudskog rešenja koje su preneli kosovski mediji, postoji osnovana sumnja da je stupio u službu strane obaveštajne službe, prikupljao podatke za nju ili na drugi način pomagao njen rad.

Sali se, podsetimo, u medijskim izveštajima dovodi u vezu sa srpskom Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA), ali je postupak protiv njega u toku i njegova krivica nije utvrđena.

Prethodnih dana, društvene mreže, ali i pojedini mediji bili su preplavljeni fotografijama na kojima, kako se prikazuje, Sali u zasebnim prilikama, pozira zajedno sa Ivicom Dačićem, ali i sa Aljbinom Kurtijem, kao i sa Vjosom Osmani

Kajtazi ranije tvrdio: „720 agenata“

Đinijevo pitanje o mogućem broju ljudi povezanih sa srpskom BIA, nije prvo takvo upozorenje u kosovskoj javnosti.

Bezbednosni analitičar Fadilj Kajtazi izneo je znatno konkretniju, ali nezvaničnu i nepotvrđenu procenu. On je još 2024. tvrdio da je Srbija nakon rata na Kosovu ostavila 720 agenata.

„Kada su Srbi otišli sa Kosova, ostavili su na Kosovu 720 agenata, govorim o špijunima“, tvrdio je Kajtazi, dodajući da se neki od njih, prema njegovoj oceni, nalaze i u institucijama.

Istu tvrdnju ponovio je 1. jula ove godine u programu RTK Kultura, navodeći da Srbija ima 720 agenata na Kosovu.

Za broj od 720 nema javno dostupne zvanične potvrde kosovskih bezbednosnih institucija, te je reč o Kajtazijevoj proceni, a ne utvrđenom broju.

Đini danas ne navodi broj, već slučaj Salija koristi da ponovo otvori pitanje mogućeg prodora stranih obaveštajnih struktura u kosovske institucije.

Salijev slučaj nije prvi postupak za špijunažu i navodnu saradnju sa srpskom BIA koji su kosovske institucije pokrenule poslednjih godina. U međuvremenu su izrečene i osuđujuće presude. Aleksandar Vlajić priznao je krivicu i 2025. osuđen je na pet godina zatvora zbog špijunaže, dok je službenica OEBS-a Jelena Đukanović u aprilu ove godine prvostepeno osuđena na šest godina zbog špijunaže i saradnje sa BIA i Vlajićem. U junu je na šest godina zatvora zbog špijunaže u korist Srbije osuđen i Hisri Seljimi, Albanac sa Kosova i bivši pripadnik ISIS-a, za kojeg je tužilaštvo tvrdilo da je godinama sarađivao sa BIA.

Pred sudom se vode i drugi postupci. Bedri Šabani i Muharem Ćerimi terete se da su BIA dostavljali informacije od državnog značaja, uključujući podatke o kosovskim bezbednosnim institucijama, dok su obojica negirala krivicu.

Srpska strana se o hapšenju Fehima Salija i optužbama koje su nakon toga iznete u Prištini za sada nije oglašavala. Nije se oglasila ni Bezbednosno-informativna agencija Srbije, koju kosovski mediji i pojedini zvaničnici i političari dovode u vezu sa slučajem. Tako za sada nema odgovora srpske strane na tvrdnje da je Sali sarađivao sa BIA, niti na današnje Đinijeve navode o infiltraciji „neprijateljskih tajnih službi“ u kosovske institucije.