Nakon što je Specijalno tužilaštvo jutros saopštilo da je protiv osobe sa inicijalima F.Š. podiglo optužnicu za špijunažu i ucenu, kosovski mediji su tokom dana, gotovo listom i u nastavcima, počeli da objavljuju detalje optužnice za koju navode da su je pribavili. Optuženog identifikuju kao Fatmira Šeholija, čije ime Tužilaštvo zvanično nije objavilo. Od navodnog operativnog plana srpske službe za kompromitovanje i regrutovanje Aljbina Kurtija dok je bio u zatvoru, dokumenta „Top sekret 2“ o stvaranju slike Kosova kao radikalizovanog društva, preko Bojana Dimića i BIA, do materijala protiv Nenada Rašića, lokalnih izbora 2025. i novca datog novinaru Miljaimu Zeki – to su samo neki od detalja koje danas iz optužnice prenose Koha, Kallxo, RTK, Kljan Kosova, Zakletva za pravdu, TV Dukagjini… Šeholi, prema istim medijskim izveštajima, ne negira deo kontakata i prosleđivanje pojedinih materijala, ali odbacuje tvrdnju da je radio za BIA i protiv interesa Kosova.

Rano jutros Specijalno tužilaštvo saopštilo je da je podiglo optužnicu protiv F.Š. za krivična dela „špijunaža“ i „ucena“.

Tužilaštvo njegovo ime nije objavilo, ali ga kosovski mediji identifikuju kao Fatmira Šeholija, uhapšenog 9. oktobra prošle godine pod sumnjom za špijunažu.

Prema jutrošnjem zvaničnom saopštenju, F.Š. se tereti da je, od za sada neutvrđenog datuma do hapšenja, kao osoba koju je prema tvrdnjama Tužilaštva regrutovala Bezbednosno-informativna agencija Srbije, pomagao aktivnosti BIA i postupao po nalozima njenih službenika.

Na teret mu se stavlja prikupljanje, obezbeđivanje i prosleđivanje podataka, informacija i dokumenata o političkim aktivnostima, bezbednosnoj situaciji i funkcionisanju institucija u Prištini.

Za drugo krivično delo – ucenu – Tužilaštvo tvrdi da je od 2022. do decembra 2025. godine od oštećenog A.J. iznudio više od 13.000 evra, uz pretnju da će u medijima objaviti video-snimke i informacije koje bi mogle ozbiljno da naruše njegov ugled.

To je bio obim zvanično saopštenih informacija.

Tokom dana, međutim, usledio je čitav niz tekstova kosovskih medija koji tvrde da su pribavili optužnicu ili delove tužilačkog dosijea.

„Leptiri“ – navodni plan srpske DB za Kurtija u zatvoru

Jedan od detalja koji je danas privukao najveću pažnju objavila je KOHA.

Ovaj medij navodi da je u Šeholijevom telefonu pronađen dokument nazvan „Leptiri“, koji se u optužnici opisuje kao materijal izrađen 2001. godine u strukturama tadašnje Državne bezbednosti Srbije – RDB.

Prema delu optužnice koji Koha prenosi, dokument opisuje operativni plan za kompromitovanje i regrutovanje Aljbina Kurtija dok je izdržavao kaznu u zatvorima u Srbiji.

Tužilaštvo, prema Kohi, ocenjuje da je plan predviđao pritisak na Kurtija kako bi bio pridobijen za saradnju sa RDB.

U optužnici se, kako prenosi ovaj medij, navodi da je analizom Šeholijevog telefona utvrđeno da je on dokument „Leptiri“ prosleđivao drugim osobama i zahtevao da isti bude preveden sa srpskog na albanski.

Posebno je značajan deo njegovog iskaza koji KOHA prenosi. Na pitanje odakle mu dokument, Šeholi je, prema ovom mediju, odgovorio: „Ovaj dokument mi je poslao Bojan Dimić na moj telefon.“

Navodi se i da ga je potom prosleđivao na više adresa.

I Zakletva za pravdu prenosi deo optužnice prema kojem je Šeholi priznao da mu je Dimić direktno poslao „Leptiri“, opisan kao plan srpske službe za diskreditovanje Kurtija, i da ga je potom prosleđivao drugim osobama na Kosovu i van njega.

Kurti je uhapšen u Prištini 27. aprila 1999. godine. Nakon boravka u zatvorima u Prištini, Lipljanu i Požarevcu, prebačen je u Niš, odakle je pušten u decembru 2001.

„Top sikret 2“ – džamije, radikalizacija i „Kosovo kao Kandahar“

Drugi dokument koji se danas našao u fokusu više kosovskih medija označen je kao „Top sikret 2“.

Kallxo, RTK i Kljan Kosova navode da je njegova fotografija pronađena u zaplenjenom Šeholijevom telefonu i da ju je Tužilaštvo uvrstilo među dokaze.

Prema Kallxou, u policijskom izveštaju od 31. marta ove godine navodi se da je tokom analize 20.914 fotografija i slika sa telefona pronađena i fotografija dokumenta „Top sokret 2“, ispisanog na srpskom jeziku.

Tužilaštvo ovaj dokument, prema medijskim izveštajima, posmatra u sklopu drugih dokaza o prirodi Šeholijevih kontakata i aktivnosti u odnosu na strukture BIA.

Sam sadržaj dokumenta opisuje navodni dugoročni plan da se Kosovo predstavi kao radikalizovano i ekstremističko društvo.

U tekstu se govori o prikupljanju novca preko „islamskih ambasada“ u Beogradu, izgradnji velikog broja džamija na uočljivim mestima – uz puteve, škole i tržne centre – kao i širenju medresa.

Spominju se Mitrovica, Vučitrn, Kačanik, Dragaš i Prizren, ali i angažovanje ljudi iz Severne Makedonije, Bosne i  Hercegovine raško/sandžadžke oblasti.

U dokumentu se tvrdi i da bi trebalo širiti uticaj na ljude iz sporta, medija, muzike i politike, kao i na albansku dijasporu u zapadnoj Evropi.

Najeksplicitniji deo predstavlja projekciju po kojoj bi se na Kosovu stvorila atmosfera zbog koje bi se jedan deo mladih iselio, dok bi se drugi snažnije identifikovao sa islamom.

„Posle 20 godina Kosovo će izgledati kao Kandahar“, navodi se u dokumentu, nakon čega bi, prema tom tekstu, zapadne sile promenile svoj odnos prema Kosovu i podržale njegov povratak pod jurisdikciju Srbije.

Tužilaštvo, kako prenose mediji, ovaj sadržaj tumači kao navodni političko-strateški plan za destabilizaciju Kosova, podrivanje njegovog međunarodnog položaja i menjanje percepcije zapadnih zemalja.

Ovi mediji navode i da je Šeholi 5. avgusta 2025. godine dokument „Top sikret 2“ poslao osobi koja se u optužnici pojavljuje pod imenom „Viktor Makedonija“.

Ni postojanje ovog dokumenta na telefonu, niti njegovo prosleđivanje, sami po sebi ne dokazuju poreklo ili autentičnost njegovog sadržaja. Tužilaštvo ih, prema medijima koji su imali uvid u optužnicu, koristi zajedno sa drugim dokazima u prilog svojoj tezi o vezama optuženog sa BIA.

Lokalni izbori 2025. i pokušaj kompromitovanja Rašića

Veliki deo optužnice koji danas objavljuje Zakletva za pravdu odnosi se na period neposredno uoči lokalnih izbora 12. oktobra 2025. godine.

Prema ovom mediju, Tužilaštvo tvrdi da je Šeholi učestvovao u sprovođenju operativnog plana zvaničnika BIA čiji je cilj bio kompromitovanje političkih zvaničnika i direktno mešanje u izborni proces.

U fokusu ovog dela optužnice je tadašnji ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić.

Prema Zakletvi za pravdu, Tužilaštvo tvrdi da je Šeholi pribavio audio-snimke i transkripte razgovora visokih zvaničnika Ministarstva za zajednice i povratak, namenjene njihovom kompromitovanju, i da je za to dobio 5.000 evra.

Materijale je, prema optužnici, potom predao novinaru Miljaimu Zeki, uz 1.000 evra i instrukcije o načinu i vremenu objavljivanja, svega nekoliko dana pre glasanja.

Prema optužnici koju je objavila „Zakletva za pravdu“, Tužilaštvo tvrdi i da su Šeholi i Bojan Dimić razgovarali o načinu dostavljanja materijala, njihovom čuvanju, izbegavanju otkrivanja i nadzora, ali i koordinaciji objavljivanja u medijima i na društvenim mrežama kako bi njihov sadržaj imao što veći javni odjek.

U komunikacijama je Šeholi, prema optužnici, materijale za koje Tužilaštvo tvrdi da su poticali od BIA nazivao šiframa „kiseli krastavci“ i „šljive“. Tužilaštvo navodi i da su sastanak sa Zekom, predaja materijala i novca dokumentovani primenom posebnih istražnih mera – audio-nadzorom i snimcima sigurnosnih kamera.

Prema istoj rekonstrukciji, plan je počeo da se realizuje 30. septembra 2025. godine, kada je na Zekinom profilu „Pa Rrotlla“ najavljeno objavljivanje materijala, a iste večeri objavljen i prvi audio-snimak koji je, prema Tužilaštvu, prethodno dostavio Šeholi u koordinaciji sa Dimićem.

Ovaj deo priče nije potpuno nov.

Odmah nakon Šeholijevog hapšenja u oktobru prošle godine mediji u Prištini preneli su tadašnje tvrdnje Tužilaštva da je on navodno postupao po nalozima BIA i učestvovao u plasiranju kompromitujućih materijala o zaposlenima u Ministarstvu za zajednice i povratak. Današnja optužnica, prema pisanju medija, sada daje znatno detaljniju navodnu rekonstrukciju tih događaja.

Zeka: Rečeno mi je da materijal potiče od GIZ-a, nisam znao za BIA

U optužnici se nalazi i policijski iskaz Miljaima Zeke od 8. oktobra 2025. Zeka je kazao da ga je Šeholi prethodno pozvao i rekao mu da poseduje ekskluzivne materijale koje je navodno obezbedio nemački GIZ, a koji se odnose na koruptivnu aferu Nenada Rašića.

Prema Zekinom iskazu, na jednom sastanku dobio je USB, a potom i oko 17 stranica materijala na srpskom jeziku.

Šeholi mu je, kako je Zeka rekao policiji, kazao da te materijale imaju i drugi mediji, ali da „ne smeju da ih objave“.

Zeka je izjavio da tada nije znao Šeholijev cilj i da je smatrao da se radi o sadržaju od interesa za javnost.

Međutim, prema optužnici koju prenose mediji u Prištini, Zeka je policiji priznao i da je sa Šeholijem imao navodni dogovor o 2.000 evra za objavljivanje materijala – 1.000 unapred i još toliko po završetku objavljivanja.

Zeka je naglasio da nije znao niti pretpostavljao da bi materijali mogli da budu povezani sa BIA.

Sam Šeholi je, međutim, prema optužnici izneo drugačiju verziju dogovora. Tvrdio je da je Zeki rekao da materijali potiču od bivšeg radnika nemačkog GIZ-a i da Zeka nije znao za njegovu komunikaciju sa Dimićem. Istovremeno je naveo da je Zeka od njega zatražio 3.000 do 4.000 evra za prevod, uređivanje i objavljivanje materijala.

Tako se u samom predmetu pojavljuju različite verzije o nameni i visini novca – od Zekinog policijskog iskaza o ukupno 2.000 evra za objavljivanje, preko njegove današnje tvrdnje da je 1.000 evra bilo namenjeno prevodu, do Šeholijevog iskaza da je Zeka tražio između 3.000 i 4.000 evra za prevod, uređivanje i objavljivanje.

Danas drugačije objašnjenje za 1.000 evra

Priča o tih 1.000 evra dobila je danas još jedan nastavak.

Miljaim Zeka je u emisiji „FIVE TV Dukagjini“ kazao da novac nije predstavljao plaćanje za objavljivanje, već da mu ga je Šeholi dao za prevođenje materijala sa srpskog jezika, koji sam ne govori.

Prema Zekinoj današnjoj verziji, prevodilac nije želeo da uzme novac, pa je on 1.000 evra vratio osobi bliskoj Šeholiju i to pre njegovog hapšenja.

Međutim, „TV Dukagjini“ navodi da optužnica koju je ovaj medij pribavio prikazuje drugačiju hronologiju.

U tužilačkom izveštaju o poseti Šeholiju u pritvorskom centru u Gnjilanu 10. novembra 2025. godine, dakle mesec dana nakon hapšenja, opisuje se razgovor Šeholija sa sinom Imerom upravo o tih 1.000 evra.

Prema optužnici koju prenosi „Dukagjini“, Šeholi je navodno kritikovao sina zbog toga što je primio novac od Zeke, navodeći da taj novac nije namenjen porodici, već „plaćanju novinara“ radi objavljivanja materijala.

Tako između današnjeg Zekinog iskaza i hronologije koju, prema „Dukagjiniju“, sadrži optužnica postoji očigledno neslaganje koje tek treba razjasniti u sudskom postupku.

Rašić o „Panti“ i pretnjama saradnicima

U optužnicu je, prema Zakletvi za pravdi, uvršten i iskaz Nenada Rašića dat policiji 26. januara ove godine.

Rašić je tada kazao da tokom obavljanja političkih i institucionalnih funkcija nije imao direktne pritiske, ali da su pretnje i ucene stizale njegovim saradnicima i preko porodice.

Prema njegovoj izjavi, 24. jula 2025. čak pet njegovih saradnika pozvala je osoba koja se predstavila kao službenik BIA pod nadimkom „Panta“.

Od njih je, kako tvrdi Rašić, navodno zahtevano da dođu u Beograd na razgovor, uz upozorenje da bi u suprotnom mogli „loše da prođu“.

Jedan od njegovih saradnika razgovor je navodno snimio i snimak je potom predat policiji.

Rašić je kazao i da je isti broj 10. avgusta otvorio Viber grupu u kojoj su bili on i petorica saradnika i objavio navodno kompromitujuće materijale o Ministarstvu.

Uz snimke je, prema njegovom iskazu, stajala poruka da se to ne bi dogodilo da su se odazvali pozivu za razgovor, uz najavu da će materijali biti poslati Tužilaštvu, ambasadama, medijima i GIZ-u.

Rašić tvrdi da su ti materijali zatim krajem septembra objavljeni kod Miljaima Zeke.

Šeholi: Radio sam u Državnoj bezbednosti do 1993.

Optužnica, kako danas prenose kosovski mediji, sadrži i opširnije iskaze samog Šeholija.

Prema optužnici, on je u policiji i Tužilaštvu naveo da je od početka devedesetih do 5. maja 1993. godine navodno radio u Državnoj bezbednosti Srbije kao analitičar.

Njegova ranija povezanost sa srpskom bezbednosnom službom takođe nije nova informacija u javnosti. O Šeholijevoj biografiji i ranijem radu za državnu bezbednost pisali su kosovski mediji još nakon njegovog hapšenja.

Novo su, međutim, detalji o kontaktima sa Bojanom Dimićem, koje optužnica sada opisuje.

Kontakti sa Bojanom Dimićem

Šeholi, prema optužnici koju prenosi Zakletva za pravdu, nije negirao da je godinama održavao kontakte sa Bojanom Dimićem.

Kazao je da je sa njim u kontaktu još od 2013. ili 2014. godine. U jednom iskazu Dimića je opisao kao službenika kabineta Aleksandra Vučića.

Međutim, u izjavi Tužilaštvu od 14. avgusta ove godine, kako prenose mediji u Prištini, identifikovao ga je kao zvaničnika BIA i nekadašnjeg čoveka zaduženog za Kosovo u toj službi.

Prema tom iskazu, Dimić ga je prethodno obavestio da postoje materijali o navodnim zloupotrebama u Ministarstvu za zajednice i povratak.

Šeholi je zatim, kako je izjavio, materijale dobio od nepoznate osobe u Severnoj Mitrovici, zajedno sa 5.000 evra.

Nakon prijema ponovo je kontaktirao Dimića, a potom materijale predao Miljaimu Zeki.

Tokom njihovog objavljivanja, prema Šeholijevom iskazu, komunikacija sa Dimićem je nastavljena, a Dimić je zatražio da se koriguju određena imena i podaci.

Šeholi je, prema optužnici, priznao i da je Dimićev broj u telefonu čuvao pod različitim imenima, kako druge osobe ne bi znale sa kim razgovara.

Među dokazima navedenim u optužnici nalazi se i „transkript razgovora Fatmira Šeholija sa Milanom Radoičićem u Radoičićevoj kancelariji u blizini restorana ‘Grej’ u Severnoj Mitrovici“, koji je, prema Zakletvi za pravdu, zaplenjen prilikom pretresa Šeholijeve kuće. Tužilaštvo kao deo dokaznog materijala navodi i Šeholijeve ranije javne izjave o Radoičiću, uključujući one u kojima je izražavao uverenje u njegovu nevinost u vezi sa istragom ubistva Olivera Ivanovića i predstavljao ga kao osobu sa pozitivnim uticajem na Severu.

Tužilaštvo navodi i da su u Šeholijevim zaplenjenim beležnicama pronađeni zapisi o bezbednosnim pitanjima, politici i poverljivim informacijama, kao i imena, brojevi telefona, operativni podaci i finansijski proračuni. Tužilaštvo ove beleške, zajedno sa ostalim materijalom, tumači kao deo dokaza kojima potkrepljuje optužbu za špijunažu.

Ne negira kontakte i materijale, negira špijunažu

Uprkos ovim iskazima, Šeholi je odbacio centralnu tvrdnju optužnice.

Prema ovim izveštajima, negirao je da je delovao protiv interesa Kosova ili radio za neku stranu obaveštajnu službu, odnosno BIA.

Izjavio je da se ne smatra krivim za špijunažu.

To je važna razlika u odnosu na pojedine današnje medijske naslove: prema dostupnim izvodima iz optužnice, Šeholi ne spori svaki kontakt, dokument ili komunikaciju koju Tužilaštvo navodi, ali spori njihovo tumačenje kao špijunske aktivnosti u korist BIA.

Ko je A.J. iz optužbe za ucenu

Tužilaštvo je jutros identitet oštećenog u drugoj tački optužnice navelo samo inicijalima A.J., dok ga Zakletva zapravdu i drugi kosovski mediji, pozivajući se na optužnicu, identifikuju kao Arbena Jetulahua, vlasnika preduzeća na Kosovu.

Tužilaštvo tvrdi da ga je Šeholi od 2022. do decembra 2025. godine, uključujući i period dok se nalazio u pritvoru, ucenjivao radi pribavljanja imovinske koristi i na taj način oštetio za više od 13.000 evra. Prema optužnici, tražio je novac navodno na ime pozajmice, uz pretnju objavljivanjem video-snimaka i informacija koje bi mogle ozbiljno da naruše Jetulahuov ugled.

Tužilaštvo navodi i da je tajnim istražnim merama zabeleženo Šeholijevo postupanje dok je već bio u pritvoru. Prema analizi razgovora presretnutog tokom posete u Pritvorskom centru u Gnjilanu 8. decembra 2025., Šeholi je navodno članovima porodice davao instrukcije da preko osobe identifikovane kao Lorik kontaktiraju Jetullahua i izvrše pritisak na njega korišćenjem kompromitujućeg video-snimka.

Šta dalje sledi

Specijalno tužilaštvo je predložilo da se Nenad Rašić pozove u svojstvu oštećenog/svedoka, a Miljaim Zeka kao svedok. Zatraženo je i da Šeholi ostane u pritvoru do okončanja sudskog postupka, kao i da po pravosnažnom završetku postupka budu oduzeti zaplenjeni predmeti i imovina, među kojima Tužilaštvo navodi i 3.185 evra.

Slučaj praćen još od hapšenja

Fatmir Šeholi uhapšen je 9. oktobra 2025. godine, a čitav niz navoda kosovskih institucija i medija o njegovom slučaju izašao je u javnost.

Već tada su objavljene tvrdnje Tužilaštva da je navodno postupao po nalozima srpske BIA, kao i detalji o kompromitujućim materijalima koji su se odnosili na Ministarstvo za zajednice i povratak.

Kosovski mediji su nakon hapšenja intenzivno pisali i o njegovoj ranijoj biografiji, uključujući navodni rad u srpskoj Državnoj bezbednosti početkom devedesetih, kasniji politički i javni angažman, kao i njegove kontakte sa različitim političkim i bezbednosnim strukturama.

Šeholiju je nakon hapšenja određen pritvor, koji je u međuvremenu produžavan.