Demokratska partija Kosova (PDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) zatražile su preispitivanje i izmenu novog Zakona o državljanstvu, tvrdeći da član 31 omogućava sticanje državljanstva osobama srpskog porekla koje su do 1998. godine živele na Kosovu, kao i njihovim potomcima, dok iz Samoopredeljenja navode da su zabrinutosti opozicije neosnovane.

Poslanica DPK Ganimete Musljiu rekla je za portal Ekonomia Online da je član 31 „štetan za Kosovo“ i da zakon hitno treba preispitati.

Ona tvrdi da ta odredba omogućava sticanje državljanstva „svim Srbima koji su do 1998. godine živeli na Kosovu“, kao i njihovim potomcima, bez obzira na to gde su rođeni i gde žive.

PDK: Član 31 štetan, zakon hitno menjati

Musljiu je navela da je opozicija glasala protiv zakona i upozoravala da je štetan, kao i da je zahtev za njegovo preispitivanje dodatno važan zbog toga što Skupština Kosova još nije konstituisana.

„Ako postoji samo jedan razlog zbog kojeg Skupština Kosova treba da se konstituiše što pre, glavni razlog treba da bude ovaj zakon“, rekla je Musljiu.

Prema njenom predlogu, sva lica koja su dobila državljanstvo od aprila 2026. godine do stupanja na snagu eventualnih novih izmena trebalo bi da ponovo prođu proceduru ili da njihova državljanstva budu proglašena nevažećim.

Alijansa: Oni su prokrijumčarili ovaj zakon

Poslanica Alijanse Time Kadrijaj takođe je zatražila izmene zakona, tvrdeći da je usvojen po ubrzanoj proceduri i osporavajući član 31.

„Oni su, zapravo, prokrijumčarili ovaj zakon“, rekla je Kadrijaj, navodeći da je opozicija u trenutku usvajanja bila van skupštinske sale.

Ona tvrdi da sporna odredba omogućava „svakom srpskom građaninu“ da se registruje i postane građanin Kosova, uključujući, kako je navela, i osobe koje su počinile ratne zločine.

Kadrijaj je rekla i da su proveravali da li je uvođenje takve odredbe bilo zahtev međunarodnih partnera, uključujući Evropsku uniju, zemlje Kvinte i SAD, ali da su dobili odgovor da to nije bio njihov zahtev.

Samoopredeljenje: Odredba nije nova

Iz Samoopredeljenja odbacuju kritike opozicije.

Prvi zamenik ministra unutrašnjih poslova Enver Dugoli tvrdi da se radi o „veštački stvorenoj zabrinutosti“ i da odredba koja je sada predmet spora nije uvedena novim zakonom, već je postojala i u prethodnom zakonskom okviru.

Prema njegovim rečima, jedan od glavnih ciljeva novog zakona jeste da se olakša ponovno sticanje državljanstva ljudima iz dijaspore, kao i da se omogući njegovo sticanje građanima albanske nacionalnosti iz Preševske doline koji godinama žive na Kosovu.

Dugoli je naveo da je ta odredba kroz prelazne odredbe postala „pravna norma u Ustavu Kosova“.

Za promenu bi, kaže, bilo potrebno menjati Ustav, što zahteva i glasove poslanika nevećinskih zajednica.

„Mi smo veoma spremni da se ta odredba ukloni“, rekao je Dugoli, ali je poručio opoziciji da, ukoliko želi njeno uklanjanje, mora da obezbedi podršku potrebnu za ustavne izmene, uključujući glasove Srpske liste.

Novi Zakon o državljanstvu Kosova usvojen je u drugom čitanju u Skupštini 23. aprila 2026. godine, sa 69 glasova za, dva protiv i bez uzdržanih, a stupio je na snagu 22. maja 2026. godine. Njime je zamenjen Zakon o državljanstvu iz 2013. godine.