Kosovski institut za pravosuđe (KIP/IKD) upozorio je da nastavak institucionalne blokade ugrožava ispunjavanje osam reformskih koraka iz oblasti vladavine prava i osnovnih prava, za koje je u okviru Plana rasta Evropske unije predviđeno oko 43,8 miliona evra. Institut istovremeno poziva da se konstitutivna sednica Skupštine, zakazana za sredu, 9. septembar, završi konstituisanjem parlamenta, ocenjujući da prekoračenje ustavnog roka ne može biti opravdanje za nastavak blokade.

U dva saopštenja objavljena na zvaničnoj stranici instituta, KIP povezuje zastoj u formiranju institucija sa sprovođenjem reformi, ali i upozorava da dosadašnje prekoračenje ustavnog roka ne sme da posluži kao razlog za stvaranje nove, potencijalno neograničene institucionalne blokade.

Osam reformskih koraka i 43,8 miliona evra

Prema navodima KIP-a, Kosovo do kraja 2026. godine treba da ispuni osam koraka u petoj oblasti Plana rasta, vrednih oko 43,8 miliona evra. Sredstva su neposredno povezana sa reformama u pravosuđu, borbom protiv korupcije, osnovnim pravima, demokratijom i viznom politikom.

Ova oblast obuhvata poboljšanje rada i odgovornosti pravosuđa, usvajanje Građanskog zakonika, jačanje borbe protiv korupcije, unapređenje osnovnih prava, funkcionalizaciju Skupštine i viznu politiku.

„Ovo nisu samo tehničke reforme. Jedan deo njih zahteva odlučivanje Skupštine, dok drugi zahteva funkcionalne institucije i koordinisano delovanje Vlade“, navodi institut.

KIP posebno ukazuje na to da Kosovo od 2017. godine nema strategiju za borbu protiv korupcije, kao i da je Evropska komisija u kontinuitetu evidentirala nedostatak potrebnog strateškog okvira u ovoj oblasti.

Slično tome, Građanski zakonik ostao je neusvojen zbog nedostatka političke koordinacije, uključujući i neslaganja unutar vladajuće većine, ocenjuje institut.

„Nastavak ove blokade ugrožava ispunjavanje obaveza Kosova i isplatu više od 43,8 miliona evra iz ove oblasti. Istovremeno, narušava kredibilitet zemlje u procesu reformi i evropskih integracija“, upozorava KIP.

Iznos koji institut navodi odnosi se na sredstva vezana za ispunjavanje reformskih obaveza, a ne na novac za koji je već doneta odluka da bude uskraćen.

KIP: Pozitivan korak PDK i LDK, ali sednica mora biti završena

U drugom saopštenju, naslovljenom „Konstituisanje Skupštine je ustavna obaveza koja se ne može zaobići“, KIP ocenjuje kao pozitivan korak spremnost Demokratske partije Kosova (PDK) i Demokratskog saveza Kosova (LDK) da učestvuju na sednici zakazanoj za 9. septembar.

Institut smatra da je sada odgovornost na poslanicima da se sednica ne pretvori u još jednu epizodu institucionalne blokade, već da se završi konstituisanjem Skupštine i otvori put izboru predsednika i formiranju vlade.

KIP podseća da Skupština nije konstituisana u roku od 30 dana nakon potvrđivanja izbornih rezultata. Odgovornost za to pripisuje Avniju Dehariju i Pokretu Samoopredeljenje, za koje tvrdi da su svojim postupcima i propuštanjima namerno onemogućili završetak procesa u predviđenom roku, postupajući suprotno obavezama koje proizlaze iz Ustava i presuda Ustavnog suda.

Prema oceni instituta, posledice blokade nisu se svele samo na prekoračenje roka. Poslanici koji su položili zakletvu nedeljama nisu mogli u potpunosti da vrše svoj ustavni mandat, dok je parlament ostao nefunkcionalan, čime je ograničeno ostvarivanje predstavničke demokratije i funkcionisanje institucija koje proizlaze iz glasova građana.

Istek roka ne znači da obaveza prestaje

KIP ističe da činjenica da je ustavni rok prekršen ne znači da kršenje treba da se nastavi.

„Činjenica da Skupština nije konstituisana u ustavnom roku ne može poslužiti kao argument da se Skupština ne konstituiše ni nakon isteka ovog roka“, navodi institut.

Takvo tumačenje bi, prema njihovoj oceni, dovelo do paradoksa u kojem bi se kršenje Ustava koristilo kao razlog za dalje održavanje upravo onog neustavnog stanja koje je nastalo blokadom.

Institut naglašava da prekoračenje roka ostaje kršenje za koje treba utvrditi odgovornost i koje ne bi smelo da prođe bez političkih, ali i pravnih posledica. Međutim, smatra da istek roka sam po sebi ne ukida ustavnu obavezu da se Skupština konstituiše.

„Istek roka ne može značiti kraj obaveze da se institucije učine funkcionalnim“, poručuje KIP.

Pravno tumačenje instituta: Skupština ne gubi automatski legitimitet

Pozivajući se na praksu i standarde koje je razvio Ustavni sud, KIP ocenjuje da neuspeh da se konstituisanje završi u ustavnom roku ne može automatski da se tumači kao gubitak legalnosti ili legitimiteta ovog saziva Skupštine za dalje vršenje ustavnih nadležnosti.

Prema tom tumačenju, prekoračenje roka, koliko god ozbiljno bilo, samo po sebi ne čini pravno nemogućim formiranje vlade ili izbor predsednika iz ovog saziva.

Institut navodi i da Ustavni sud nije odredio ustavnu sankciju za nastalu situaciju, niti je predmet ponovo vraćen tom sudu na ocenu. Zbog toga smatra da je neophodno nastaviti proces konstituisanja, umesto da se postojeći zastoj pretvori u novu blokadu.

KIP posebno poziva Pokret Samoopredeljenje da ne pravi nove političke kalkulacije u vezi sa konstituisanjem Skupštine.

„Kosovo je već izgubilo vreme izvan ustavnog roka. Svaki novi dan blokade ne ispravlja dosadašnje kršenje, već ga samo produbljuje“, navodi institut.

U saopštenju se ističe i da nastavak rada institucija sa vršiocima dužnosti, prema oceni KIP-a, ostaje u suprotnosti sa odlukom Vrhovnog suda, ali institut u ovoj objavi ne navodi broj niti datum te odluke.

„Ustav se ne štiti time što Skupština ostaje nekonstituisana jer je rok za njeno konstituisanje već prekoračen. Ustav se štiti okončanjem kršenja i vraćanjem institucija u funkciju“, zaključuje KIP.

Plan rasta: Isplate zavise od sprovođenja reformi

Upozorenje instituta dolazi u okviru šireg mehanizma uslovljenog finansiranja iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan. Evropska komisija je u oktobru 2024. odobrila reformske agende za Kosovo i još četiri partnera sa Zapadnog Balkana, čime je otvoren put za isplate iz Instrumenta za reforme i rast.

Prema zvaničnom objašnjenju Evropske komisije, isplate zavise od ispunjavanja dogovorenih reformskih koraka i provere uslova, uključujući poštovanje demokratskih mehanizama, vladavine prava i ljudskih prava. Za Kosovo i Srbiju postoji i poseban preduslov konstruktivnog angažovanja u normalizaciji odnosa.

Ukupna indikativna sredstva predviđena za Kosovo iz Instrumenta iznose oko 882,6 miliona evra, prema podacima Komisije o raspodeli sredstava. Konačna raspodela zavisi od postignutih reformskih rezultata.

KIP, međutim, u današnjem upozorenju izdvaja konkretno petu oblast i osam koraka koje treba ispuniti do kraja 2026. godine, ocenjujući da institucionalna blokada ugrožava njihovo sprovođenje, a time i isplatu oko 43,8 miliona evra. Konačnu ocenu ispunjenosti uslova i odluku o isplati donosi Evropska komisija.