Znam da je od perioda posle rata – Leposavić isti. Stizali su milioni iz Srbije, milioni sa Kosova, međunarodne zajednice i ja sam mislio da ovde nema siromaštva. Ali, ovde je kada sam došao bilo krajnje siromaštvo, kazao je Ljuljzim Hetemi.

On je poslednji gradonačelnik na Severu, sa kojim je Jeta Džara razgovarala u sklopu serijala „Jeta u opštinama“ na Kallxo, u kojima ona u zgradama opština intervjuiše predsednike, u prisustvu odbornika, zamenika.

Kao i svaki pre njega, u zgradi opštine Leposavić Hetemi je upitan o svojim dostignućima tokom svog upravljanja ovom lokalnom samoupravom koja traje od maja prošle godine, odnosima sa zajednicama u opštini Leposavić, ulaganju.

„Građane Leposavića sunce ogrejalo posle 30 godina“

Hetemi, između ostalog, kaže da je najveći njegov rad najpre bio:

„Da smo uspeli da ubedimo Amerikance i međunarodne predstavnike da ovde nema problema, da nemamo problema sa srpskim građanima, već da smo probleme imali sa bandama i korumpiranim osobama“.

Osim toga, svakako je, za njega ali i za Kosovo – najveće dostignuće to što je „proširen suverenitet“ i opština stabilizovana.

„U prvim danima mog rada, kada smo ušli u opštinu, bilo je samo srpske dokumentacije i srpskih simbola. Sunce je ogrejalo za građane Leposavića nakon 30 godina…“.

Džara ga je upitala da navede jednu investiciju u Leposaviću „pa da se to sunce vidi u praksi“, a on je tu spomenuo sporazum koji je ova opština potpisala sa Fudbalskim savezom Kosova a u vezi sa izgradnjom sportskog kompleksa.

On se nada da će on biti gotov već sledeće godine, iako, kako je potvrdio, 800,000 evra u ovogodišnjem budžetu namenjenih za to – još uvek nije potrošeno.

„To nije fudbalski teren, već kompleks, sa olimpijskim bazenom, sa svime. Tu će biti urađeno i šetalište sa klupama, zasadiće se trava…Započeli smo sa radom i verujem da će se do kraja sledeće godine završiti. Nismo još potrošili novac planiran za to, imamo sporazum 50/50 sa FSK. Sledeće godine više od 600,000 evra je za to“.

A reč je o projektu, kaže dalje, planiranom još pre 10 godina, a koji je pronađen onda kada je nova vlast ušla u opštinu.

„I do sada je samo jedna rupa iskopana“, dodaje.

Asfalt samo za albanska sela

Najveći deo budžeta za sledeću godinu izdvaja se za asfaltiranje puteva u selima Leposavića, Hetemi je upitan zbog čega.

„Ovde se ranije nisu asfaltirali putevi i interesantno je kada kritikuju. Znam da je od perioda posle rata – Leposavić isti. Stizali su milioni iz Srbije, milioni sa Kosova, međunarodne zajednice i ja sam mislio da ovde nema siromaštva. Ali, ovde je kada sam došao bilo krajnje siromaštvo“.

Koristi od svega spomenutog, kaže, imala je samo jedna grupa ljudi:

„Srpska lista sa nekolicinom ljudi za koje mi znamo da su postali milijarderi“.

Asfaltiranje puta Bistrica-Košutovo ovu će opštinu koštati 1,1 milion evra za 12km puta.

Reč je o selima u kojima ne žive Srbi ili druge zajednice, već samo Albanci, što je potvrdio i Hetemi.

Da li to znači da većinu budžeta šalješ u mesta u kojima žive samo Albanci? Većina stanovnika u opštini Leposaviću je srpskog porekla, a ti si odlučio da većinu budžeta pošalješ kod Albanaca. Da li je to diferencijacija? Srbi nisu glasali za tebe i ti ne želiš da ih počastiš asfaltom, upitala ga je Džara.

Hetemi na to kaže da se planira trg u centru Leposavića, za šta će opština izdvojiti 450,000 evra.

Na dodatno pitanje ove novinarke kako to da se 1,1 milion evra iz budžeta šalje u sela gde ima samo 5% stanovništva (Albanaca), a u sela u kojima živi 90% stanovništva (Srba) samo 750,000 evra, on kaže:

„Mi to tako nismo zamislili. U selima Ceranja, Košutovo i Bistrica čak ni u vreme komunizma nije bio asfaltiranog puta…“.

Ako nešto započneš u Leposaviću, neko od stranaca, na primer Hovenijer, vrši pritisak

Hetemi je u nastavku upitan, da li opština planira izgradnju parkova, igrališta za decu.

„Da, predvideli smo ovde u centru, zajedno sa onim iznosom od 450,000 evra“.

Međutim, na pitanje zašto to više od godinu dana od kada rukovodi opštinom, nije uradio, Hetemi najpre kaže da opština još uvek ne zna koje je njeno zemljište.

Sa druge strane, problem su mu, kaže, i stranci.

„Nije dozvoljeno, čak i ako želiš da intervenišeš – neko će od stranaca vršiti pritisak. Na primer Hovenijer, on će za sve da se požali kod premijera“.

Na Džarino negodovanje da bi tako nešto moglo da se desi za jedan park, Hetemi tvrdi: „Za sve. Za sve. Tako je. Da slučajno počneš sa izgradnjom parka, tako će se ponašati“.

O tome on, tvrdi, ne može da razgovara ni sa zajednicom jer oni „ne žele da razgovaraju, plaše se pretnji“.

I Hetemijeva zamenica, Marina Bogojević, potvrđuje da bi se to moglo desiti.

„Imamo još uvek opstrukcije iz liste SNS-a…Mi smo do februara meseca bili opkoljeni sa žicama KFOR-a, tek u martu su sklonjene“, kaže između ostalog.

KFOR imao „crnu listu“ za posete opštini (demantovano)

KFOR je imao i svoju „crnu listu“, tvrdi u jednom delu ove emisije Hetemi, kojom su pojedinim zvaničnicima Vlade zabranjivali ulazak u opštinu.

Prema njegovim rečima, na toj listi su od Radomirovića, Krasnićija, Vokrija i još zvaničnika. Jedino nisu , kaže, Aljbin Kurti i Vjosa Osmani.

„Nastavljen je isti glas, tako da su mi nekad zabranjivali komplet upravljanje. Kada su došli Amerikanci, streljali su me pismima i fotografijama. Rekao sam im – da li ste pri sebi bre, da li ste normalni. Kako da funkcioniše jedan predsednik bez kompletne vlade koju ste stavili na crnu listu. Svi, prvo Radoica, zamenik ministra Arber Vokri, Eljbert i tako dalje, ali premijer i šef države nisu bili na ovoj crnoj listi“.

To se desilo, poručio je dalje, jer je KFOR smatrao da ulazak ministara u opštinu donosi probleme.

Ipak, KFOR je ovo juče demantovao, nazvavši Hetemijeve izjave „neosnovanim“.

KFOR je pozvao sve aktere na Kosovu da se „uzdrže od deklaracija i jednostranih akcija koje bi mogle stvoriti nepotrebne tenzije i negativno uticati na regionalnu stabilnost“.

“KFOR se ne meša u slobodu kretanja pojedinaca širom Kosova. KFOR takođe održava redovnu komunikaciju sa svim svojim ključnim kolegama. KFOR održava najviše standarde transparentnosti u saopštavanju svojih aktivnosti, preko svojih zvaničnih kanala komunikacije dostupnih javnosti”, naveli su iz ove misije juče.

Takođe, poručuju da KFOR nastavlja da sprovodi svoj dugogodišnji mandat UN – zasnovan na Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999.

„Doprinoseći sigurnom i bezbednom okruženju za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu, u svakom trenutku i nepristrasno, a u bliskoj saradnji sa Kosovskom policijom i Misijom Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX)“.