Izvor: Ekonomia Online (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)
Analitičari ne isključuju mogućnost institucionalne blokade, a intervencije međunarodne zajednice smatraju dobrodošlim. Iako su ovo prvi izbori koji su održani u redovnim vremenskim okvirima, njihov rezultat, bez jasnog pobednika, može odvesti Kosovo u novu fazu političke nestabilnosti, sa mogućnošću prevremenih izbora, izveštava Ekonomia Online. Politički analitičari kažu za Ekonomia Online da bi u narednim danima mogao da nastane dodatni pritisak međunarodne zajednice ka formiranju institucija.
Naim Jakaj, viši istraživač Instituta za pravdu Kosova (IKD), rekao je za Ekonomia Online da je potreban širi koalicioni okvir, jer će sledeće godine biti potrebno 80 glasova za izbor predsednika.
„Ovo poverenje birači nisu dali nijednoj političkoj stranci, zbog čega su ih ostavili da pregovaraju i postignu zajednički dogovor o tome kako treba upravljati zemljom u naredne četiri godine, bez obzira na to što će se u tom procesu postaviti i pitanje izbora predsednika. Trenutno nijedna politička stranka, čak i ako ima potrebnu većinu, neće imati brojeve za apsolutnu većinu od 80 poslanika potrebnih za izbor predsednika. Političke stranke treba da se fokusiraju na nekoliko ključnih ciljeva koji su od životne važnosti za Republiku, jer je već poznato da postoji nova administraciju u SAD, globalne promene koje mogu da isključe Kosovo, kao što se desilo sa Ukrajinom u vezi sa dijalogom o njenoj budućnosti i sigurnosti. U međuvremenu, Kosovo treba da postavi velike ciljeve u odnosu na spoljnu saradnju“, rekao je Jakaj za Ekonomia Online.
Jakaj očekuje da sledeća vlada bude u većoj saradnji sa međunarodnim faktorima, što je, kako kaže, „Kosovu uvek donosilo koristi“. O pitanju izbora predsednika, Jakaj smatra da bi trebalo da ima određene karakteristike.
„Kosovo je uvek imalo koristi kada je slušalo svoje međunarodne prijatelje i sada bi trebalo da ih sluša, sa zahtevom da od sada znamo, ne samo ime, već i konsenzus o karakteristikama koje bi trebalo da ima predsednik ili predsednica Kosova, koji treba da bude izabran najkasnije do 4. marta 2026. godine. Predsednik koji jednako tretira Ustav i Zakon, predsednik koji ima dobre odnose sa međunarodnom zajednicom, posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik koji izvršava svoju ustavnu ulogu, i političke stranke bi trebalo da imaju u vidu ove karakteristike kako bismo 2026. godine imali predsednika ili predsednicu, da ne bismo ponovo išli na izbore, jer bi građani Kosova na kraju trpeli zbog tog procesa“, izjavio je Jakaj.
Međutim, analitičar Arđend Zejnaj ima drugačije mišljenje. On za Ekonomia Online kaže da stranke već počinju uzajamno da pregovaraju, ali poverljivo.
„Ovaj put smo saznali da je Pokret Samoopredeljenje prva stranka po broju glasova, ali nismo sigurni da li će moći da formira većinu za formiranje Vlade, bez potrebe za koalicijama u novoj legislativi. Ovaj put imamo sve tri glavne stranke sa prilično velikom razlikom između prve stranke i ostalih, ali svakako, prva stranka, u nemogućnosti da formira vladu, moraće prvo da sačeka glasove dijaspore, a kada ne bude mogla da postigne većinu za formiranje Vlade, biće primorana da traži saveznike, ili će, u suprotnom, omogućiti drugim strankama da predlože mandatara za premijera“, rekao je Zejnaj za Ekonomia Online.
„Mislim da su glavne političke stranke već u pregovorima uzajamno i poverljivim kanalima u vezi sa mogućim koalicionim sporazumom, ali to će se videti ukoliko su vesti koje kruže u analitičkim krugovima tačne, a to će biti jasno uskoro nakon što se završi proces brojanja i kada budu poznati konačni rezultati izbora 9. februara“, rekao je Zejnaj.
Zejnaj smatra da politička situacija u svetu može povećati pritisak međunarodne zajednice na političke stranke u Kosovu. „Navikli smo da tokom prethodnih izbora imamo produžene pregovore do formiranja novih institucija, a sada, imajući u vidu postupke administracije Trampa, očekuje se izuzetno veliki pritisak, ne samo na pobedničku stranku, već i na druge stranke ka mogućnosti formiranja koalicije koja će omogućiti brzo formiranje institucija, i istovremeno biti stabilna, kako bi se završila neka pitanja koja su bila odložena više od četiri godine“, rekao je Zejnaj za Ekonomia Online.
Prema ažuriranim rezultatima, Pokret Samoopredlejenje je dobio još oko sedam hiljada glasova i povećao svoj udeo sa 40,89% na 40,90%. PDK je doživeo pad u procentu glasova nakon poslednjeg ažuriranja. Stranka koju vodi Memlji Krasnići, koja je imala 22,40% u prethodnom ažuriranju, sada je opala na 22,29%. LDK je porasla sa 17,23% na 17,42%, prema ažuriranju u 11:42 u petak.
