Ni iz 15. pokušaja kosovska skupština nije konstituisana. Današnja sednica trajala je svega pet minuta.
Ponovo se nije uspelo u tome da se formira Komisija za tajno glasanje za predsednika Skupštine. I danas je samo 56 poslanika glasalo za formiranje, a jedan je bio protiv.
Skupština se od 15. aprila sastaje na svaka dva dana, pa tako će biti i sada. U četvrtak je sledeća, sa početkom od 10.30 časova.
Svi kod predsednice?
Nakon propale sednice u nedelju, kosovska predsedica Vjosa Osmani, kako je najavljeno, juče je pozvala lidere političkih subjekata na konsultacije u predsedništvu, o pitanju konstituisanja Skupštine.
PDK je još juče potvrdio da na taj sastanak ide.
Nakon propale sednice danas, učešće je potvrdio i Ramuš Haradinaj, lider stranke AAK.
Takođe, voljan je da na taj sastanak ide i Aljbin Kurti ispred Samoopredeljenja, što je danas potvrdila poslanica njegove stranke, Mimoza Kusari Ljilja.
I danas su se poslanici uzajamno optuživali za još jedan neuspeh u konstituisanju institucija.
Kusari Ljilja kritikovala je opoziciju što ne glasa za formiranje komisije, a druga strana smatra da je besmisleno što Samoopredeljenje ne popušta – ni sa svojim kandidatom za predsednika, a ni sa insistiranjem da se pređe na tajno glasanje.
„Neka promene kandidata, nema većinu“, poručio je i danas lider PDK, Memlji Krasnići.
Saga
Tri meseca od održanih izbora, a u drugom mesecu od potvrđivanja konačnih izbornih rezultata, odnosno skoro četiri nedelje od prve konstitutivne sednice, kosovska skupština je i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.
Na izboru Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine insistira Samoopredeljenje, a na suprotnoj strani su PDK, LDK i AAK.
Doskorašnja vlast traži od doskorašnje opozicije da glasa za Hadžiju, dok im oni poručuju da je na stranci koja je pobedila na izborima da obezbedi većinu, ali i da je potrebno da promene kandidata.
Prva sednica, odnosno pokušaj konstituisanja devetog saziva kosovske skupštine, usledio je 15. aprila, a sa današnjim danom, prekidana je svaki put i odlagana za po 48 sati. Ukupan učinak 14. zasedanja jeste jedino verifikacija mandata i polaganje zakletve poslanika, i to tek na trećoj sednici održanoj 19. aprila.
U prva dva navrata izostalo je polaganje zakletve zbog neizglasavanja izveštaja o verifikaciji mandata, a potom je usledila serija neuspešnih pokušaja izbora Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine.
Hadžiju je na gotovo svim sednicama dobijala 57 glasova, odnosno falila su četiri za prostu većinu i imenovanje.
Sa mrtve tačke, odnosno sa 57 glasova od potrebnih 61, ona se 29. aprila, pomerila unazad, dobivši tri manje.
Na poslednje šest sednice se prešlo na taktiku glasanja za članove komisije koja bi omogućila tajno glasanje za predsednika parlamenta, čemu se opozicija takođe protivi.
Oni poručuju: „Pravila se ne mogu menjati usred igre“.
Upravo je zbog toga Ramuš Haradinaj, u ime i drugih vodećih opozicionih albanskih stranaka juče na Ustavni sud poslao zahtev da se ovo pitanje i ustavno oceni.
Istog dana, kosovska predsednica je stranke pozvala na konsultacije.
A nakon sednice prošle nedelje, lider najveće stranke u parlamentu Aljbin Kurti pismom je pozvao predsednika LDK na koaliciju, što je Ljumir Abdidžiku odbio i predložio prelaznu vladu, ujedinjenje i dogovor svih albanskih stranaka zastupljenih u parlamentu.
Upravo ova stranka (LDK) nedavno je podnela potom krivičnu prijavu protiv upravo Kurtija, koji vrši dužnost premijera i protiv njegovih ministara zbog toga što te funkcije i dalje obavljaju iako su položili zakletvu za nove poslanike.
Takođe prošle nedelje, predstavnici SAD, Velike Britanije i Nemačke uputili su poziv političkim predstavnicima na Kosovu da reše političku blokadu.
Procedura
Poslanici su, u skladu s pravilima, obavezni da se sastaju na svaka 48 sata dok se proces ne okonča, a kako propis o radu skupštine kaže, nema ograničenje o broju ovakvih sednica, sve dok se one održavaju u roku od 48 sati.
Međutim, postoji rok od mesec dana da se odabere predsednik Skupštine i to od dana verifikacije mandata. Ukoliko do toga ne dođe, sledi raspisivanje izbora.
Neuspeh konstituisanja skupštine sve češće povlači najave o mogućnosti održavanja novih izbora. Upravo to su kao poslednju opciju za izlazak iz institucionalnog ćorsokaka, pominjali poslanici Samoopredeljenja, ali i pojedine stranke iz doskorašnje opozicije.
Međutim, da bi se izašlo na vanredne izbore, potrebno je da se prethodno konstituiše Skupština, a potom i raspusti. Za raspuštanje je potrebno 2/3 glasova svih poslanika.
Samoopredeljenje ima 48 poslanika. Sledi Demokratska partija Kosova (PDK) sa 24 poslanička mesta, Demokratski savez Kosova (LDK) sa 20, koalicija Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratska inicijativa (Nisma) sa 8 mandata.
