Profesor Fakultet političkih nauka Dušan Vučićević smatra da je Vlada premijera Đura Macuta, koja danas obeležava 100 dana rada, najslabija od dolaska SNS-a na vlast, te da je "uspešna" samo prema kriterijumima istočnjačkih despotija, jer imamo povećanje represije.
Podsetimo, premijer Đuro Macut će danas u Knjaževcu predstaviti rezultate rada svog kabineta.
Profesor Fakultet političkih nauka Dušan Vučićević podseća da, kada je ova Vlada birana, bilo je jasno da se radi o nekoj vrste prelazne Vlade i da je SNS imala problem da pronađe mandatara.
"Na kraju je premijer postao gospodin Macut i po tome koliko se on često pojavljuje i šta radi u prethodnih 100 dana, vidimo da se radi o verovatno najslabijem premijeru u vreme vladavine SNS i da samim tim ni rezultati te Vlade nisu previše važni", naveo je.
Upitan šta je obeležilo rad ove Vlade, profesor Vučićević navodi da je jedna od pozitivnih stvari Zakon o alimentacionom fondu, uz sve njegove manjkavosti.
Premijer je, s druge strane, istakao nekoliko zakona (koji tek treba da idu u Skupštinu), kao i otvaranje kraka auto-puta kod Požege.
"Ove najave koje daje premijer liče pomalo i na najave koje često daje predsednik i videćemo šta će od tih zakona biti usvojeno. Nisam siguran koliko je otvaranja ovog dela auto-puta zasluga premijera Macuta. Na tome se radilo predugo, i on je otvoren uz suspenziju određenih pravilnika, što je posebno iznenađujuće nakon pada nadstrešnice. Tako da, nema nešto previše rezultata", kazao je.
Povećanje represije
Prema kriterijuma istočnjačkih despotija, Vlada premijera Macuta bi mogla da se oceni kao uspešna, jer poslednjih meseci imamo povećanje represije, ironično je rekao on.
"Ta vrsta represije će verovatno trajati i u narednom periodu i nisam siguran šta će reći premijer Macut od tih prvih sto dana vlade, ali su verovatno u tom smislu bili vrlo uspešni. Samim tim su rađali bunt kod naroda, takvi će potezi izazivati samo dodatni revolt, ali se oni (režim) nažalost neće na tome zaustaviti", naveo je.
Premijer Macut se u ponašanju, ipak, razlikuje od prethodnih premijera, dodao je profesor, po tome da u njegovim retkim medijskim nastupima nema previše agresije.
"U ovom trenutku premijer najviše liči na nekadašnjeg gradonačelnika Beograda (Zorana Radojičića), koji je takođe dolazio sa Univerziteta i bio je doktor, i gde smo u toj situaciji tadašnjeg gradskog menadžera Gorana Vesića, imali kao neku primarnu ličnost koja se pojavljivala. Naravno, videćemo šta će se dešavati u narednom periodu, moguće je da će se i njegov nastup promeniti. Mada, rekao bih da je pohvalno to što premijer makar ne gostuje u Informeru ili se ne pojavljuje u šatorima koje Informer organizuje i da mu treba pomoći da sa takvom praksom nastavi", kazao je.
Pad rejtinga Aleksanra Vučića
Profesor kaže da od 31 ministra, on sam ne bi mogao da nabroji polovinu.
"U istraživanju koje smo radili, merili smo jedan set političara i poverenje koje građani imaju u njih. Tu se nalazio i premijer Macut i ministar prosvete Dejan Vuk Stanković. Premijer Macut ima nešto bolje ocene od Dejana Vuka Stankovića. Zapravo, ministar prosvete se nalazi negde na samom dnu, uz jednog opozicionog političara koji po pravilu na nivou ukupne populacije ima najlošije ocene. Najbolje ocene među političarima ima Aleksandar Vučić, s tim što su te prosečne ocene daleko niže nego u prethodnom periodu. Mislim da je prosečna ocena oko 4,3 na skali od 0 do 10, a ranije je bila i do 5,7. Znači to je značajan pad", naveo je.
Broj izrazito negativnih ocena se drastično povećao u poslednjih osam, devet meseci, dodao je.
"Vućić nije sklon riziku, izbori nisu izvesni"
Isto istraživanje je da bi, kada bi sutra bili izbori, pokret oko Aleksandra Vučića osvojio oko 12 odsto manje glasova od studentskog.
"Mislim da je razlika čak i manja, Vučić ne bi raspisivao tako rado izbore, zato što se radi o osobi koja nije sklona riziku. SNS je na izbore išao svaki put u prethodnih deset godina, kada je u istraživanjima imao prednost od 20 do 25 odsto, u odnosu na opoziciju. Nešto je drugačije bilo kada su u pitanju određeni lokalni izbori i istraživanja koja se odnose na Beograd ili recimo Niš", naveo je.
Stoga, mišljenja je da izbora neće biti još uvek, te da naredni meseci nisu izvesni.
"Ovo, naravno, ne znači da možda izbora neće biti u oktobru ili u decembru. Nije kao da je SNS u poslednje vreme povlačio dobre i racionalne poteze, i možda će i ovde napraviti grešku", rekao je.
Govoreći dalje o pomenutom istraživanju javnog mnjenja, Vučićević kaže da je poslednjih šest ili sedam godina oko 55 odsto ispitanika govorio kako vlast zemlju vodi u dobrom pravcu, da bi sada taj procenat bio oko 33 odsto, a 12 odsto je reklo da ne zna.
"Prema tim procenama mogli bi da kažemo da je društvo zrelo za promenu, iako naravno do nje ne mora da dođe. Videćemo kada će biti raspisani izbori, u kojim kolonama će se ići na te izbore, i šta u stvari od skrivenih karata ima i Srpska napredna stranka. Pretpostavljam da dosta toga ima", kazao je.
"Vučić se trudi da što je moguće više zacementira svoje biračko telo i u tome ne uspeva"
Studentski pokret nije "oduzeo" mnogo glasača SNS-a, a profesor kaže da je u ovakvoj medijskoj situaciji teško ući u biračko telo SNS-a.
"Vučić se trudi da što je moguće više zacementira svoje biračko telo i u tome ne uspeva. Ovo je prvi put da imamo odliv od SNS-a koji je nešto ozbiljniji. I u ovom našem istraživanju 12 odsto birača kaže da je verovalo ranije Aleksandru Vučiću, ali da je prestalo od pada nadstrešnice", kazao je.
Na pitanje da li će biti bitno ko bi bio na potencijalnoj izbornoj listi, Vučićević kaže da većini birača ne bi bilo bitno ni da studenti "kandiduju kamen".
"Za jedan deo birača jeste bitno ko će biti na studentskoj listi. Jedna je grupa onih koji tu ne žele da vide opozicione političare. U našim istraživanjima 58 odsto ispitanika je reklo da bi podržalo listu i sa opozicionim političarima, 21 odsto je reklo 'ne' i 20 odsto je reklo 'ne znam'. Naravno, ovo može da se menja. I imamo jedan deo birača koji će verovatno određivati da li će za tu studentsku listu glasati u skladu sa svojom ideologijom. Ta će lista verovatno biti veoma šarolika, a deo birača će biti kivan što na listi ima previše ljudi sa desnice, odnosno levice", rekao je on.
Istraživanje pokazuje da, ako je prevashodni cilj opozicije da režim Aleksandra Vučića i SNS padnu, onda im je najbolje da ne učestvuju na izborima, već da podrže studente.
"Ja bih rekao da će dobar deo opozicijskih partija na izbore izaći. Verovatno nije previše realan scenario u kome cela opozicija izlazi ujedinjena. Prema podacima koje imamo, rekao bih da je sve preko dve liste ravno samoubistvu tih političkih partija", naveo je.
Pad rejtinga Aleksandra Vučića je, smatra on - nepovratan.
"Broj prosečnih godina glasača Pokreta za narod i državu je, prema istraživanju, 61, a studentske liste je 42. Vi ste u stvari svom ovom represijom ka studentima i ka srednjoškolcima, čitav jednu kohortu birača koji ima od 18 do 30 godina, a i ove koji dolaze, koji će ulaziti u birački spisak u narednim godinama, gurnuli od sebe. Režim će verovatno pokušavati da opet mladima nešto daje, ali teško će nailaziti na odobravanje", kazao je.
Profesor FPN-a je rekao da je besmislica da je manji broj kandidata aplicirao na taj fakultet zbog blokada.
