Kosovski ustavni sud danas je objavio celu presudu po pitanju konstitutivne sednice, nakon žalbe Srpske liste u vezi sa neizborom zamenika predsednika Skupštine iz srpske zajednice. 

U pitanju je kompletna presuda, čiji je deo sud već obelodanio 30. septembra, od kada je i poznato da je doneta odluka da – konstitutivna sednica nije završena, jer nije izabran potpredsednik iz redova srpske zajednice.

Istovremeno, sud je u odluci dao, odnosno naredio – rok od 12 dana da se skupština konstituiše u skladu sa slučajevima iz zahteva, odnosno srpskim poslanicima:

„Naređuje se da se konstitutivna sednica Skupštine završi u roku utvrđenom stavom 1 člana 66 [Izbor i mandat] Ustava Republike Kosovo i u skladu sa Presudom Suda u slučajevima KO193/25 i KO196/25, respektivno, u preostalom roku od 12 (dvanaest) dana od stupanja na snagu ove Presude“, deo je presude objavljene 30. septembra.

Sud je odlučivao po zahtevu koji mu je krajem avgusta uputio Igor Simić iz stranke Srpska lista, ali i još devet drugih poslanika.

Danas je Sud i precizirao da su u pitanju: Slavko Simić, Verica Ćeranić, Zlatan Elek, Adem Hodža, Srđan Popović, Branislav Nikolić, Stefan Kovačević, Miljana Nikolić i Ljiljana Stefanović.

Oni su, naveo je danas Sud, zatražili ocenu ustavnosti jer smatraju da su na sednicama od 26. i 28. avgusta povređeni:

„Član 31. – Pravo na pravično i nepristrasno suđenje, član 24. – Jednakost pred zakonom, stav 4. člana 67. Ustava – Izbor predsednika i potpredsednika i član 6. – Pravo na pravično suđenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i da su u suprotnosti sa prethodnim presudama Ustavnog suda u slučajevima. Podnosioci zahteva takođe navode da je povređena tačka 1. stava 6. člana 12. (Izbor potpredsednika Skupštine) Poslovnika
Skupštine“.

Osim toga podnosioci zahteva tražili su da se uvede privremena mera, citira sud poslanike koji su podneli zahtev:

„‘Kojom će obustaviti dalje protivustavne radnje predsednika Skupštine, kako se ne bi izabrala protivustavna Vlada ili počeli da teču rokovi za izbor Vlade Kosova, jer bi neuvođenje privremene mere uzrokovalo nepopravljivu štetu te potencijalno doveli do formiranja protivustavnih institucija, čime bi se ozbiljno ugrozio pravni i demokratski poredak na Kosovu'“.

Oni su u zahtevu, takođe, osporili i ustavnost procedure koja je vođena za izbor potpredsednika Skupštine Kosova iz reda nevećinskih zajednica od 26.08.2025. godine.

„U kontekstu razdvajanja postupka glasanja za potpredsednike iz redova poslanika zajednica koje ne čine većinu, odnosno srpske i nesrpske, podnosioci zahteva tvrde da su povređeni stav 4. člana 67. Ustava i stav 6 člana 12. Poslovnika Skupštine, iz razloga što se, prema njihovim rečima, “[…] izbor potpredsednika vrši u jedinstvenoj proceduri kako bi se osigurala efikasnost i zaštita manjinskih prava […]”, u skladu sa “[…] principima inkluzije i jednakosti, bez mogućnosti selektivnog razdvajanja koje omogućava manipulaciju većine”.

Ustavni sud danas je potvrdio svoju odluku od 30. septembra – da Skupština nije konstituisana jer nije izabran zamenika predsednika Skupštine iz srpske zajednice.

„Izbor potpredsednika Skupštine iz srpske zajednice kao obaveznog člana Predsedništva Skupštine je preduslov za konstituisanje Skupštine“, naveo je danas Ustavni sud.

Potvrđuje i da se poslanici obavezuju da u roku od 12 dana, od dana kada presuda stupi na snagu, moraju izabrati zamenika predsednika Skupštine iz srpske zajednice, odnosno da se skupština konstituiše u skladu sa slučajevima iz zahteva, odnosno srpskim poslanicima.

„Izabrani poslanici Skupštine trebaju da konstituišu Skupštinu u roku od 12 dana (od stupanja na snagu odluke) uvek poštujući proceduru utvrđenu Ustavom i Poslovnikom Skupštine. Sud podseća na obavezu poslanika Skupštine da učestvuju u radu Skupštine, uključujući i njihovo učešće u glasanju o predlozima podnetim u skladu sa Ustavom i drugim srodnim pravilima“.

Ustavni sud je podsetio da je svaki poslanik dužan da glasa za, protiv ili se uzdrži od predloga koji moraju biti podneti Skupštini u roku od tih 12 dana.

„Sud naglašava da izabrani poslanici Skupštine trebaju biti prisutni i da glasaju za, protiv ili se uzdrže od glasanja o izboru potpredsednika srpske zajednice, u duhu obaveze za konstruktivnom saradnjom u dobroj veri, koja proizilazi iz samog člana 67. Ustava, a koja je usko povezana sa (i) obavezom utvrđenom u članu 74. Ustava, prema kojoj poslanici Skupštine obavljaju svoju funkciju u najboljem interesu Republike Kosovo u skladu sa Ustavom, zakonima i Poslovnikom Skupštine, i (ii) uzimajući u obzir obavezu kako je utvrđeno u stavu 7 člana 58. Ustava, obezbeđuje, po nediskriminatornim osnovama, da sve zajednice i njihovi pripadnici mogu da vrše svoja prava, utvrđena Ustavom. Istovremeno, takva obaveza važi i za druge parlamentarne grupe koje, u duhu saradnje i konstruktivnih konsultacija, predlažu kandidate za potpredsednike Skupštine, koji se, na osnovu stavova 3 i 4 člana 67. Ustava, takođe biraju većinom glasova svih poslanika“.

Međutim, Sud je danas naveo da sam postupak koji je do sada praćen u procesu, glasanjem koje nije u paketu sa zamenikom predsednika iz drugih nevećinskih zajednica – ne predstavlja povredu.

Prema Ustavnom sudu, poslanici mogu po sopstvenoj volji odlučiti o postupku glasanja u paketu ili odvojeno.

„Sud podseća da iz ustavnih odredbi, Poslovnika Skupštine i sudske prakse Suda ne proizilazi nikakva obaveza za poslanike da glasaju u paketu za potpredsednike Skupštine, bilo da su to oni koje predlažu 3 (tri) najveće parlamentarne grupe ili zajednice koje ne čine većinu. U ovom kontekstu, budući da glasanje u paketu nije izričito utvrđeno Ustavom, isto se može sprovesti ukoliko postoji saglasnost između parlamentarnih grupa ili poslanika. Sud primećuje da na osnovu parlamentarne prakse za izbor potpredsednika iz redova poslanika zajednica koji ne čine većinu, od 2011. godine, potpredsednici iz redova poslanika zajednica koji ne čine većinu su bili glasani i birani u paketu. Prema tome, Sud ocenjuje da takav postupak glasanja ostaje u volji poslanika i parlamentarnih grupa, pod uslovom da se sprovede izbor članova Predsedništva Skupštine“.

U presudi se, takođe, navodi da glasanje svakog srpskog poslanika sa tri kruga glasanja – nije povreda.

„Sud uzima u obzir da je glasanje za 8 (osam) kandidata iz redova poslanika srpske zajednice 3 (tri) puta propalo, dok su 2 (dva) kandidata odbila svoju kandidaturu. Međutim, Sud smatra da kriterijum za glasanje 3 (tri) puta za istog kandidata, definisan kao mehanizam za deblokiranje u tački IV Presude Suda u slučajevima KO193/25 i KO196/25, sam po sebi ne može postati prepreka za konstituisanje Skupštine, ako (i) rok od 30 (trideset) dana za konstituisanje Skupštine nije istekao i pod uslovom (ii) da postoji volja izabranih poslanika Skupštine da konstituišu Skupštinu“.

Takođe je utvrđeno da je Emilija Redžepi propisno izabrana za zamenika predsednika Skupštine iz reda nevećinskih nesrpskih zajednica.

„Sud utvrđuje da postupak izbora potpredsednika Skupštine iz drugih zajednica koje ne čine većinu nije u suprotnosti sa stavom 4 člana 67. Ustava“, naveo je Sud.

Zastoj

Podsetimo, nakon višemesečne institucionalne krize na Kosovu, a posle februarskih opštih izbora, konačno izabrani predsednik parlamenta, Dimalj Baša, proglasio je kosovsku skupštinu konstituisanom 30. avgusta, uprkos tome što srpski potpredsednik nije izglasan, a to je bila ukupno treća sednica na kojoj se on birao.

Samoopredeljenje je najpre odbijalo prvog kandidata Srpske liste, sva tri puta, pa se nakon toga prešlo na žrebanje. Ni svi naredni izvučeni kandidati ove stranke nisu dobili potrebnu većinu, kao ni Nenad Rašić, na čijem je izglasavanju insistiralo Samoopredeljenje.

Nakon što je Baša proglasio skupštinu konstituisanom, Srpska lista podnela je Ustavnom sudu niz zahteva za ocenu ustavnosti.

Opozicija i poznavaoci kosovskog ustava tvrdili su da Skupština, usled ovog vakuuma u rukovodstvu – ne može biti potpuno konstituisana, uz optužbe za proceduralne greške i direktno kršenje Ustava.

Sa druge strane, iako tehnička, i dalje aktuelna vlast, na čelu sa Aljbinom Kurtijem odnosno Samoopredeljenjem, ali i kosovska predsednica nisu mislili tako.

Oni su poručivali da mesto za srpsku zajednicu ostaje netaknuto i ne vide problem da se ta pozicija izabere i nakon konstituisanja skupštine.

Na teške posledice institucionalne krize u pogledu toga da Kosovo funkcioniše sa vladom ograničenih ovlašćenja, da je niz zakona i reformi je blokiran, dok brojni međunarodni sporazumi vredni milione evra čekaju ratifikaciju u Skupštini, nadovezao se i urušen imidž kosovskih vlasti kod međunarodnih partnera, pre svega narušeni odnosi sa SAD.

Ova je država 12. septembra obustavila Strateški dijalog sa Kosovom, a jedna od glavnih zamerki, pored „poteza privremene vlade koji su povećali tenzije i nestabilnost“, bila je kritike Aljbina Kurtija i drugih zvaničnika na račun Ustavog suda Kosova.