Dok su u Omanu najavljeni prvi pregovori Sjedinjenih Američkih Država i Irana o teheranskom nuklearnom programu još od prošle godine, tenzije između dve zemlje dodatno su podignute potezima i porukama koje više liče na uvod u novu krizu nego na smirivanje odnosa.
Samo nekoliko sati pre očekivanog početka razgovora, Iran je u Persijskom zalivu zaplenio dva strana naftna tankera i pritvorio 15 članova posade, optužujući ih za krijumčarenje goriva.
Zaplene su odmah praćene oštrom retorikom iz Teherana i upozorenjima da bi Iran mogao dodatno da eskalira situaciju u strateški ključnom Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine naftom. Istovremeno, Vašington poručuje da je diplomatija i dalje „prvi izbor“, ali i da „postoje druge opcije“ ukoliko pregovori propadnu.
Uprkos svemu, planirani razgovori u Muskatu, glavnom gradu Omana, formalno nisu otkazani, iako je do poslednjeg trenutka ostalo nejasno da li su uopšte počeli, piše Index.hr.
SAD upozorava građane: „Odmah napustite Iran“
Napetost je dodatno pojačana nakon što su Sjedinjene Države uputile hitno upozorenje svojim državljanima da odmah napuste Iran. Američko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da u toj zemlji postoji visok bezbednosni rizik, uključujući terorizam, građanske nemire, otmice, proizvoljna hapšenja i pritvaranja američkih građana.
Vašington je saopštio da SAD nemaju ambasadu u Iranu i da američki državljani ne bi trebalo da računaju na pomoć svoje vlade u slučaju problema. Kao zaštitna sila za američke interese u Iranu deluje Švajcarska, čija ambasada u Teheranu pruža isključivo ograničene hitne konzularne usluge. U upozorenju se navodi i da američki građani u Iranu mogu biti izloženi dugotrajnom pritvoru, mučenju, pa čak i smrtnoj kazni.
Pregovori pod znakom pitanja
U Muskatu su održani odvojeni sastanci omanskog ministra spoljnih poslova Sajida Badra Albusaidija sa iranskim ministrom Abbasom Aragčijem i američkim izaslanstvom, koje predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet predsednika Donalda Trampa. Ipak, ni Teheran ni Vašington nisu jasno potvrdili da su zvanični pregovori zaista počeli.
Iranski mediji navode da bi indirektni razgovori mogli da započnu uskoro, dok je jedan neimenovani iranski zvaničnik za Rojters rekao da pregovori još nisu krenuli i da bi „eventualno“ mogli da počnu nakon dodatnih konsultacija posrednika iz Omana. Pojavile su se i informacije da je konvoj za koji se veruje da je prevozio američke zvaničnike napustio mesto održavanja sastanaka, što je dodatno pojačalo konfuziju.
Trampove pretnje i senka rata
Današnji susret predstavlja prve američko-iranske pregovore od juna prošle godine, kada su odnosi dodatno pogoršani nakon izraelskog napada na Iran i naknadne eskalacije sukoba u koji se uključio i SAD. Taj sukob prerastao je u dvanaestodnevni rat sa uzajamnim vazdušnim udarima, izazivajući strah od šireg regionalnog rata.
Poslednjih nedelja tenzije je dodatno podizao predsednik Donald Tramp, koji je više puta pretio Iranu vojnim udarom. Prošle sedmice izjavio je da je „armada“ američkih ratnih brodova uplovila u Persijski zaliv, a ranije je zapretio da će SAD napasti Iran ukoliko tokom masovnih antivladinih protesta dođe do stradanja demonstranata.
Organizacije za ljudska prava navode da su iranske vlasti brutalno ugušile proteste, uz hiljade poginulih, što Teheran negira.
Rusija poziva na smirivanje
Moskva je pozdravila najavljene pregovore i pozvala obe strane na uzdržanost, ističući da podržava diplomatsko rešenje krize. Rusija je dugogodišnji saveznik Irana, a odnosi dve zemlje dodatno su ojačani potpisivanjem dvadesetogodišnjeg sporazuma o strateškom partnerstvu.
I dok se u Omanu govori o diplomatiji, zaplene tankera, pretnje zatvaranjem Ormuskog moreuza i pozivi na evakuaciju američkih građana šalju sasvim drugačiju poruku: pregovori između Irana i SAD počinju u atmosferi u kojoj obe strane istovremeno nude razgovore – i prete novom eskalacijom.
