Sveti Jovan je prorok koji se rodio šest meseci pre Hrista. S obzirom da je objavljivao vest ο dolasku Mesije - Hrista, nazvan je i Preteča. Najvažnija uloga Svetog Jovana ogleda se u krštenju Isusa Hrista na reci Jordan.
Sveti Jovan Krstitelj se zbog toga slavi i u njegovo ime se svetkuje dan po Bogojavljenju. Ovom prazniku je posvećeno oko 230 crkva, kapela, bogomolja i manastira koji ga svetkuju kao hramovnu slavu. Oko 650 hramova posvećeno je praznicima svetog Jovana Krstitelja, piše dr Vesna Marjanović u Srpskom narodnom kalendaru.
Osim ovog praznika, brojne su slave posvećene njegovom začeću, rođenju, obretenju, pa čak i smrti. O tome koliko je visoko i iznad svih drugih svetitelja cenjen od strane naroda i crkve govori i činjenica da se, pored začeća Bogorodice i samog Isusa Hrista, još samo Jovanovo začeće proslavlja.
Poređen sa anđelima
Mnogobrojne su priče po kojima je on narodu drag, pa su mu i dodeljivani razni nadimci: Jovan Krstitelj, Preteča, Biljober, Metlar, Narukvičar, Pilodelac, Svitnjak, Grmodol, Letnji, Zimski, Igritelj, Glavosek.
Sveti Jovan se rodio u porodici prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete. Oni dugo nisu mogli da dobiju dete i bili su prilično stari kada su od Boga izmolili da im ga pruži. Stoga se začeće Jovanovo smatra čudesnim događajem, a takav mu je bio i čitav život. Naime, on je posedovao tako uzvišenu čistotu duha da se poredio sa anđelima.
Crkva ovaj praznik zove Sabor svetog Jovana Preteče i Krstitelja, u uspomenu na njegovu ulogu u događajima koji su se odgirali na Bogojavljenje. Naziv sabor potiče od činjenice da se ljudi tog dana sabiraju u crkvi kako bi proslavili ovog velikog svetitelja pred Gospodom.
Ubijen po naređenju cara Iroda
Smrt svetog Jovana Preteče, koju crkva takođe obeležava, dogodila se po zapovesti cara Iroda. Prema predanju, Sveti Jovan je cara Judeje optužio zbog razvratnog i nemoralnog života. Međutim, car Irod nije smeo da mu oduzme život. Plašio se odmazde naroda koji su svetog Jovana slušali kao vođu i proroka, pa ga je zatočio u tamnicu.
U vreme Irodovog rođendana i prilikom velikog veselja priređenog u carsku čast, obećao je svojoj pastorki da če joj uslišiti bilo koju želju. To je njena majka Irodijada iskoristila da je natera da mu zataži život Jovana Preteče. On je to i učinio, te je telo Jovanovo završilo u rukama carice Irodijade.
Ona se pribojavala da bi Jovan mogao vaskrsnuti, pa mu je glavu zakopala odvojeno od tela, ne bi li to sprečila. Glava Jovanova pronalažena je tri puta, pa crkva praznuje Prvo, Drugo i Treće obretenje glave Svetog Jovana Preteče.
Prema predanju, carsku porodicu je stigla pravda Božja. Irod i Irodijada su umrli u bedi, ali ne pre nego što im se vratila glava Irodijadine kćeri, odrubljena santom leda nakon što se utopila.
Običaji i verovanja
U prošlosti je bio običaj da se na ovaj dan iznose ikone i krstovi na reku kako bi se očistil i oprali od prašine. U narodu je sveti Jovan smatran zaštitnikom kumstva i pobratimstva, pa se prilikom sklapanja pobratimstva Sveti Jovan posebno ističe. Prema narodnom verovanju, tek od ovog dana mogu se venčavati i krstiti deca.
Zbog toga što je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista, u narodu se posebno razvio kult kumstva i pobratimstva. Veruje se da je ovako odabrano duhovno, beskrvno srodstvo još jače od krvnih veza. Ovo verovanje je u samoj srži srpskog identiteta.
Osim toga, u mnogim krajevima se verovalo da ovoga dana nije dobro raditi teške poslove jer ko bi to prekršio, oduzele bi mu se i ruke i noge. Žene su na ovaj dan skidale s ruku crvenu vunicu vezanu na praznik Prepodobne Mati Paraskeve, kako bi sprečila bolove u rukama.
Mnogobrojne porodice u Srbiji slave Svetog Jovana Krstitelja kao svoju krsnu slavu. Smatra se da je po broju svečara treća slava u srpskom narodu.
